Danas smo ispred pogona GSP-a na Karaburmi delili letke Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ za vozače/ice javnog gradskog prevoza. Portir nam je rekao da nema nikakvog problema, tako da smo ispred zgrade dočekivali vozače/ice koji su odlazili s posla ili dolazili u svoju smenu. Nekih 15-ak minuta kasnije, portir je izašao iz zgrade s još jednim čovekom i zamolio nas da odemo jer „njima mogu da naprave problem“. Uz to nam je rekao da im je javljeno da su aktivisti Inicijative juče sami ušli kroz kapiju pogona (što nije tačno) i uz kritiku kako je to ružno su nas otpratili od pogona.
Jedan poziv menja sve – ako dolazi odozgo. Naime, vladajuća stranka je pre nekoliko dana upotpunila svoju predizbornu kampanju tako što je rukovodiocima u GSP-u poslala liste za prikupljanje tzv. kapilarnog glasa. One rukovodioce koji odbiju da budu partijski poslušnici i da prikupe sigurne glasove po kratkom postupku prebacuju u drugi pogon.
GSP je javno preduzeće, a ne partijsko i privatno. Pa ipak, javno-privatno partnerstvo sklopljeno s Apeksom omogućuje da se javni novac koristi za profit privatnika, a stranačke ucene radnika i radnica su svakodnevna pojava.
Četvrtog marta stajemo u odbranu javnog GSP-a – protiv BusPlus-a, protiv angažovanja privatnika na poslovima radnika/ca GSP-a i protiv stranačkih manipulacija radnim mestima. Stajemo u odbranu vozača i vozačica koji rade šest dana nedeljno preko 10 sati dnevno i čija je plata ispod republičkog proseka. Zajedno se borimo za javni prevoz o kom se mi pitamo.
Čiji javni prevoz? #12
