Na prevremenim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj održanim u nedelju, levica je postigla uspeh i ušla u Sabor. Pa ipak, vladajuća partija desnog centra imala je najviše koristi od ovih izbora. Prenosimo kratak osvrt na rezultate hrvatskih izbora koji je za sajt britanske organizacije Counterfire napisao naš Vladimir Unkovski-Korica.
U Hrvatskoj su petog jula održani prevremeni parlamentarni izbori. Izlaznost je bila svega 46 odsto, što pokazuje nizak nivo zainteresovanosti za parlamentarnu politiku.
Uprkos niskoj izlaznosti, vladajuća partija odnela je ubedljivu pobedu. Ovo je bilo donekle neočekivano, s obzirom na to da su predizborne ankete predviđale tesnu trku između HDZ-a i koalicije okupljene oko SDP-a.
Međutim, na osnovu 97 odsto obrađenih biračkih mesta, vladajuća partija desnog centra, Hrvatska demokratska zajednica, osvojila je 66 od ukupno 151 mandata u Saboru. Nasuprot HDZ-u, levi centar osvojio je 41 mandat.
Imajući u vidu da su HDZ i SDP na prethodnim izborima bile gotovo izjednačene, ovo je neočekivana pobeda za desni centar: on je osvojio dodatne mandate, dok je levi centar izgubio mesta u Saboru.
Uspeh desnog centra može se delimično objasniti činjenicom da se Hrvatska do sada prilično uspešno nosila sa epidemijom koronavirusa – prema zvaničnim podacima, imala je samo 3151 slučaj zaraze i 113 smrtnih slučajeva. To je neuporedivo bolje u odnosu na zemlje poput SAD ili UK.
Drugi deo jednačine svakako predstavlja i nedostatak transformativne političke vizure koju levi centar nudi. Koktel tehnokratije i socijalnog liberalizma malo koga može da inspiriše. Stranka desnog centra, Most, takođe je izgubila mesta u Saboru, osvojivši svega osam.
Nasuprot tome, u Hrvatskoj je došlo do uspona kako desnog tako i levog političkog krila. Nacionalistički Domovinski pokret treći je po snazi, sa osvojenih 16 mesta.
Pokret koji predvodi folk pevač i tvrdi nacionalista Miroslav Škoro ima pravu desničarsku agendu: neprijateljski je nastrojen prema srpskoj manjini u Hrvatskoj, zastupa revizionistički pristup Drugom svetskom ratu i ulozi fašističke NDH i vrlo glasno se protivi pravu na abortus.
HDZ nije osvojio dovoljno mandata da bi mogao samostalno da vlada, usled čega bi Domovinski pokret, kao potencijalni koalicioni partner HDZ-a, mogao da dobije znatnu moć u donošenju odluka u Saboru. Čak i da ne uđe u strukturu vlasti, Škorin pokret ostaje zabrinjavajuća opoziciona snaga.
Srećom, na ovim izborima se, po prvi put od 1991. godine, kada se Hrvatska odvojila od Jugoslavije, pojavio i levi pol u parlamentarnoj politici.
Zeleno-crvena koalicija osvojila je sedam mesta u Saboru, što je prevazišlo predizborna očekivanja. Naročito zapažene rezultate ostvarila je u Zagrebu, a dobro je prošla i u nekoliko drugih delova Hrvatske, uključujući i levici tradicionalno naklonjenu Istru.
Koalicija koju sačinjava nekoliko građanskih i levo orijentisanih inicijativa i pokreta uspela je da, pre svega u glavnom gradu, ostvari uspehe zahvaljujući svom dokazanom aktivističkom angažmanu i nuđenju transformativne, levičarske vizije za budućnost.
Ovo će osnažiti pokrete koji aktivno podrivaju dominantnu ulogu neoliberalne, nacionalističke desnice u Hrvatskoj.
Međutim, dalja putanja koalicije nije lišena prepreka. Već u toku predizborne kampanje javljale su se tenzije između levo-liberalnih i otvoreno antikapitalističkih delova koalicije, što je stvarna protivrečnost koja će se produbljivati. Trenutno se ne može sa sigurnošću predvideti koliko će se nova koalicija pokazati kao stabilna.
Bez obzira na to, ulazak otvoreno antikapitalističke kandidatkinje, Katarine Peović iz Radničke fronte, u Sabor nudi krajnjoj levici u Hrvatskoj i regionu značajno uporište.
Sposobnost Radničke fronte da iskoristi ovo uporište kako bi ohrabrila najborbenije delove radničke klase, ojačala vanparlamentarne kampanje i izgradila revolucionarno-socijalistički element u radničkom pokretu će u predstojećem periodu biti ključna.