U Berlinu je od petog do osmog maja održan deveti po redu Marx is’ Muss kongres – sa prodatih više od 800 karata, dosad najmnogobrojniji. Organizuje ga nemačka organizacija Marx21, deo partije levice (Die Linke). Saznajno dragocene, inspirativne, britke i žive diskusije o levičarskoj teoriji i praksi celodnevno su angažovale imaginaciju okupljenih aktivistkinja i aktivista. Naša članica Anja Ilić prenosi impresije s ovogodišnjeg Marx is’ Muss-a.
Verovatno najizrazitiji utisak koji Marx is’ Muss kongres ostavlja na levog/u aktivistu/kinju iz Srbije jeste – njegova svesna, masovna i potpuna orijentisanost na praksu. Borba za socijalizam nije utopijski poduhvat od početka osuđen ni na šta, kako se borkinjama i borcima često sugeriše, nekad blagonaklono, nekad snishodljivo. Ta borba se odvija sada i ovde, gde god to „sada i ovde“ bilo. Ona teče kako kroz teorijska razmatranja o sadašnjici, onome što joj je prethodilo i što joj sledi, tako i kroz svaki bat u protestnoj šetnji, svaku izviknutu parolu, uzdignutu pesnicu… svaki otpor, ma koliko brojan bio. Naravno, ova borba nikada i nigde nije lišena okomitih (kontra)napada „zdesna“, povremenih malodušnosti „sleva“, izazova koji iziskuju upornost i strpljenje – ali, kako svako ko oseti Marx is’ Muss može posvedočiti: ne zaostajemo „jureći za utopijom“, već je stvaramo, možemo i moramo stvarati na svakom koraku.
Marx is’ Muss kongres je obećavao i ispunio obećanje bogatog i raznolikog programa. Isprva smo obnavljali i inovirali bazično gradivo marksizma: njegovu filozofiju, kritiku ekonomije, klasnu teoriju, te odnos prema rasizmu, ženskom oslobođenju, vezi partije i klase te države i revolucije. Drugarice i drugovi iz Nemačke upoznali su nas s lokalnim sociopolitičkim prilikama: globalni trend uspona desnice najočitiji izraz našao je u uspehu partije Alternativa za Nemačku (AfD), koja igra na kartu antiizbegličkih osećanja, prisutnih u delu nemačkog naroda – uključujući i deo radnica i radnika koji su AfD-u pružili podršku. Istovremeno, i Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel i njena koaliciona partnerka, Socijaldemokratska partija (SPD), suočene su s padom popularnosti; stoga je otvorena mogućnost da sumnjiva smesa desnog i levog centra iz populističkih razloga zauzme jedinstven „desniji“ kurs, s obzirom na, kako se čini, izričito nacionalne domete „levičarstva“ SPD-a, odnosno retoričke domete proizbegličke politike Merkelove, kao potpisnice dogovora između Evropske unije i Turske o izbeglicama.
Partija Die Linke, s druge strane, treća je najjača u Bundestagu, a levica ima jaku podršku i dosege i van parlamenta. Demonstracije održane sedmog maja u Berlinu to su jasno i pokazale: 1000 pristaša (ekstremne) desnice, okupljenih protiv izbeglica i (još uvek aktuelne) proimigrantske politike Merkelove, nasuprot 7000 demonstranata/tkinja protiv ksenofobije i rasizma, uključujući mnoge prisutne na samom Marx is’ Muss-u. Prostor za široku mobilizaciju evidentno postoji i može se koristiti još i više, paralelno sa radikalizovanjem levog toka, kako na parlamentarnoj, tako i na vanparlamentarnoj ravni.
Kongresni dani dosta su pažnje posvetili i razmatranjima strategije i taktike ujedinjenog fronta. Dejvid Karvala, član revolucionarne organizacije En Lucha (En Lluita) u Španiji (najvećma bazirane u Kataloniji), govorio je u okviru jedne od diskusija o širokom antifašističkom pokretu koji već godinama van parlamenta uspeva da zadrži neofašističke struje, te o nužnosti postojanja tog oblika ujedinjenog fronta – uz, naravno, intervencije s radikalno levog krila koje će, s jedne strane, onemogućavati proboje reakcionarn(ij)ih tendencija unutar fronta, a s druge radikalizovati njegove „levolike“ elemente. Važnost ujedinjenog fronta istakao je i Statis Kuvelakis, nekadašnji član Centralnog komiteta Sirize i jedan od osnivača grčke leve koalicije Narodno jedinstvo, oformljene nakon kapitulacije Sirize zahtevima „Trojke“. Uprkos razočaranosti u postupke Sirize, grčki narod i dalje protestuje protiv mera koje „Trojka“ nameće (stajući rame uz rame sa izbeglicama), a, kako Kuvelakis ističe, ujedinjeni front trebalo bi da mobiliše i reprezentuje radništvo što obuhvatnije može i da (se) postupno revolucioniše.
Jačanje radikalne levice pomenuto je i u kontekstu predstojećih američkih izbora. Premda Berni Sanders, po oceni Baskara Sunkare, glavnog urednika radikalno levog američkog časopisa Jacobin, neće biti izabrani demokratski kandidat, njegova pojava na američkoj političkoj sceni imala je značaj kako za umeren(ij)e leve tokove, tako i za radikalnu levicu. Višedecenijska politička dihotomija demokrate – republikanci ugrožena je probojem ideja socijaldemokratije – ideja kojih se, kako Sunkara smatra, Sandersove pristalice neće odreći činom glasanja za Hilari Klinton. Ujedno je, zahvaljujući Sandersovoj kampanji, otvoren prostor za čujnije rezoniranje radikalne levice, koja je uspela da proširi svoju mrežu i izrazitije apeluje na važnost klasne borbe.
U delu programa ovogodišnjeg Marx is’ Muss-a imali smo čast da učestvujemo i mi. Naš član Pavle Ilić, zajedno sa aktivistima Petrom Pavlovićem iz Hrvatske i Danielom Kerekešom iz nemačkog Marx21, govorio je na diskusiji posvećenoj temi balkanske levice u povoju. Iako vođena u vreme kada su se odigravale i pomenute demonstracije protiv ksenofobije i rasizma, bila je solidno posećena, a zainteresovanost i radoznalost učesnika/ca diskusije iz mnoštva zemalja rasvetlila je dotad manje znane levičarske inicijative na Balkanu. U nekoliko dana svog trajanja, Marx is’ Muss je bio višestruko dragoceno stecište levičarki i levičara iz najrazličitijih delova sveta. Prostor saznavanja sociopolitičkih prilika u različitim društvima, upoređivanja i povezivanja iskustava, prostor koji je utemeljio nove veze evropske i svetske levice i ojačao već postojeće jeste prostor razbuktavanja žara zajedničke borbe – a samo na krilima takve borbe, u perspektivi, može biti iznet socijalizam.
Teško je pobrojati sve razloge iz kojih je Marx is’ Muss značajno iskustvo i za levicu u Srbiji. Ogroman edukacioni potencijal svakako je među vodećim. Ono što su diskusije uporno pokazivale – a, uz njih, možda još i više neformaln(ij)i razgovori vođeni izvan kongresne sheme – jeste kontinuitet u problemima s kojima se levica danas generalno suočava. Moćnički diktati fiskalnih politika iznova i nesmiljeno stvaraju dužničke ekonomije, ne štedeći jedino na dehumanizaciji čoveka; paralelno, rasplamsavaju se uskonacionalistička, ksenofobična (u savremenom kontekstu bitno islamofobična), šovinistička osećanja; radničke organizacije, poput sindikata i njihovih vođstava, nadalje se (samo)kompromituju, a radništvo se delom priklanja narativima i praksama desnice; neofašističkim intervencijama gleda se kroz prste, dok se depolitizuju u biti politička pitanja i stvara još apatičniji, apolitičniji odnos šireg društva glede uključenja u političko delanje… U nekim društvima ovi problemi su daleko izrazitiji nego u srbijanskom – recimo, u pogledu fašizacije mađarskog društva i sve suženijeg polja delovanja kritičke, leve misli, ili u pogledu dubine političkog razočaranja grčkog društva. Ohrabrujuće, osnažujuće i indikativno za levicu u Srbiji jeste što i u dotičnim, i u drugim društvima postoje i, iako grčevito, neumorno se bore pronosioci/teljke levičarske ideologije i prakse.
Zadaci pred levicom u Srbiji jesu, tako, i zadaci levice globalno, i neki eksplicitnije lokalni. Rad na stvaranju ujedinjenog fronta jedno je od gorućih pitanja „na lokalu“. Okruženje koje će okupiti širi spektar levičarskih organizacija, pojedinki i pojedinaca, te prevazilaženje ideoloških samoizolacija zarad borbe za vrednosti tako opšte – i ugrožene – kao što je, recimo, antifašizam, jedini su zalog da će takve borbe moći da rađaju plodove. Nužno je daleko jače povezivanje s radništvom i nuđenje takvih levih sadržaja i platformi koji će u radništvo iznova unositi žar borbe, oslabljen isparcelisanošću i dezorganizovanošću, ili korumpiranom organizacijom radničke borbe. U (barem trenutnom) nedostatku parlamentarne snage koja bi otvarala veći prostor za (radikalno) levo delovanje – uprkos skorim pokušajima, zasada jalovim – radikalna levica u Srbiji mora se na političkoj sceni probijati prvenstveno vanparlamentarno, zajedno sa drugim levim inicijativama; mora biti što prisutnija u javnoj sferi, dobijati na masovnosti, ostvarivati konkretne ciljeve, spočetka užeg a onda sve šireg obima. Na kraju i najznačajnije, ona mora dejstvovati potpomognuta od levice u regionu i što širem okruženju, ujedno pomažući njene napore i bitke. Sve to čini borbu za socijalizam, i svemu se mora pristupati s odlučnošću, proračunatošću i rešenošću koje će toj borbi dati odsudniji zamah.
Fotografije s ovogodišnjeg Marx is’ Muss kongresa možete pogledati na našoj Fejsbuk stranici: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1200128160011462.1073741831.132536770103945&type=3 .
Počev od ove nedelje, na sajtu ćemo objavljivati intervjue koje je naše članstvo obavilo sa učesnicima/ama Marx is’ Muss-a 2016.
Izlaganje Pavla Ilića (na engleskom jeziku) uskoro će biti dostupno na našem JuTjub kanalu: https://www.youtube.com/user/M21TV
.