U Srbiji danas živi preko milion nezaposlenih. Preko pola miliona građana/ki Srbije prima socijalnu pomoć. Više od sto hiljada dece nema za hleb i mleko. Trista hiljada starih živi na rubu egzistencije. Blizu trećine stanovništva živi na granici ili ispod granice siromaštva. Zakonom regulisana minimalna plata iznosi dvesta evra, a prosečna plata zaposlenih jedva četristo. Za to vreme, prosečna potrošačka korpa iznosi jednu i po prosečnu platu.
To je sadašnjica u Srbiji. Budućnost koja nas čeka ne uliva nimalo samopouzdanja. Prema procenama sindikata, samo u toku sledeće godine sto hiljada ljudi ostaće bez posla u skladu s planom mera štednje. Do kraja godine predviđa se rast i javnog duga na 64% BDP-a. Neoliberalna politika dolazi do sve jasnijeg izražaja. Nakon zakona o privatizaciji i rasprodaje društvene imovine domaćim tajkunima i stranim kompanijama, stiže nam najsnažniji udar na radnička i socijalna prava do sad u vidu najnovijih zakona o radu i štrajku.
Kakve promene predlozi ovih zakona uvode? Rad na neodređeno vreme probija granicu od jedne godine – i to tri puta. Uredba o vraćanju na rad pre isteka trudničkog bolovanja otvoriće mogućnost prisiljavanja majki da se vrate na posao, uskraćujući im pravo na trudnički dohodak. Štrajk će biti moguć samo u okviru preduzeća, a javna okupljanja nailaziće na sve veće prepreke usled sve rigoroznijih propisa. Sve vodeće političke opcije nastaviće da nas vode ka Evropskoj uniji kapitala, a fašisti će, kao jedina alternativa u javnom diskursu, vrlo verovatno već na sledećim izborima dobiti priliku da na velike „dveri” uđu u parlament.
Politički zadatak koji se u takvim okolnostima nužno postavlja kao primaran pred levicu jeste intervencija u javnom diskursu. Leva partija u Srbiji ne postoji, a levica se svodi na manje radničke, aktivističke, teorijske, feminističke, ekološke, LGBT i antifašističke grupe ili organizacije koje idejama i/ili praksom manjeg dosega odgovaraju onome što inače nazivamo levicom. Kako leva agenda u javnom diskursu uopšte ne postoji i kako je praksa pokazala da male leve organizacije usled ograničenosti koje im tanki kapaciteti nameću nisu u mogućnosti da je uspostave, pred levicu se, kao neophodan zadatak koji zahteva situacija, postavlja ujedinjenje snaga i kapaciteta u cilju istupanja sa margine javne i političke sfere.
Postojeće leve grupe i organizacije moraju u predstojećem periodu pronaći najmanji zajednički imenilac. Na to ih, s jedne strane, upućuju zajedničke ideje o društvenoj kontroli nad politikom i ekonomijom koje informišu našu borbu protiv kapitalizma i fašizma i borbu za socijalističku alternativu. S druge strane, zajednička situacija u zemlji pred bankrotom upućuje nas na borbu protiv neoliberalizma i mera štednje, uz borbu za pokretanje proizvodnje i podizanje životnog standarda stanovništva.
Ukoliko levica ne ponudi kompas danas razočaranom, ali sutra gnevnom radništvu, i ne artikuliše nezadovoljstvo u pravcu borbe protiv kapitala, fašistička desnica ostaje jedina alternativa koja već sada usmerava bes gladnih na romsku, LGBT i azilantsku populaciju, kao i nezadovoljstvo muža na ženu-majku, osnažujući patrijarhat i dvostruku opterećenost žene koja će u još gorim uslovima morati da nastavi da izvršava i plaćeni i neplaćeni rad, okrećući tako eksploatisane protiv eksploatisanih u cilju zaštite kapitala i bele muške dominacije. Dovoljno je pogledati zemlje iz okruženja i videćemo fašističke para-policije koje legitimišu turiste u Bugarskoj, ili fašističke falange koje u crnim uniformama marširaju ulicama Budimpešte. Takav scenario, nažalost, uopšte nije nezamisliv u bankrotiranoj Srbiji.
Marks21 je revolucionarna socijalistička inicijativa, koja se od osnivanja bori za akciono jedinstvo na levici oko jednostavnih i konkretnih zahteva. Bili smo u centru studentskih kampanja za bolje uslove studiranja, antifašističkih inicijativa, solidarnih akcija sa radničkim štrajkovima, feminističkih dešavanja, koalicija za odbranu javnog prostora i prava na protest i mnogo drugih aktivosti. Rascepkanost i apatija otežavaju borbu za poboljšanje društvenih uslova, ali je bez njih nemoguće podići sampouzdanje potlačenih grupa u Srbiji. Danas je to pogotovo nemoguće bez jedinstvene borbe protiv štednje.
Istovremeno, akciono jedinstvo na levici mora ići u korak sa spajanjem najnaprednijih pojedinaca/ki i kolektiva u koaliciju koja bi bila spremna da pred javnost postavi šira politička pitanja. Taj dug i mukotrpan rad otvorio bi mogućnost za stvaranje leve partije u budućnosti. Pozivanje na levo jedinstvo je pozivanje na istorijsku dužnost levice da preuzme ulogu vodiča u bolju budućnost, u kojoj će vladati prava demokratija, u kojoj će se zaista poštovati ljudska prava, u kojoj će se žene (ali i muškarci) otarasiti okova patrijarhata, a rad čekićem smrviti dominaciju kapitala nad ljudskim životom.
Ovaj mini-zbornik, sastavljen od nekolicine analiza i industrijskih izveštaja, predstavlja deo naših napora da prenesemo potrebu za jedinstvom u borbi svih nas koji se nalazimo na udaru mera štednje, kao i nužnost izgradnje socijalističke alternative krizi. Mere štednje u Srbiji tek uzimaju maha i zato ćemo se potruditi da ovo bude samo prvi u nizu pamfleta koji će se baviti ovom temom. U tome nam možete pomoći slanjem svojih predloga, analiza, iskustava borbe…
Ako ste saglasni s nama, učlanite se u Marks21, uključite se u svakodnevnu borbu i pomozite izgradnju revolucionarnog krila nove levice u Srbiji.