Prenosimo dosta emotivni Fejsbuk post jednog od istaknutijih predstavnika ukrajinske nove levice, Volodimira Iščenka iz Centra za društvena istraživanja u Kijevu, koji je u poslednjih nekoliko dana preveden na desetak jezika. Očekujte dublje analize dešavanja u Ukrajini u narednim danima kod nas na sajtu.
Pisanje iz kritičke pozicije nije toliko na ceni u turbulentnim vremenima. Za neke histerečnе idiotе ja sam podlegao fašistima, za druge – izdao otadžbinu. Vreme je sada dragoceno i moramo ga efikasno koristiti. Zato ću na sve to odgovoriti u jednom postu.
Mrzim Evro-idiote koji su sve ovo započeli zbog svog Evro-bunila i kultur-šovinizma.
Mrzim ono đubre koje je uradilo sve da bi uprkos desetinama mrtvih opstalo na vlasti, i koje sada želi da se vrati u zemlju na stranim tenkovima.
Mrzim nekadašnju opoziciju koja je postala današnja vlast i koja nije smislila ništa bolje nego da „spase ukrajinski jezik” [ograničavanjem ruskog], napuni vladu fašistima i obeća nepopularne socijalne mere.
Mrzim krimsku vlast koja toliko brine za svoje položaje da se zadovoljava time da posluži i kao otirač okupatorskoj administraciji.
Mrzim tiranina iz Kremlja kom je potrebna samo mala ratna pobeda pa da skoče i rublja i njegova gotovo neograničena moć.
Mrzim sve te „duboko zabrinute” evro-američke birokrate, koji uvode sankcije tek onda kad je vlada skoro svrgnuta i pružaju pomoć pod uslovima koji sve više podsećaju na pljačku.
Mrzim ukrajinske i ruske fašiste koji ne mogu da se naviknu na realnost multikulturalne i višejezične zemlje, i spremni su da je unište.
Mrzim one „liberale” koji su bili spremni da pokrivaju fašiste na Majdanu i koji se ni u jednom trenutku nisu distancirali od njih i pružili šansu istinskom sve-ukrajinskom demokratskom pokretu, umesto da guraju zemlju u građanski rat.
Mrzim sebe i druge levičare zato što smo veći deo vremena potrošili na međusobne optužbe, umesto na izgradnju moćne političke organizacije. Ovako podeljeni nismo mogli da utičemo ni na Majdan, ni na anti-Majdan. Deo krivice leži i na nama.
Ali ja sam za mir u svetu. Šaljem ovo cveće iz Valonije. Snežne pahulje na pozadini prošle godine ozelenelog lišća. Nadam se da ovo nije poslednji put da ga vidimo. Tek što sam se vratio u svoju podeljenu zemlju, molim se da se sve ovo završi Drugim krimskim, a ne Trećim svetskim ratom. Jer, ovaj rat neće prerasti u svetsku revoluciju (šanse za to su mnogo manje nego pre 100 godina), pre u nuklearni holokaust.
Drugarice i drugovi u Rusiji, izađite na glavne trgove vaših gradova i zaustavite intervenciju u Ukrajini.
Drugarice i drugovi u Ukrajini, dajte da smislimo šta možemo da uradimo. Jasno je da prijavljivanje Desnom sektoru [koji je izdao poziv za mobilizaciju] nije opcija.
prevod: Evgenia Samsonova