Igor Brajić izveštava o levičarskom otporu rehabilitaciji fašizma u Srbiji.
U ponedeljak 8. februara nastavljeno je suđenje za rehabilitaciju ratnog zločinca i izdajnika Milana Nedića. Ova rehabilitacija je logički nastavak procesa relativizacije fašizma koji je prošle godine kulminirao sudskom rehabilitacijom Draže Mihailovića, takođe osvedočenog zločinca i kolaboratora.
Kako se sam proces rehabilitacije ne bavi istorijskim činjenicama, već se orijentiše isključivo na pitanje retroaktivnog legaliteta donesenih presuda, otvara se prostor za legitimizaciju fašističkih ideja i za sve otvorenije delovanje fašističkih organizacija poput Srbske akcije, Borbe14, Autonomnih nacionalista i ostalih. Samo otvaranje teme Nedićeve rehabilitacije pružilo je mogućnost ovim organizacijama da istupaju u javnosti ne krijući svoju ideologiju.
Tako je u četvrtak prošle nedelje kao svojevrsna priprema za nastup ispred Višeg suda održan „pomen“ za Milana Nedića u organizaciji novonastalog Bratstva revnatelja pamjati antikomunističke borbe. Pomen je održan ispred zagrade iz koje 1946. godine Nedić skočio i tako kukavički izvršio samoubistvo pre početka suđenja. Na samom pomenu se skupilo par desetina fašista i sveštenih lica fundamentalističke Srpske istinski pravoslavne crkve. Ovaj pokušaj prekrajanja istorije nije prošao bez reakcije levice. Tridesetak antfašista/kinja koji su se skupili da izraze negodovanje zbog veličanja najsramnije figure naše skorije istorije, među kojima su bili i aktivisti i aktivistkinje Marks21. Policija je sprečila antifašiste da priđu skupu i pokušala da ih zastraši legitimišući ih. Uprkos tome pomen je ometan uzvicima: „Nedićevci, nacisti, zajedno ste bežali!“, „Banjica, Sajmište, Jajinci, Stratište“ i „Nedić – izdajnik!“. Kako je u pitanju bio „crkveni skup“, fašisti nisu odgovarali na antifašističke parole, ali su već u ponedeljak iskoristili priliku da manifestuju svoju ideologiju.
Pre samog početka suđenja počelo je okupljanje fašista iz organizacije Borba14 koji su tog jutra održali „Nacionalni marš za Đenerala Nedića“, njima su se ubrzo pridružili i već pomenuti BRPAB i Srbska akcija, kao i drugi od ranije poznati nacistički aktivisti. Uprkos ovom neobično širokom sazivu organizacija, fašistički tabor nije okupio više od tridesetak ljudi. Sa druge strane ulice, antifašistički blok brojao je oko stotinu ljudi. Na njemu je bilo raznih organizacija i pojedinaca, a naši aktivisti nastupali su zajedno sa drugaricama i drugovima iz Levog samita Srbije, pod parolom „Protiv rehabilitacje fašizma!“. Čule su se parole koje su podsećale na zločinački i izdajnički karakter Nedićeve „vlade nacionalnog spasa“, na koje su fašisti, u nemogućnosti da smisleno odgovore, odvraćali prozivkama i pretnjama „Čeka vas Banjica!“ i „Kako ćete kući crveni?“.
Iako malobrojniji, njihov smešni nastup, sa zastavama sa likom Ljotića, zastavom konfederacije i transparentom „Spasavanje Srba nije zločin“ ipak ne treba da nas ostavi ravnodušnim. Postaje očigledno da su organizacije ekstremne desnice sve prisutnije u javnom prostoru. Okupljanja ove i prošle nedelje, kao i nekoliko tribina koje su održane u Beogradu i Novom Sadu, pokazuju nam da proces rehabilitacije Nedića kao i sramno neadekvatno izveštavanje medija samo doprinose pomeranju javnog diskursa dalje u desno, što nacističkim organizacijama omogućava da sve slobodnije nastupaju u javnosti. Takođe, ne treba zaboraviti ni na aktuelnu izbegličku krizu, koju fašisti ne propuštaju da iskoriste za širenje mržnje i promociju svojih neljudskih ideja. Ovonedeljni protest treba da nam posluži kao primer toga kako se suprostaviti rastu fašizma u Srbiji. Zajednički nastup levih organizacija i pojedinaca pokazao je da jedino kroz masovno akciono jedinstvo možemo pokazati da nećemo dopustiti dalju glorifikaciju fašista i dalju fašizaciju društva.