Svakako ne samo zato što je Vučić bahati seksista, ženomrzac koji ne da novinarkama da progovore, koji ponižava radnice koje se ne ponose time što moraju da rade 24 sata i koji u skupštini izjavljuje „nisam ja žena da me tučete“.
Vučićevo krajnje arogantno i autoritarno istupanje u javnosti omogućeno je njegovom antiradničkom i poslušničkom politikom prema Evropskoj komisiji i MMF-u. Upravo zato on ima legitimitet da otvoreno zagovara kršenje radničkih prava da investitori ne bi otišli, da se cinično razmeće ciframa o broju otvorenih radnih mesta u vreme epidemijske nezaposlenosti, dok je stanovništvo Srbije u njegovim predizbornim spotovima ismevano kao gomila neradnika koja zakera i rezignirano odmahuje glavom dok se on bori za „našu budućnost“. Scena u kojoj se Vučić nadmudruje sa neradnicima koji dangube u kafiću, dok on gradi puteve i dovodi investitore, prirodni je produžetak logike kojom se Vučić vodio kada je na pitanje o zlostavljanju radnica i radnika u Juri, podsmešljivo odgovorio da kad mogu da sede po kafićima po 14 sati, mogu isto toliko i da rade.
U realnosti, posledice politike koju Vučić sprovodi su sledeće: Srbija je zemlja u kojoj radnice padaju u nesvest u fabrikama. Srbija je zemlja u kojoj samohrane majke gube posao, jer se leče od raka. Srbija je zemlja u kojoj je u protekloj godini ubijeno 24 žene od strane svojih partnera ili srodnika, dok država, ne preduzevši ništa po ovom pitanju, preko svojih medija, kao i ulaganjem novca u tzv. demografski savet, pokušava da, pored radničkih, ženama oduzme i reproduktivna prava. Zato Vučić u novom spotu ponosno, u svom kvazihumorističnom maniru, poručuje da nije „peder“ – on svakako nije jedan od onih koji žive u strahu od nasilja, diskriminacije i gubitka posla. Poruka je jasna: u Vučićevoj Srbiji nema mesta za žene i „pedere“.