U opštini Odžaci je 28. avgusta proglašena vanredna situacija usled epidemije Kovid-19. Radnici/ce i sindikat u kompaniji Magna Seating već nedeljama ukazuju da je ova fabrika, koja se bavi proizvodnjom automobilskih sedišta, žarište širenja koronavirusa. Testiranje jednog dela radnika/ca pre dve nedelje pokazalo je da je čak polovina pozitivna na virus. Uprkos ovome, uprava fabrike, ali i predstavnici vlasti, odbijaju da prihvate da borba protiv epidemije u ovoj opštini mora krenuti od fabričkih pogona. Najnovija vest je da laboratorije koje vrše testiranje radnika i radnica Magna Seatinga rezultate dostavljaju samoj upravi, odbijajući da ih dostave i radnicima/ama. O ovim pitanjima i o tome kako danas izgleda rad u Magna Seatingu razgovarali smo sa dve radnice iz pogona ove fabrike.
Kakvo je stanje u fabrici i kakve mere zaštite na radu su na snazi?
N.N.: Fabriku Magna Seating drže dvoje-troje ljudi na položaju koji manipulišu radnicama i radnicima kako oni hoće. Ovo dovodi do toga da ni međuljudski odnosi u fabrici nisu dobri. Sindikati za sada ne mogu da ostvare stvarni uticaj dok god su ti ljudi na položaju.
M.M.: Stanje je bilo užasno i pre epidemije, a i sada je. Predsednik našeg sindikata u Magna Seatingu dobio je otkaz, ali je nastavio da se bori za naša prava, u čemu ima delimičnog uspeha. Kada je izbila epidemija u državi, u fabrici se normalno radilo, ništa se poduzelo, niti je neko reagovao.
Kada se virus pojavio, svi smo krenuli u bojkot i čak je došlo do obustave rada u prvoj smeni. Tražili smo maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju. Bili smo uplašeni, nismo znali šta nas čeka, previše nas je tamo na jednom mestu. Posle toga fabrika je stala na mesec dana i šili smo maske.
N.N.: Kada se krenulo sa primenom zaštite na radu, ona je podrazumevala obavezno nošenje maski. Međutim, pored ovoga trebalo bi i da razmak između radnika bude po dva metara. U našem fabričkom pogonu ovo se nije poštovalo, gužva je velika, a i same mašine su tako postavljene da radnici ne mogu da drže neophodni razmak kako bi sprečili međusobno prenošenje virusa.
Kako ste shvatili da vaša fabrika postaje žarište koronavirusa u Odžacima?
M.M.: Kada je virus počeo da se širi, došlo je i do dva smrtna slučaja, dve koleginice iz fabrike. Dosta ljudi je na bolovanju, za sada ima preko 100 zaraženih.
N.N.: Od samog početka, kada je Kovid-19 ušao u Odžake, znalo se da je fabrika leglo zaraze, ali se ovo prikrivalo od radnika. Posle smrti dve žene koje su radile sa nama u fabrici više nije moglo ništa da se sakrije.
I dalje svi sa položaja vlasti i iz uprave tvrde da fabrika nije leglo zaraze, ali oni koji rade tamo po osam sati dnevno i vide kakva je situacija oko njih dobro znaju šta se dešava i njih ne možete prevariti. Kad su se radila prva testiranja na koronavirus, rezultati su svakom stizali za njegovu ili njenu adresu, ali sad Magna Seating traži da se rezultati dostavljaju na adresu uprave, kako bi mogli da prikrivaju rezultate i lažiraju pravu epidemiološku sliku, jer njima nije od koristi da radnici sede kod kuće.
M.M.: Vlasti i uprava tvrde da fabrika nije leglo zaraze jer imaju koristi od ove firme, ipak su milioni u pitanju. Ljudski život im ništa ne vredi. Kada je bilo najgore uprava koja ima kancelarski posao radila je od kuće, nisu ni provirili u pogon, a naši životi nisu bitni. Snimak koji je načinjen kada je ministar za rad Zoran Đorđević bio u firmi deluje idealno, ali nije tako u opšte. Lepo su oni to izrežirali i kamo sreće da je stvarno tako.
Po vašem mišljenju, šta bi bio izlaz iz epidemiološke krize u fabrici?
M.M.: Zajedno sa predsednikom sindikata, traženo je da se uvedu dezinfekcije autobusa i merenje telesne temperature na ulazu. Najbolje bi bilo kad bi firma stala makar na dve nedelje da se smiri situacija, ali neće jer su im proizvodnja i profit važniji. Nikog nije briga za naše živote, radi se punom parom, čak se subotom uveliko radi, a ljudi samo odlaze na bolovanja.
N.N.: Radnici Magna Seatinga su već predlagali da firma na neko vreme stane sa radom, dok se epidemija među radništvom ne smiri, ali su više puta bili odbijeni. Rečeno je da ako neko ima neke simptome koji se povezuju sa koronavirusom da ne dolaze na posao – ali ovo ne može dovesti do prekida u prenošenju, jer svi znamo da postoje i asimptomatski slučajevi.
Za početak, potrebno je ukloniti određene ljude sa položaja, koji su pokazali apsolutni nemar za zdravlje i živote radnika i radnica.
Stvarno mislim da bi o tome kakve epidemiološke mere zaštite na radu se primenjuju u fabrici trebalo da odlučuju sami radnice i radnici u fabričkom pogonu. Mi činimo ogromnu većinu radnika u preduzeću, a administraciji koja radi u kancelariji, kao i samoj upravi, već je omogućen rad od kuće. Mi koji radimo u pogonu smo ti koji smo ugroženi, kod kuće imamo i porodice koje takođe dovodimo u veliki rizik, te mislim da bi u ovoj situaciji trebalo da imamo i pravo da odlučujemo o ovim pitanjima.