Od 14. do 19. maja u Zagrebu je u okviru petog po redu Subverzivnog festivala (Subversive Film Festival) održan prvi Subverzivni forum – međunarodna leva konferencija pod nazivom Budućnost Evrope.
U sklopu foruma, organizovani su brojni paneli, diskusije sa širokom lepezom učesnika i učesnica raznih zemalja (od sindikalnih i studentskih aktivista/kinja, do predstavnika/ca različitih organizacija, pa do poznatih imena poput Samira Amina, Gašpara Mikloša Tamaša itd, iz zemalja Balkana, preko zemalja članica EU i sve do Indije) i niz predavanja dobro poznatih levih intelektualaca i intelektualki poput Slavoja Žižeka, Saskije Sasen, Tarika Alija, Gajatri Spivak, Majkla Harta i drugih. Održane su i promocije knjiga, nekih već svima poznatih naslova poput Heselove Pobunite se!, kao i novih izdanja – Alijeve knjige Obamin sindrom, Žižekove Živjeti na kraju vremena i Renate Salecl Tiranija izbora. Dani foruma bili su krcati edukativnim sadržajima, te je veliki broj ljudi (po nekoliko stotina po predavanju) prodefilovao kroz Kino Europu u kome je održavan jedan deo sadržaja. Bilo je nadahnjujuće videti da je toliki broj ljudi zainteresovan za leve ideje i sadržaje.
Za našu organizaciju najvrednije iskustvo sa foruma su bili paneli koji su održavani u Kazalištu mladih. Na panelima su učestvovali intelektualci/ke i aktivisti/kinje iz pokreta širom sveta: od predsednika petomilionskog sindikata u Indiji, preko vodećih članova Sirize i francuskog Levog fronta, Žižeka, Samira Amina, pa sve do aktivista iz regiona koji pripadaju raznim inicijativama i manjim grupama poput naše. Svakako je manji broj ljudi posećivao ove diskusije (preko pedesetak, a nekad i oko sto), ali to su uglavnom bili najpredaniji aktivisti i aktivistkinje, najvećim delom potekli iz studentskog pokreta, ali sada već aktivni po pitanju svih bitnih političko-ekonomskih tema. Osim njih, bilo je tu i već iskusnih lica sa levice. A zašto je ovo posebno bitno? Zato što smo se po prvi put na jednom mestu našli i zajedno diskutovali: levica čitavog Balkana – drugovi i drugarice iz Hrvatske, BiH, Srbije, Makedonije, Albanije, Grčke itd. Prva tri dana središnja tema diskusija je bila Kriza Evrope, izbori u Grčkoj i Francuskoj su bili nezaobilazno poglavlje te diskusije, kao i to kako situacija u Grčkoj utiče na ostatak Balkana. Raspravljalo se o uzrocima krize i mogućim rešenjima, o neoliberalnim reformama i posledicama istih, krizi demokratije i problemima u vezi sa EU, kako se boriti danas, ali i o stanju i misiji levice u Evropi. Treći dan bio je posvećen borbi za javna dobra (commons), a četvrti i peti dan nosili su naslov „Ka Balkanskom socijalnom forumu” i ticali su se problema i pitanja s kojima je suočena levica sa Balkana, sa težnjom da se započne izgradnja zajedničke platforme delanja za levičare balkanskih zemalja, da se uspostavi međusobna saradnja s obzirom da se svi suočavamo sa vrlo sličnim, ako ne i istim problemima. Problemi su locirani, prodiskutovani, iskustva razmenjena i slobodno možemo reći – saradnja je uspostavljena!
Balkanski forum
Aktivisti/kinje preko 40 progresivnih levih organizacija i pokreta dva dana su bili fokusirani na probleme Balkana i balkanske levice. Balkanski forum se prilikom diskusija fokusirao na sledeća pitanja: socijalnu pravdu, otpor neoliberalnim reformama, borbu za zajednička dobra, ekonomske prilike, deindustrijalizaciju i radničke borbe, krizu reprezentativne demokratije i potrebu za temeljnom demokratizacijom Balkana. Analizirali smo postojeće socijalne borbe na Balkanu, bavili smo se ekonomskom, političkom i demokratskom krizom u regionu i najbitnije – definisali smo moguće strategije otpora i političkog delanja. Složili smo se da je „drugačiji Balkan moguć”, što je ujedno bila i parola Balkanskog foruma. Zajedno smo stvorili preduslov za izgradnju zajedničke platforme i za nastavak međusobne saradnje zahvaljujući kojoj ćemo moći da stvorimo konkretne socijalne, ekonomske i političke zahteve za dalju borbu. Upoznali smo ostale učesnike i učesnice, njihove organizacije i pokrete, stupili smo u bližu saradnju sa aktivistima iz Albanije, povezali smo se sa feministkinjama iz Zagreba koje su nam prenele svoja iskustva iz organizovanja Feminističkog fronta, predstavili smo naš list Solidarnost koji je naišao na veoma dobar prijem jer je kako se ispostavilo jedini revolucionarni socijalistički list na Balkanu. Saradnja se nastavlja: nedugo nakon Foruma u Sarajevu je organizovan Anti(kapitalistički)fest, a i mi radimo na tome da na jesen organizujemo sličnu konferenciju, u saradnji sa našim saveznicima ovde. Na tom skupu ćemo nastaviti dijalog i saradnju sa drugovima i drugaricama iz okolnih zemalja.
Nijedna zemlja Balkana nikada nije mogla sama da nađe svoje rešenje. Zato je komunikacija i saradnja balkanske levica danas, više nego ikad, potrebna na svim poljima – u ovom kriznom trenutku, kada se, kao u Grčkoj, pokazuje da se opet postavlja davno formulisana dilema „socijalizam ili varvarizam”: jedini način da se izbegne kapitalistički varvarizam na Balkanu jeste zajednički trud levice i ujedinjavanje balkanskih pokreta i naroda.