Narod Egipta, inspirisan Tuniskom revolucijom, izašao je na ulice rešen da svrgne diktatora Hosnija Mubaraka.
Njihov otpor je dokazao da su arapski i zapadni vladari posle Tunisa s pravom strahovali od širenja revolucije.
Tamošnji događaji pokazali su masovne demonstracije koje su, po prvi put posle nekoliko decenija, zbacile jednog bliskoistočnog lidera.
Protesti koji su u Egiptu otpočeli u utorak prošle nedelje nastavili su se.
Uprkos brutalnoj represiji, narod je nastavio sa izlazi na ulice i da se suočava sa naoružanom policijom. Procenjuje se da je do početka ove nedelje oko četiri miliona učestvovalo u protestima.
Narod je oformio komitete po komšilucima, kako bi se odbranile stambene oblasti. Kairski Trg oslobođenja postao je glavno mesto okupljanja, ali je plamen zahvatio i ostale gradove širom zemlje.
Otkad su pripadnici državne bezbednosti i policije napustili scenu, vojska je na ulicama, ali do sada nije napadala demonstrante.
Ustanak je počeo u utorak 25. januara, kada se narod okupio u Kairu.
Policija je brutalno razbijala mase demonstranata na Trgu oslobođenja, a vlada je ugasila internet i mreže mobilne telefonije. Na hiljade ljudi protestovalo je u Aleksandriji, Suecu i u Delti Nila.
Policajci u civilu su napadali demonstrante, ubivši najmanje petoro ljudi prvog dana. Šest dana kasnije bilo je preko 100 mrtvih i preko 2,000 povređenih. Blizu 1,000 ljudi je uhapšeno.
Uprkos brutalnosti, narod je nastavio da izlazi na ulice. U Suecu je policija pucala na okupljene koristeći bojevu municiju – ali oni su uzvratili, zapalivši nekoliko vladinih zgrada, uključujući i policijsku stanicu. Policija je bila primorana da se povuče.
Muslimansko bratstvo je, pod pritiskom, objavilo podršku protestima i pozvalo svoje pristalice da im se pridruže nakon molitve u petak prošle nedelje.
Dok je u petak trajala molitva, demonstranti su se masovno okupljali po ulicama svih većih gradova.
U severnom Sinaju, na području Šeik Zuvaid, nekoliko stotina Beduina je razmenilo vatru s policijom – sedamnaestogodišnji demonstrant je ubijen.
Dok su u petak hiljade ljudi izlazile sa molitve, policija je napala demonstrante vodenim topovima, gumenim i bojevim mecima i palicama.
Oni nisu ustuknuli. Nekoliko hiljada ljudi upalo je i preuzelo kontrolu nad policijskom stanicom u Suecu, oslobađajući uhapšene demonstrante. U Port Saidu okupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi i zapalilo vladine zgrade.
Izignorisani
Vlada je od 18h do 7h zavela policijski čas, koji je bio potpuno izignorisan. Demonstranti su uveče zapalili jednu od zgrada glavnog štaba vladajuće Nacionalne demokratske partije (NDP).
Policija je oterana sa ulica. Mubarak se, pod ogromnim pritiskom, najzad pojavio na televiziji oko ponoći, ali nije podneo ostavku. Raspustio je kabinet i najavio da će imenovati novi sastav.
Narod nije bio zadovoljan Mubarakovom objavom. Demonstranti su sledećeg dana izašli na ulice i zahtevali njegovu ostavku.
Policija je u Kairu ubila najmanje troje demonstranata koji su pokušali da upadnu u ministarstvo unutrašnjih poslova.
Kod uhvaćenih pljačkaša Nacionalnog muzeja pronađene su legitimacije službe državne bezbednosti. Demonstranti su ih izvukli napolje i okružili muzej kako bi ga zaštitili.
Otkako se policija povukla, vojska je opšteprisutna na ulicama. Mubarak je za potpredsednika imenovao Omara Sulejmana, a Ahmeda Šafika za premijera.
U nedelju je zapaljeno nekoliko policijskih stanica. Hiljade ljudi marširalo je Aleksandrijom preko sedam sati. Ljudi su se družili sa vojkom i peli se na tenkove noseći zastave i transparente.
Hiljade zatvorenika je pušteno, ili pobeglo, uključujući i palestinske borce za slobodu i vodeće članove Muslimanskog bratstva.
U ponedeljak su sindikati pozvali na generalni štrajk i na marš u Kairu u utorak kako bi svrgli Mubaraka. Uprkos najmasovnijoj mobilizaciji do sada Mubarak se i dalje održava na svojoj poziciji.
Izveštaji navode da se štrajkovi šire po Suecu i da su tekstilni radnici iz Gazal Mit Gamr isterali svoje šefove i da sami vode fabriku.