Pored toga što su ostali bez posla i preduzeća, radnicama i radnicima Trudbenika sada prete izbacivanjem iz stanova koji su izgrađeni pomoću fondova finansiranih izdvajanjima iz radničkih plata. Naša članica, Jovana Ristić, zajedno sa još nekoliko aktivistkinja i aktivista, bila je drugog juna prisutna na najavljenom iseljenju.
Na Novom Beogradu u ulici Jurija Gagarina 139, nalazi se jedan od samačkih hotela u kojem žive porodice bivših radnika i radnica Trudbenika, jednog od mnogih preduzeća u stečaju.
Ovi ljudi se već godinama bore da ih ne izbace iz stanova na ulicu, iz stanova u kojima žive i po nekoliko decenija, a koji su izgrađeni ’77. i ’78. godine novcem iz solidarnih fondova preduzeća, finansiranih izdvajanjem iz radničkih plata.
Iako je postojao zahtev da se ovaj, i drugi stambeni objekti koji pripadaju Trudbeniku izdvoje iz privatizacije ovo nije učinjeno, i sve zajedno je prodato firmi MONTERRA u martu 2008. godine, a koja je tri godine kasnije bankrotirala.
Pritisak na stanare ovih objekata traje već godinama unatrag – od vlasnika MONTERRA-e do stečajnog upravnika, da bi 28. maja stvar eskalirala kada je na Novi Beograd došlo nekoliko desetina policajaca u punoj opremi, sa štitnicima, i to bez ikakvog prethodnog obaveštenja da izbace tri porodice iz njihovih stanova. Stanari i stanarke sa kojima smo pričali danas su nam se žalili na to da je ispred zgrade bio kordon a da je zgrada bila puna policije, te da im je bilo zabranjeno da uđu u zgradu ili izađu iz nje, pa čak i da prolaze kroz hodnike dok je policija bila tu.
Drugoj juna je, kao i mnogo puta do sad, bilo najavljeno da će doći izvršitelj radi iseljenja te su bili zajedno ispred zgrade još sat vremena pre najavljenog dolaska, a pridružilo im se još nekoliko bivših radnika Trudbenika, ljudi iz Učitelja neznalice i nekoliko naših aktivistkinja i aktivista. Međutim, iako je tog dana sve prošlo bez policije, samo sa izvršiteljem, a bez iseljenja, sve ih brine mogući ponovni dolazak policije kakav je bio prošle nedelje, kada je jedan od bivših radnika izbačen iz stana, a njegove stvari iznesene.
Daleko od očiju, daleko od srca – dok kroz mejnstrim medije retko kad izađe bilo šta o problemima sa kojima se ovi ljudi suočavaju vlasti ne samo da nije briga, već se može i slobodno reći da im je u interesu izbacivanje ljudi na ulice radi prodaje objekata i naplate duga preduzeća. Najmanje što možemo je da se potrudimo da obaveštavamo dalje o ovome i da vas pozovemo da zajedno damo podršku radničkim porodicama u daljem sprečavanju iseljenja.