Još tri dana preostala su do kraja „javne rasprave“ o novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji će, ukoliko Nacrt izmena i dopuna Zakona „prođe“, stupiti na snagu prvog januara naredne godine. Ukoliko se trenutni Nacrt usvoji, od 2020. godine zakonski će biti kažnjiva naša solidarnost. Novi zakon poručuje našim susedima i susetkinjama koji su na meti „javnih“ izvršitelja da im je u interesu da se što pre dobrovoljno izbace na ulicu – ako se budu opirali prinudnim iseljenjima, snosiće troškove, a platiće i svi koji im pomažu u odbrani krova nad glavom.
Zato se sutra u podne okupljamo na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu da zajedničkim snagama, gromoglasno i odlučno, kažemo NE Nacrtu novog ZIO, NE privatnim preduzetnicima zaodenutim u takozvane „javne“ izvršitelje, i NE izbacivanju naših najranjivijih sugrađanki i sugrađana na ulicu zbog dugova u koje ih, za razliku od nedodirljive tajkunske klase, gura nužda, a ne bahatost. Krov nad glavom je pravo svakog čoveka, i naša dužnost je da nastavimo borbu za sigurnost svačijeg doma!
Da pre nešto više od dve godine nije oformljena Združena akcija Krov nad glavom – koalicija organizacija i pojedinaca/ki koji su spontanu solidarnost u sprečavanju prinudnih iseljenja počeli da pretvaraju u organizovani otpor izvršiteljskom profitiranju na bedi najugroženijih i najranjivijih – danas teško da bismo se susreli sa predlogom novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji, u kakvom-takvom vidu, prepoznaje i štiti pravo na jedini dom. Sva poboljšanja koja novi ZIO predviđa u odnosu na trenutno važeći (usvojen 2011. godine) rezultat su predane terenske borbe aktivista i aktivistkinja, komšija i komšinica, svih solidarnih sugrađana i sugrađanki koji ne pristaju da o životu običnog, zaduženog čoveka u Srbiji odlučuje jedan komad papira okačen na oglasnoj tabli nadležnog mesnog suda – komad papira kojim se taj čovek, naš komšija, izbacuje iz svog doma zbog duga za struju ili telefon, ili kao prevareno i nezaštićeno „treće lice“ koje odgovara za dugove pređašnjeg vlasnika nekretnine. Da će biti izbačen na ulicu, naš komšija uglavnom sazna iznenadno i neblagovremeno, kada mu izvršitelj, kupac stana i policija zakucaju na vrata.
No, što važi za poboljšanja ZIO, važi i za njegova pogoršanja. Aktivnosti Združene akcije Krov nad glavom doprinele su tome da prinudna iseljenja postanu vidljiv i prepoznat problem, da se otklone nedoumice u vezi sa radom tzv. javnih izvršitelja i da budu prokazani kao ono što suštinski jesu – privatni preduzetnici kojima je država dala moć donošenja i sprovođenja odluka u nadležnosti sudske vlasti – te da se stotine ljudi uključe u solidarnu odbranu svojih sugrađana. Zato predlozi Združene akcije i inicijativa s kojima sarađuje po pitanju prinudnih iseljenja – kao što su A11 ili Efektiva – nisu mogli da se ignorišu ili zaobiđu prilikom iscrtavanja novog ZIO. Ali baš zbog pritiska odozdo koji Združena akcija iznova i iznova stvara, novi ZIO nastoji da, uz izvesne ustupke koje pravi prema dužnicima i „trećim licima“, ujedno i obeshrabri dalje aktivnosti Združene akcije i svih ljudi koji se samoorganizuju u odbrani krova nad glavom.
Nacrt izmena i dopuna ZIO tako predviđa:
- Novčane kazne u visini od 10.000 do 200.000 dinara za svakog pojedinca ili pojedinku koji ometaju, odnosno sprečavaju prinudno iseljenje (za pravna lica, kazne se kreću od 100.000 do 2.000.000 dinara);
- Prelazak na kaznu izvršenja ukoliko se ne plati novčana kazna u roku od osam dana;
- Dozvolu policiji da na zahtev „javnog“ izvršitelja primeni sredstva prinude nad svim licima koja ometaju ili sprečavaju prinudno iseljenje;
- Troškove izvršenja – odnosno, ponovljenih pokušaja prinudnog iseljenja – snosi isključivo dužnik (ili „treće lice“), što znači da je čoveku na meti izvršenja u interesu da ne brani pravo na svoj dom, već da se što pre pokupi i ode.
Iako ovaj predlog novog ZIO donosi i izvesna poboljšanja – poput povećanja opsega plata i penzija koji ne može postati predmetom izvršenja, potom, zabrane da bilo koji „javni“ izvršitelj, njegovi srodnici, zamenici i službenici budu kupci nekretnina, kao i verovatno najznačajnije novine: da se čoveku čiji je komunalni dug ispod 5000 evra ne sme oduzeti jedini krov nad glavom – on (namerno) ostaje jako slab po pitanju kontrole nad radom „javnih“ izvršitelja, njihovog pozivanja na odgovornost i kažnjavanja. Štaviše, pod krinkom daljeg „rasterećivanja sudova“, izvršitelji sada dobijaju i veća ovlašćenja da donose odluke koje su inače u domenu sudske vlasti – a žalba na rad izvršitelja, na greške u izvršnom postupku i sl. niti odlaže izvršenje, niti omogućuje da se retroaktivno isprave nepravde po dužnika i „treće lice“ načinjene tokom izvršnog postupka, niti izvršitelja skida s njegovog radnog mesta.
Povrh svega, terensko iskustvo sprečavanja prinudnih iseljenja pokazalo nam je da je policija, i bez zakonskog ovlašćenja koje bi novim ZIO dobila, spremna na represiju prema solidarnim građanima – od fizičkih nasrtaja (kao, recimo, tokom odbrane porodice Aksentijević na Novom Beogradu) do legitimisanja i potonjeg izricanja prekršajnih, pa i prećenja krivičnim prijavama. Pokazalo nam je da, čak i u onim slučajevima kada dužnici (odnosno „treća lica“) pristanu da napuste sopstveni dom, preduzetnički duh izvršitelja ode toliko daleko da preskoči i već postojeće propise i utvrđene rokove, i jednu devedesetogodišnju baku izrazito narušenog zdravlja doslovno iznese iz njenog stana – kako bi se apetiti kupaca namirili, a izvršiteljska zarada vinula u nebesa. A koliko juče, braneći porodicu Mandić u Novom Sadu, uverili smo se da je čak i Nacrt novog ZIO dao vetar u leđa kriminalizaciji solidarnosti, kada je petnaestak aktivista i aktivistkinja novosadskog ogranka Združene akcije privedeno (kasnije i pušteno) zbog sprečavanja prinudnog iseljenja.
Zato se sutra u 12 časova okupljamo ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, odakle ćemo se zaputiti ka Vladi Srbije, kako bismo državi jasno poručili – ovakav Nacrt novog ZIO neće proći. „Javna rasprava“ u kojoj ne učestvuju Združena akcija i druge organizacije i inicijative koje već dve godine solidarno sprečavaju prinudna iseljenja očigledno ne mari za javnost, za naše zadužene sugrađane i sugrađanke, već samo za nastavak politike „štednje“ koja se u sličnom maniru vodi i u drugim dužničkim ekonomijama – Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Grčkoj, Španiji i drugde. To je politika ugrožavanja i oduzimanja prava na dom radnicima i radnicama, materijalno najslabijim i najranjivijim pripadnicima/ama našeg društva – samohranim roditeljima (posebno samohranim majkama), penzionerima i penzionerkama, ratnim vojnim invalidima, romskim porodicama. To je politika kažnjavanja većine stanovništva koje trpi razorne posledice poslednje krizne decenije da bi se velike banke i korporacije – pravi nosioci krize – nekažnjeno izvukle i održale u životu: po cenu koliko god je potrebno uništenih života pripadnika/ca radničke klase.
Ove nedelje, po prvi – ali nikako i poslednji – put, poručujemo da je borba za krov nad glavom naša borba, i da je nećemo prepustiti ni političarima s krajnje desnice (poput SRS-a ili Dveri) koji koriste visoku nepopularnost „javnih“ izvršitelja da bi se nakalemili na borbu levice za svačiji dom i ubrali koji politički poen, niti državi koja bi da zastrašivanjem i obeshrabrivanjem međuljudske solidarnosti izbaci što više ljudi na ulicu u što kraćem roku, i tako pokrije deo troškova ekonomske krize. Mi koji plaćamo troškove krize koju nismo izazvali moramo pokazati da solidarnost nije samo naša snaga, već i naša dužnost – a s tim dokazivanjem počinjemo već sutra u podne. Pridružite nam se u sutrašnjem protestu, u radu Združene akcije Krov nad glavom, i u daljem širenju, izgradnji i jačanju pokreta protiv prinudnih iseljenja, mera „štednje“ i politike dužničkog ropstva. Niko bez doma!