fblogo   twlogo   ytlogo


četvrtak, 09 novembar 2017 19:07

Teze o ratu na Balkanu (feljton): O kapitalizmu i konfliktima

  Majk Hejnz
Teze o ratu na Balkanu (feljton): O kapitalizmu i konfliktima

Posle nekoliko meseci pauze, vraćamo se objavljivanju feljtona – standardno, četvrtkom. Svake nedelje objavljivaćemo po jednu od ukupno 15 Teza o ratu na Balkanu Majka Hejnza, profesora međunarodne političke ekonomije na Univerzitetu u Vulverhemptonu (Engleska). Hejnz je Teze objavio na leto 1999. godine, pre završetka NATO bombardovanja tadašnje SRJ. Kontekstualizujući nacionalno pitanje na Balkanu, on nudi doslednu internacionalističku analizu poslednjeg talasa raspada Jugoslavije.

Preveo Pavle Ilić.

Linkovi ka ostalim tezama: 1, 2.

1) Kapitalizam je sistem kome je rivalsko širenje urođeno. On je, stoga, podložan sukobima.

Dvadeseti vek otpočeo je ratom na Balkanu i završava se ratom na Balkanu. U periodu između Prvog balkanskog rata, koji je izbio 1912. godine, i NATO-ovog rata protiv Srbije 1999. godine, odvilo se još mnogo ratova koji su odneli više vojnih i civilnih života nego ijedan sukob u istoriji. Tokom svakog od ovih konflikata, delovalo je kao da je XX vek – koji je pokazivao toliko potencijala – gušio i gazio nadu na najbrutalniji i najkošmarniji način. Njegova reputacija „veka ekstrema“ prenela se do njegovih poslednjih dana i do praskozorja novog stoleća.

Čini se da su konflikti, ratovanje i osvajanje sveprisutni aspekti ljudske istorije. Kad su nastala prva klasna društva, zajednička kontrola nad ljudskom sudbinom prešla je iz ruku mnoštva u ruke vladajuće manjine koja je uvek sa zavišću gledala na bogatstva koja su pripadala susednim vladarima. Istovremeno, ona je težila da svoju imovinu zaštiti kako od iste pohlepe koju su osećale njihove komšije, tako i od pretnje koju su po njih predstavljali ljudi nad kojima su vladali, a koji bi mogli da se pobune. Međutim, kapitalizam je ovu borbu podigao na sasvim novi nivo. To je učinio tako što je, najpre, u sam sistem proizvodnje ugradio nadmetanje za profit, resurse i tržište; potom je putem konstantne tehnološke revolucije ustanovio dinamiku razvoja i promene vojske koja nije bila prisutna u ranijim društvima; konačno, time što je doprineo razvoju sveta sačinjenog od nacionalnih država, kapitalizam je izdelio planetu i ojačao državne institucije, dopuštajući državama da mobilišu svoje ogromne resurse u borbi za svetsku dominaciju.

Oblici širenja kapitalizma menjali su se tokom vremena, postajući sve intenzivniji što se on više razvijao, tako da je razornost sukoba u XX veku bila veća i strašnija nego ikada ranije. Tokom ovog procesa, kapitalističke sile koje su se ranije razvile mogle su da osvoje veliki deo ostatka planete. Do 1800. godine, otprilike 35% kopnene površine zemlje bilo je (u tom ili nekom ranijem trenutku) u statusu kolonije neke od evropskih sila. Do 1878. godine, ovaj udeo će narasti na 67%, a do 1914. na 84%.[1] Ova činjenica mnoge je navela na grešku da nagon kapitalizma ka širenju izjednače sa zvaničnim kolonijalizmom i da zvanični kolonijalizam izjednače sa imperijalizmom. Širenje kapitalizma otpočelo je pre zvaničnog kolonijalizma i imalo je mnogo različitih oblika. Sam zvanični kolonijalizam se, naprotiv, ispostavio prolaznim, što se videlo kroz masovnu dekolonizaciju velikih imperija nakon 1945. godine. Imperijalizam je bio (i još uvek jeste) širi pojam od zvaničnog kolonijalizma. Imperijalizam je moderan fenomen koji ukazuje na to kako je centralna težnja ka međunarodnom takmičenju podređena međudržavnom takmičenju u kom je vojna sila sveprisutan faktor. Borba oko zvaničnih kolonija bila je deo ovog fenomena, ali on se ne može svesti na nju.[2] Umesto toga, glavna osa međunarodnog takmičenja pomerila se na kontrolu centra svetske ekonomije. To je ono što je dovelo do Prvog svetskog rata, do Drugog svetskog rata i do Hladnog rata. Ovi faktori ostaju prisutni i danas. Bez obzira na fraze o „globalizaciji“ koja prevazilazi granice nacionalnih država, nemoguće je da se bilo koja od njih odrekne vojne i državne moći. Ona ostaje glavni sastojak pseudo-„globalnih“ formi koje usmeravaju proces međunarodnog takmičenja.

Optimistična ideja po kojoj je kraj Hladnog rata označio početak novog svetskog poretka pokazala se kao lažna. Nada da će globalno smanjenje ulaganja u vojsku otvoriti mogućnost preraspodele bogatstva na svetskom nivou, što bi omogućilo nove odnose velikodušnosti u međunarodnim odnosima, opovrgnuta je realnom situacijom, kao što su neki od nas, nažalost, predvideli.[3] Iako se vojno opterećenje budžeta smanjilo, nije došlo ni do kakve novčane pomoći za Istočnu Evropu, ni do kakvog novog Maršalovog plana. Zbog toga se teret promene svalio na široke mase stanovništva, uništavajući pritom silne živote širom Sovjetskog bloka uopšte, a naročito u njegovim najsiromašnijim delovima u Jugoistočnoj Evropi. Prema podacima Svetske banke, broj siromašnih (siromašni su definisani kao svi oni koji imaju manje od 4 dolara dnevno) u zemljama bivšeg Sovjetskog bloka porastao je sa 14 miliona 1990. godine na 147 miliona osam godina kasnije.[4] Još gore, napredne zemlje su nastavile da smanjuju ionako bedne sume namenjene za pomoć još siromašnijim delovima sveta. Zemlje članice OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) deklarativno su posvećene svom cilju izdvajanja 0.7% svoje privrede za pomoć. Taj izdatak je 1990. godine činio 0.35%, a do 1997. godine pao je na 0.22%, pri čemu treba imati u vidu da su izdvajanja SAD od 0.09% u iznenađujem kontrastu sa troškovima posvećenim [ratnom] uništenju.[5]



[1] D. K. Fieldhouse, The Colonial Empires: A Comparative Survey From the Eighteenth Century (London 1982).

[2] Oni koji se potrude da pročitaju Lenjinove radove videće da on početak ere imperijalizma smešta u trenutak u kom je proces kolonizacije okončan.

[3] Videti: M. Haynes, “The Rhetoric and Reality of Western Aid to Eastern Europe”, European Business and Economic Development, vol. 1 no. 2 (September 1992), str. 13–18.

[4] World Bank, World Development Indicators Report (citirano u Gardijanu 27. aprila 1999. godine).

Pročitano 528 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Imperijalizam

Teze o ratu na Balkanu (feljton): O Hladnom ratu

Posle nekoliko meseci pauze, vraćamo se objavljivanju feljtona – standardno, četvrtkom. Svake nedelje objavljivaćem...

Imperijalizam

Teze o ratu na Balkanu (feljton): O kapitalizmu i konfliktima

Posle nekoliko meseci pauze, vraćamo se objavljivanju feljtona – standardno, četvrtkom. Svake nedelje objavljivaćem...

Radnička borba u Srbiji

Novi štrajk u Srbiji: solidarno sa poštanskim radnicima i radnicama!

Sinoć smo bili sa radnicima i radnicama Pošte koji već nekoliko dana svakodnevno protestuju, zahtevajući bolje uslove ra...

POKRET Teorija i istorija

Istorija

RUSKA REVOLUCIJA: USPON, PAD I OSVETA

Danas obelažavamo 100 godina od početka Oktobarske revolucije. Tim povodom Pavle Ilić, jedan od najavljenih izlagača na ...

Istorija

Proceniti Če Gevaru

Devetog oktobra navršilo se 50 godina od ubistva Če Gevare, koji je za ljude širom sveta do danas ostao simbol revol...

Istorija

Pod zastavom internacionalizma

Marko Jovanović polemiše sa sociologom Đokicom Jovanovićem o tome šta je – i šta nije – boljševizam 20. veka predsta...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.