Aleksis Cipras je tokom jučerašnjeg televizijskog obraćanja narodu najavio referendum koji će se održati u nedelju, 5. jula, rekavši da Siriza poziva na odbijanje ultimatuma i memoranduma koji su ponudili kreditori.
Ovo je donekle neočekivan zaokret. Od pobede na izborima 25. januara ove godine, koju je ostvarila na osnovu obećanja da će svoj mandat iskoristiti da zaustavi „štednju“ i afirmiše suverenitet grčke demokratije, Siriza je, posredno i neposredno, bila izložena najoštrijim napadima Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke.
Sve sile evro-atlantskog imperijalizma su se od tog trenutka obrušile na Sirizu. Od Grčke se očekivalo da se ponaša ne samo kao dužnik, već i kao izvršilac volje kreditora. To se najjasnije videlo tokom pregovora koji su se odvijali proteklih dana, kada su veliki kompromisi koje je predlagala delegacija Sirize – uključujući „štednju“ u javnom sektoru – bili odbačeni, jer su kreditori odlučili da od Grčke naprave primer svim neposlušnim dužničkim ekonomijama.
Politika „štednje“ nije politika zbog koje je poslednjih godina patila klasa bogataša i moćnika u Grčkoj – njihovu udobnu egizstenciju i uspešno poslovanje garantuju računi u stranim bankama i stanovi u Njujorku, Londonu i Parizu. Naprotiv, toj klasi su „mere štednje“ u potpunosti odgovarale: njihovi dugovi se vraćaju i to ne iz njihovog džepa, već iz džepova radništva, penzionera i penzionerki, samohranih roditelja, onih koji gube usluge u javnom sektoru, nezaposlenih i svih ostalih socijalno ranjivih ljudi.
Siriza je na vlast stigla demokratskim putem, izabrana je i ima rekordnu podršku u istraživanjima javnog mnjenja, a veliki deo njenih simpatizera/ki i glasačkog tela čine upravo oni koje „mere štednje“ egzistencijalno ugrožavaju. Zato je bilo toliko začuđavajuće videti u kojoj meri je njeno vođstvo spremno na kompromise zbog kojih je do poslednjeg trenutka izgledalo kao da će morati da poklekne pred silom. Zašto bi takva partija izdala interese ljudi koji su je izabrali?
Problem upravo leži u privrženosti lidera Sirize ideji Evrope. Ukoliko Evropa nema alternativu, a ta Evropa odbija bilo kakav program rasta i insistira na programu „štednje“ i budžetskih rezova, kako onda Evropi reći „NE“? Šta to može postojati van Evrope koja traži danak u krvi? Nije li učinjeno sve da se podeli stav evropskih država, da neke razumnije vlade popuste, da se Grčkoj ipak omogući neki „razumniji kompromis“ – bez ikakvog rezultata?
Pritisnuta uza zid u suženom manevarskom prostoru, Siriza je ipak rekla „NE“. Nažalost, nije rekla „odlučno ne“. Imala je mandat da odbije ovu politiku ultimatuma i izađe iz evrozone. Argentina je pre deceniju i po na sličan način presekla vezu svoje valute sa dolarom, bankrotirala i povratila se. Siriza može da uradi isto to i da pritom koristi sve političke poluge kako bi udarila po kapitalističkoj klasi i ublažila prvobitni udarni šok izlaska iz evrozone na radni narod.
Međutim, vođstvo Sirize se još uvek klacka između Evrope i svog biračkog tela. Ono je očito shvatilo, doduše, da im Evropa ne nudi ništa sem rezova kojima bi preseklo granu na kojoj sedi. Siriza se zbog toga odlučila na konfrontaciju, ostavivši sebi dovoljno prostora da ta konfrontacija za rezultat nema nužno i potpuni rascep sa evrom. Narod Grčke će na referendumu imati priliku da se izjasni samo protiv mera koje traže kreditori, ali ne i protiv „štednje“ i dužništva, niti za izlazak iz evra.
Neposredan cilj referenduma je da, moralnim pritiskom demokratske volje građanki i građana, natera kreditore da popuste. No, kreditori do sada nisu pokazali volju da poštuju demokratsku volju, budući da ni sami ne odgovaraju demokratskim strukturama, već kapitalu. Štaviše, Grčka je pred bankrotom. Ako u utorak ne dobije novu injekciju novca od Evropske banke, njen bankarski sistem će pući pod pritiskom povlačenja novca iz banaka. Kako bi to sprečila, vlada bi bila primorana da uvodi kontrolu kapitala: što kao članica evrozone, koristeći valutu koju sama ne kontroliše, ne bi smela da radi. Takav potez bio bi korak ka izlasku iz evrozone.
Logika referenduma je, u ovom kontekstu, potencijalno radikalna. Radnička Grčka nije birala ovaj potez – on je rezultat kalkulacije Sirizinih lidera. Ipak, radnička Grčka mora da se organizuje, da iskoristi priliku i da prihvati izazov. Jasna i glasna kampanja za referendumsko „NE“ je sada prioritet za celu levicu u Grčkoj, koja tu kampanju treba da iskoristi kako bi pripremila narod za još veće sukobe u neposrednoj budućnosti. Mi stojimo u solidarnosti sa tom borbom.