Obećali smo da ćemo izveštavati o grčkoj radikalno levoj koaliciji – a sada partiji – Sirizi. Imamo seriju tekstova na tu temu, a neki neobjavljeni prevodi čekaju izdavanje novog pamfleta na ovu temu. Objavićemo ih u narednim nedeljama na sajtu. Ovde prenosimo intervju koji je objavljen u američkom onlajn časopisu socialistworker.org. Značaj grčke levice za evropsku levicu na izborima za Evropski parlament ne može da se potceni. Ovo su prvi izbori na kojima partije predlažu predsednika Evropske komisije. Kandidat levice je Aleksis Cipras, predsednik Sirize. Levica očekuje da će u nedelju 25. maja osvojiti više od 50 mandata, što je više od sadašnjih 35. To bi bio korak napred za borbu protiv štednje u Evropi, jer bi levica bila četvrta najveća grupacija u novom parlamentu. Značajne rezultate očekuju leve partije u Nemačkoj, Francuskoj, Portugalu…možda i Sloveniji. Doduše, postavljaju se pitanja o tome kuda dalje za levicu, budući da je nacionalna država još uvek ključan akter u oblikovanju ekonomskih politika EU. Da li su izbori cilj za sebe ili su poluga za jačanje vanparlamentarnih snaga? Kako je moguće izvšriti preokret protiv politike štednje? Da li Evropska unija može da se reformiše ili je prepreka ostvarivanju socijalizma? To su pitanja kojim se ovaj intervju bavi i zato ga objavljujemo. Ove dileme će se neminovno postaviti i pred našu levicu i nadamo se da ćemo publikacijom ovakvih tekstova doprineti diskusiji među radničkim i levim kolektivima okupljenim oko Levog samita Srbije, kao i u široj javnosti, o daljem putu za našu mladu levicu i o mogućnostima stvaranja nove leve partije u Srbiji.
Grčka Koalicija radikalne levice, Siriza, postigla je uspeh na lokalnim i pokrajinskim izborima uoči glasanja za Evropski parlament, koje se širom kontinenta održavaju u periodu od 22. do 25. maja – i koje bi ovoj levičarskoj partiji moglo da pruži odlučujuću pobedu. Ako Siriza pobedi s velikom razlikom, to bi moglo da označi kraj vladajuće koalicije u Grčkoj. Nju predvodi stranka desnog centra, Nova demokratija premijera Antonisa Samarasa, uz mlađeg partnera, PASOK, stranku levog centra koju predvodi Evangelos Venizelos i koja je svojevremeno bila dominantna politička sila u Grčkoj.
Ekonomska kriza koja je 2008. godine pogodila svetsku privredu bacila je Grčku u depresiju. U zamenu za spasavanje grčkog finansijskog sistema, „Memorandumi”, koje je nametnula Trojka – Evropska unija (EU), Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond – zahtevali su drastičnu štednju, koja je srezala životni standard radničke klase. Ove mere suočile su se sa moćnim otporom radničke klase – uključujući jednodnevne i dvodnevne generalne štrajkove, sektoralne štrajkove na neodređeno, okupacije javnih prostora („pokret trgova”) itd.
Na proleće 2012, Siriza je šokirala i Grčku i Evropu, umalo u dva navrata osvojivši vlast na izborima na bazi beskompromisnog protivljenja štednji. Postala je glavna opozicija u grčkom parlamentu i sada se nada da će dobro proći i na evropskim izborima, uz dve manje leve snage: Komunističku partiju i Antarsiju, manju levu koaliciju.
Sotiris Martalis je kandidat Sirize za Evropski parlament i član socijalističke grupe Internacionalička radnička levica (DEA), koja je 2004. godine učestvovala u osnivanju Sirize. DEA je vodeća snaga unutar Sirizine Leve platforme, koja ujedinjuje tri revolucionarne organizacije Crvene mreže sa levom manjinom Sinaspizmosa, dominantne organizacije u Sirizi. U ovom intervjuu objavljenom u novinama DEA-e, Sotiris je govorio o izbornim ciljevima levice i o tome šta Grčkoj predstoji.
Šta bi za levicu trebalo da bude neposredan cilj u ovom trenutku?
-Rušenje koalicione vlade Samarasa i Venizelosa, što je pre moguće .
Vladin najskoriji program – masivni novi paket mera štednje i neoliberalnih „strukturalnih reformi” za koje se nedavno glasalo u parlamentu – predstavlja niz daljih kriminalnih mera protiv naše klase i našeg naroda. Mi ne smemo da im dopustimo da stignu da ih iniciraju i sprovedu.
Ako srušimo vladu, to će zaustaviti proces sprovođenja politike štednje. Stvoriće neophodne uslove za njihov preokret. Ja, zajedno sa drugaricama i drugovima iz Crvene mreže i Leve platforme, pripadam snagama koje tvrde da ovaj cilj treba dostići taktikom socijalnog otpora odozdo.
Vrhunac društvenog otpora iz 2012. godine – što je naročito vidljivo poslednjih meseci – nasledio je period društvenog zamora: pada učešća u masovnim borbama i zauzimanje stava da je bolje sačekati da rešenje stigne iz političko-izborne arene. Odgovornost za ovakav rasplet leži na sindikalnim i političkim rukovodstvima levičarskih snaga, ali sada nije trenutak da ulazimo u tu raspravu.
Ubeđen sam da će zbacivanje koalicione vlade Nove demokratije/PASOK-a i politička pobeda Sirize vratiti mase u prvi plan borbe – probudiće nadu i pokrenuti lavinu zahteva. To će otkriti društvenu snagu koja je spremna da se bori za svoje zahteve pod levičarskom vladom, ali i da brani levičarsku vladu u neizbežnom sukobu sa desnicom, domaćom vladajućom klasom i međunarodnim „kreditorima”.
Masovni pokret je u više navrata u Grčkoj dokazao da nije lako instrumentalizovati ga. Rukovodstvo Sirize to treba da ima u vidu kada u predstojećim nedeljama bude donosilo ključne odluke koje će odrediti karakter nove vlade i njenu politiku.
Vladajuća klasa ovo već ima na umu. To je razlog – ne jedini, ali najveći – njenog truda da izbegne vladu levice. Ona zna da bi takva vlada predstavljala opasnost po stabilnost njene celokupne politike koju je tokom krize vodila.
Koje bi bile posledice dolaska na vlast levičarske vlade u Grčkoj za Evropu?
–Levičarska vlada koja ozbiljno pokušava da preokrene budžetsku štednju stvorila bi domino efekat. Situacija u državama članicama EU je takva da jedna varnica može da zapali vatru.
Širenje ovog radikalnog socijalnog i političkog prekida sa dosadašnjom praksom iz Grčke na druge zemlje stoga je nešto čemu se možemo nadati sa ozbiljnom mogućnošću uspeha. Ova strategija, ipak, sadrži i dva preduslova:
-Prvo, da ćemo ozbiljno pokušati da preokrenemo štednju u Grčkoj. Politika levog centra – isprobana, na primer, u Italiji i Francuskoj – nije dovela do protivljenja štednji, jer su radnici/e širom Evrope shvatili/e da ovo nije alternativni model. [U Italiji i Francuskoj vlade levog centra takođe sprovode štednju, kao što to radi PASOK u Grčkoj, prim.prev.]
-I drugo, da rukovodstvo Sirize pronađe snagu da se odlučno suprotstavi EU i sprovede sopstvenu levičarsku politiku.
Politike divljačkog neoliberalizma danas dominiraju svim evropskim institucijama, od Mastrihtskog sporazuma, kojim je EU i stvorena, preko Pakta za stabilnost i rast, pa sve do nedavnog „Evropskog super-memoranduma” koji dalje institucionalizuje štednju i neoliberalne standarde za sve države članice. Sve to pokazuje da EU ne može da se transformiše putem blagog i postepenog procesa reformi.
Levica treba da se posveti ukidanju štednje u svakoj zemlji u kojoj se bori – i to svim sredstvima koji joj stoje na raspolaganju. To je ono što je slogan koji mi podržavamo pokušao da izrazi – „Nijedna žrtva za evro”. Nakon prošlogodišnjeg iskustva divljačkog finansijskog ucenjivanja Kipra, verujem da značenje reči „svim sredstvima” mora da podrazumeva i raskid sa evrozonom, evrom i Evropskom unijom – iako ne nužno kao naš prvi izbor.
Cilj toga nije formiranje nacionalističkog odgovora na krizu, već je deo našeg insistiranja da štednju treba preokrenuti – i naše posvećenosti socijalističkoj emancipaciji društva .
Možeš li nam reći nešto o debatama i kontroverzama unutar Sirize?
–Drugarice i drugovi iz Crvene mreže i Leve platforme tvrde da postoji potreba za drugim talasom radikalizacije unutar Sirize.
Mi insistiramo na tome da moramo imati jasnu politiku koja se tiče stupanja u šire saveze i branimo akciono jedinstvo između Sirize,, Komunističke partije i Antarsije. Insistiramo na eksplicitnoj izjavi da je cilj oformiti levičarsku vladu – nasuprot ulaženju u bilo kakvu koaliciju sa buržoaskim partijama.
U raspravi o glavnom izbornom saopštenju Sirize, podržali smo njene levo-radikalne elemente i zahtevali jasnu polemiku protiv EU i njene politike. U procesu odabira izbornih kandidata Sirize, podržali smo što smo snažnije mogli zahtev za snažnijim kolektivizmom i demokratijom [u partiji, prim. prev.].
Ovi unutrašnji problemi Sirize su stvarni i sve njene članice i članovi, kao i ogranci, svesni su njihovog postojanja. Ali uvereni smo da bi velika politička pobeda Sirize stvorila najbolje uslove za njihovo rešavanje. To je cilj kom smo danas posvećeni. Sigurni smo da će nakon izbora neophodna politička diskusija unutar Sirize – i ne samo unutar – imati veliki potencijal.
Da ponovim, kombinacija snažnog socijalnog otpora u Grčkoj, zajedno sa perspektivom mogućeg raskida sa štednjom, može stvoriti uslove za opasnu situaciju po naše klasne neprijatelje – i za istorijsku šansu našeg naroda i levice.