Revolucija mora biti čin samooslobođenja radničke klase ili je neće ni biti – ali neće je biti ni ako ostane muška privilegija.
Međunarodni praznik radnih žena ustanovljen je 1910. godine na Konferenciji radnih žena održanoj na inicijativu legendarne socijalističke revolucionarke iz Nemačke, Klare Cetkin, u Kopenhagenu. Cilj je bio ujedinjenje sve masovnijih borbi za jednake nadnice, bolje uslove na radu, pravo glasa i druge ženske zahteve. Socijalistkinje tog vremena dobro su znale da borba za žensko oslobođenje ne može biti odvojena od borbe protiv kapitalizma. Njihovi drugovi iz pokreta podržali su ih u ideji osnivanja nezavisnih ženskih organizacija i prostora za raspravu i organizovanje oko posebnih problema sa kojima se žene suočavaju. Bez učešća radnica, radnici su znali da ne mogu da izvrše revoluciju koja će ih osloboditi od okova u fabrici i u poridici – a zajedno su jači.
Ipak, ovaj dan obeležavao se prvih par godina tokom februara i marta. Preko milion žena i muškaraca učestvovalo je u prvom obeležavanju Dana žena, 19. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. U Rusiji se borba za prava žena sjedinila sa borbom protiv dolazećeg Svetskog rata: prve demonstracije održane su poslednje nedelje februara 1913, da bi se nedugo zatim za konačni datum izabrao 8. mart.
23. februara 1917. godine, po tada važećem julijanskom kalendaru, odnosno 8. marta po gregorijanskom, Ruskinje su započele štrajk zahtevajući “hleb i mir”, čime će otpočeti slavna Ruska revolucija, koja će ženama obezbediti pravo glasa, razvoda, abortusa, sklapanja istopolnih zajednica i jednake plate. Ovo slamanje patrijarhata i okova nemoći i siromaštva ujedno je bilo i početak kraja Prvog svetskog rata.
Nažalost, staljinistička kontra-revolucija samo desetak godina kasnije počeće sa ukidanjem ovih osvojenih sloboda, u ime “otadžbine”: ukidanjem prava na abortus, ponovnom kriminalizacijom homoseksualnosti, retradicionalizacijom porodičnih odnosa itd. Od tada sve do danas, u celom svetu vladajuće klase pokušavaju da nam Osmi mart predstave kao dan kada nekakav bonton nalaže da se bude nešto pažljiviji prema ženi koja ostalim danima u godini obavlja neplaćeni rad u kući, dobija manje novca za isti rad koji obavljaju muškarci i trpi diskriminaciju i zlostavljanje.
Danas, u vreme najdublje krize kapitalizma još od 30-tih godina prošlog veka, u trenutku kada kapital vrši nezapamćen napad na prava za koje su se žene decenijama borile – šikaniranje na poslu, otpuštanja, prekarijat, povratak u dom, stres i nasilje u porodici, kućni poslovi itd. – više nego ikad potrebno je da vratimo feminizam u levicu i levicu u feminizam.
Borbe protiv kapitalističke eksploatacije i patrijarhalnog podređivanja žena moraju se stopiti u jedinstveni front za novo društvo istinske jednakosti i solidarnosti – za demokratski, revolucionarni socijalizam odozdo: punu zaposlenost, podruštvljavanje odgoja dece, kućnog rada i brige za stare i nemoćne, besplatno školstvo, zdravstvo, komulano pranje, kuvanje itd.
U narednim danima konačno izlazi dugo najavljivani i do sada najobimniji specijal Solidarnosti posvećen isključivo ovom pitanju. Diskusije o položaju žena u Srbiji danas i tome kako se organizovati protiv napada tržišta i guranja žena natrag u kuću, koje poslednjih meseci privlače sve više pažnje nove generacije mladih i borbenih žena, moraju da se nastave i nadamo se da ćemo na ovaj način moći da pružimo doprinos kako razumevanju ovih društvenih promena, tako i menjanju same levice kojom u Srbiji, kao i gotovo svuda drugde, danas vidno dominiraju muškarci. To vidimo kao nužan preduslov uspešnog preporoda i levice i ženske borbe.
Revolucija mora biti čin samooslobođenja radničke klase ili je neće ni biti – ali neće je biti ni ako ostane muška privilegija.
-Danas u 13 časova okupljamo se na beogradskom Trgu republike i krećemo u protestnu šetnju prema Slaviji.
-Nakon toga, u 18 časova u Paviljonu Veljković (CZKD, Birčaninova 21) počeće diskusija “Žene i ekonomija – čestitka za 8. mart“, u kojoj će pored devet izlagačica – radnica i feministkinja – učestvovati i naš aktivista i član redakcije Solidarnosti, Matija Medenica:
Pridružite nam se!