Strategija rada Revolucionarne socijalističke organizacije Marks21

Strategija Marks21 usvojena na Osmom redovnom kongresu, 1–2. avgusta 2020. 

Politička analiza

Nova etapa krize  kapitalizma je na pomolu. Ona zapravo stoji u kontinuitetu sa krizom iz 2007–8. godine, čije se razrešenje u realnom sektoru nikada nije dogodilo, o čemu govori i činjenica da je u sektoru proizvodnje profitna stopa nastavila pad. Pandemija koronavirusa predstavljala je tek okidač za novu krizu i verovatno će iznedriti neke njene najrazornije posledice. Međutim,  kriza neće biti razrešena krajem pandemije, a njena dubina biće uslovljena dubokim problemima u realnom sektoru, koje će vladajuća klasa širom sveta pokušati da prebaci preko leđa radništva.

Na globalnom planu, period krize biće obeležen i sve jasnijim „hladnim ratom“ između SAD, kao hegemone velesile u svetskom kapitalističkom sistemu, i Kine, koja izrasta u novu imperijalnu silu, unapređuje svoju vojsku i širi ekonomske interese na više kontinenata,  utičući i na Srbiju. Evropska unija pokazala je u toku krize da je njena navodna solidarnost samo mrtvo slovo na papiru, a novi paket pomoći opredeljen za zemlje pogođene epidemijom samo je paket stabilizacije sistema za kojeg se pokazalo ne samo da je nedemokratski, već i da je napravljen da radi prvenstveno u interesu krupnog kapitala centralnih evropskih ekonomija, pre svega Nemačke.

Kriza otvara i perspektivu naglog rasta klasne svesti, jer u vreme pandemije postaje ogoljeno na čijem radu se društvo zasniva, a ko na tom radu parazitira. Nagli rast i pad levo reformističkih pokreta, poput onih koji su izrasli oko Bernija Sandersa ili Džeremija Korbina, pokazuje da je klasa sve spremnija da se bori, ali da je još uvek ideološki dezorijentisana. Zadatak revolucionarnih snaga je da pruža podršku i aktivno radi na organizovanju radničkog otpora kapitalističkim politikama na svim poljima. Revolucionarne snage su i dalje slabe, te moraju da traže akciono jedinstvo sa svim akterima koji su spremni da se bore, bez doduše ukidanja sopstvenih organizacija. Naša nezavisnost je preduslov za svako akciono jedinstvo i pruža nam mogućnost da idemo dalje nego što su spremne da rade razne reformističke struje. Stremljenjem da pokažemo kroz sve borbe i akciona jedinstva da su naše ideje superiorne reformističkim shvatanjima i u teoriji i u praksi ključno je za izgradnju struje u radničkom pokretu koja je sposobna ne samo da odbrani radnička prava, već da osposobi klasu da prevaziđe kapitalizam kao takav.

Prvi efekti krize u Srbiji slabiji su nego što je neko mogao očekivati – ali to je pre svega zato što je proizvodni sektor u Srbiji po sebi slab. Urušavanje radničkih prava, međutim, već je na delu: od zaposlenih koji nisu dobili otkaz očekuje se da rade bez zaštitne opreme ili da je sami nabavljaju, uskraćuje im se pravo na bolovanje i odmor, a opterećenje na radnom mestu neretko se povećava. Sa prestankom državne pomoći, koja je bila usmerena na očuvanje radnih mesta putem subvencija iz budžeta, može se očekivati snažan talas otpuštanja i porast nezaposlenosti, koji će se meriti desetinama, ako ne i stotinama hiljada ljudi koji će ostati bez posla. Mere štednje u državnom sektoru već su na stolu, a ekonomisti najavljuju rekordni pad BDP-a. Veliki deo ove krize podneće žene, koje mere štednje i pogoršanje uslova rada posebno pogađa.

Nemoć vlasti u Srbiji da odgovori na epidemiju koronavirusa ogledala se u tome što se situacija pokušavala rešiti represivnim, a ne epidemiološkim merama. Kao što su pokazali represivni odgovori na zahteve radništva za obustavama rada u situacijama kada je u radničkim kolektivima dolazilo do širenja virusa, jasno je da vlast stavlja profit pre života ljudi. Sada, kada za zatvaranje ekonomije više nema ni vremena ni para, vlast nema mogućnosti da sprovede smislene epidemiološke mere. Iako godine neulaganja u zdravstveni sistem i njegovog uništavanja svakodnevno dolaze na naplatu, vlast i dalje nije spremna da odlučno usmeri novac u zdravstvo, čak ni ne odustajući od skarednih troškova na stvari kao što su komunalna policija i dodvoravanje SPC-u.

Izbori održani u junu ove godine pretvoreni su u prividni trijumf vladajuće Srpske napredne stranke, koja u okviru svoje predizborne koalicije sada ima dvotrećinsku većinu u Skupštini Srbije. Međutim, jasno je da su limiti širenja SNS-a dostignuti i da režim gubi stabilnost i snagu. Ovo vladajuću partiju čini posebno osetljivom na svaki pritisak spolja i sa ulice. Odluka o iseljavanju studenata iz domova, a zatim o vraćanju policijskog časa, ukinute su u nekoliko sati nakon što su najavljene, samo zahvaljujući mobilizacijama nezadovoljnih ljudi na ulicama. Potonji protesti u julu pokazuju da postoji široko socijalno nezadovoljstvo, koje je osetljivo na varljivo vođstvo koje nude pokreti sa desnice, ali i na koje zvanična opozicija, koja je ili bojkotovala izbore ili nije prešla cenzus, sa svojom antikorupcionaškom politikom nema prave odgovore. Nemoć vladajuće stranke da se odupre pritiscima, međutim, znači da će biti osetljiva i na radničke borbe koje će izbijati.

Strateški fokusi i zadaci rada organizacije

Marks21 će neposredno intervenisati u radničku klasu sa ciljem jačanja njene borbene svesti i samoorganizacije. . Ovo podrazumeva dodatnu posvećenost terenskom, agitacionom radu i uspostavljanje veza sa radničkom bazom. U vezi sa time Marks21 nastupa sa ubeđenjem o potrebi za jačim organizovanjem najborbenijih delova radničke klase.

Pandemija koronavirusa posebno je istakla nezavidan položaj tzv. esencijalnih radnika i radnica. U našem kontekstu, ovi radnici i radnice pokrenuli su dve značajne inicijative: Ujedinjeni protiv kovida, koju čine zdravstveni radnici i radnice, te Ne radu nedeljom, koja se fokusira na položaj radnika i radnica u maloprodaji, neretko sa posebnim osvrtom na težak položaj žena.

Inicijativa Ujedinjeni protiv kovida okuplja zdravstvene radnike i radnice oko proglasa obavljenog na internet stranici ujedinjeni-protiv-kovida.net/. Potekla je upravo od radništva u Kovid bolnicama, koje se u jednom navratu  organizovano pridružilo julskim protestima. Pored toga što sadrži zahteve vezane za drugačiji pristup rešavanju „javno-zdravstvene katastrofe“, kao i određene šire političke zahteve, inicijativa takođe staje u odbranu dostojanstva zdravstvenih radnica i radnika i govori o problemima „koji su zdravstvene radnike doveli u ovu situaciju i otežavaju im dalji rad“. Jasno je da zdravstvena kriza predstavlja najveće opterećenje za zdravstvene radnike i radnice, koji su pod ogromnim pritiskom, uključujući nedostatak opreme, ljudstva, rezanje prava na bolovanja, naknade za prekovremeni rad i tako dalje. Kao socijalisti i socijalistkinje, smatramo ključnim da se rešavanje zdravstvene krize adresira preko prava i položaja radnika i radnica u zdravstvu. Ukoliko se oni ne izbore za svoj položaj i prava, biće nemoguće izboriti se za istinski javno zdravlje. Posebno smatramo značajnim što su inicijativu Ujedinjeni protiv kovida podržali radnici i radnice iz drugih delova javnog sektora, poput radnica i radnika u akademiji, prosveti, socijalnom radu i tako dalje. Naša intervencija imaće za cilj da ove i slične primere radničke solidarnosti usmerava ka građenju jedinstva između različitih sektora, te građenju šire društvene podrške za odbranu javnog zdravlja iz klasne perspektive.

U toku epidemije otvorila se perspektiva organizovanja radnika i radnica u maloprodaji u okviru inicijative Ne radu nedeljom. Reč je o radnicima okupljenim oko zahteva da nedelja bude neradni dan za sve maloprodajne objekte. Inicijativa eksplicitno govori o položaju radnika, a posebno radnica, koje rade i deset dana bez pauze, bez  mogućnosti da provedu slobodni dan sa svojom porodicom, bez odgovarajuće naknade za prekovremeni rad ili rad vikendom. Jedino uspostavljanje nedelje kao neradnog dana može stati na put kršenju prava radnica i radnika na slobodni dan. Međutim, ova inicijativa ima i svoje izazove, pre svega u smislu suprotstavljanja radništva i „potrošača“, kao grupa sa naizgled suprotstavljenim interesima. Naša intervencija u ovu inicijativu biće usmerena ka širem organizovanju radništva u maloprodajama, građenja šire društvene podrške za njihovu inicijativu i otvaranju perspektive sistemskom rešavanju ovog problema.

Imajući u vidu nepredvidivost radničkih borbi koje će se dešavati u narednom periodu, Marks21 mora da zadrži otvoreni i fleksibilan pristup, pre svega prema radništvu u esencijalnim sektorima, kojima u vreme epidemije neće biti omogućen rad od kuće (radnici u pošti i sektoru dostave, prosvetni radnici, i tako dalje). Potrebno je, takođe, izgraditi i odnose sa sindikatima,  pogotovo borbenim delovima određenih sindikata, kako bi se i njihovim sindikalnim borbama ponudila šira perspektiva organizovanja.

Udarac na radništvo neposredno se odražava na studentske borbe. Studentima iz radničkih porodica sve je teže da ostvare svoja prava na školovanje, usled nedostatnog odgovora fakulteta na epidemiju, u smislu dodatnih rokova, produžetka akademske godine i omogućavanja studiranja na daljinu, ali i samog plaćanja školarina. Pitanje zdravstvene zaštite i stanovanja studenata takođe otvaraju probleme, posebno imajući u vidu da vlast ne odustaje od izbacivanja studenata iz Studentskog grada povodom Evropskih univerzitetskih igara 2021. godine kako bi smestila učesnike i učesnice ovog međunarodnog sportskog događaja. Fokusiraćemo se na podršku studentskoj inicijativi Zaustavimo izbacivanje studenata iz Studentskog grada, kao na inicijativu koja je potekla iz neposrednih materijalnih problema studenata i studentkinja i organizovaćemo studente oko neposrednih materijalnih problema sa kojima se suočavaju.

Građenje jedinstvenih frontova i akcionih jedinstava sa drugim organizacijama i akterima na levici ostaje neophodni korak kako bi sve ove borbe uspele u svojim zahtevima i kako bi se generalizovala iskustva pojedinačnih borbi. Ostajemo otvoreni za akciona jedinstava ovog tipa i aktivno ćemo učestvovati u inicijativama Združene akcije Krov nad glavom, Levog bloka i sličnih koalicija.

Iako ne smatramo da je fašistička pretnja dorasla takav nivo da je potrebno hitno izgraditi antifašistički front, smatramo da je bitno zauzeti pripremne korake i u tom pravcu.

Radnički glas, kao jedna od stalnih rubrika na našem sajtu, treba da i u narednom periodu posluži kao prvi agitacioni instrument u uspostavljanju veza sa borbenim delovima klase, ali i kao sredstvo davanja prostora ovim inicijativama u javnosti, prenošenja njihovih zahteva i građenja šire podrške za iste. Obavezujemo se da ćemo proizvođenje štampanih novina i njihovu terensku distribuciju ponovo uspostaviti kao deo rutinskog agitacionog rada organizacije, kao i redovno organizovanje javnih diskusija sa predstavnicima i predstavnicama radničkih i studentskih inicijativa.

U periodu kada će vladajuća klasa nametati ideološku mantru da „štednja nema alternativu“, posebno je važno da razvijamo svoja glasila – pre svega veb-sajt, ali i štampani list – kako bismo nudili pouzdanu i istinitu analizu naše političke stvarnosti, kao i alternative socioekonomskoj politici vladajuće klase. Važno je radničku klasu naoružati konkretnim  alternativama, koje će problematizovati dužničku ekonomiju i mere štednje i pokazati kako je moguće upravljati bogatstvom društva u interesu onih koji žive od svog rada. Razvlašćivanjem tajkuna i krupnih kapitalista, stavljanjem banaka pod društvenu kontrolu, odbijanjem da otplatimo strana dugovanja, i povezivanjem sa sličnim pokretima u regionu i svetu, možemo da izađemo iz ove krize tako da za nju plati vladajuća klasa umesto radničke klase.

Kako bismo bili kadri da sve ovo postignemo, posebno je važno da svoje članove i članice izgrađujemo kao marksističke kadrove. U tom cilju ćemo organizovati teorijsko-političke diskusije, otvorene i za naše najbliže saradnike i saradnice. Cilj nam je da u narednom periodu značajno uvećamo kako svoju organizaciju tako i krugove političkih saradnika i saradnica ne bismo li adekvatno odgovorili na ogromne izazove pred sobom.