Na današnji dan pre dve godine, pristalice fašističke Zlatne zore izbole su na smrt dvadesetšestogodišnjeg trgovca Šehzada Lukmana. U svom osmom izveštaju Kevin Ovenden piše o borbi protiv rasizma u Grčkoj.
Maštovitom demonstracijom solidarnosti u praksi, Fudbal filozofija je odlučila da sponzoriše poznatog progresivnog novinara Kevina Ovendena kako bi otišao u Grčku i za Counterfire ekskluzivno izveštavao o Sirizinoj kampanji pored drugih radikalnih medija iz SAD i Australije. Marks21 redovno će objavljivati prevode ove jedinstvene serije članaka.
Jedno prijatno okupljanje u Atini. Toplo i radosno, ali istovremeno i sasvim ozbiljno jer smo se sastali da razgovaramo o političkom razvoju i organizujemo se.
Prolazi par sati, a onda stižu užasne, srceparajuće vesti.
Na današnji dan pre dve godine pristalice fašističke, kriminalne i zavereničke grupacije Zlatna zora, izbole su na smrt dvadesetšestogodišnjeg trgovca pakistanskog porekla Šehzada Lukmana u atinskom kvartu Petralona.
Te noći sam sa prijateljima – Grcima i strancima – u Floral kafeu na Egzarhiji razgovarao o velikim antifašističkim i antirasističkim demonstracijama najavljenim za dva dana kasnije. Prijatelji iz KEERFA, kampanje protiv Zlatne zore, organizovali su demonstracije za koje će se ispostaviti da su 19. januara 2013. godine dostigle istorijsku brojku od 20,000 ljudi.
Zajedno sa drugaricama i drugovima iz Ujedinimo se protiv fašizma iz Britanije i drugde uspeli smo da stvar pretvorimo u međunarodno koordinisanu jednodnevnu akciju u 30 gradova, akciju bez presedana u prethodnih 20 godina.
Kao da ionako nismo imali dovoljno razloga za bes zbog rasizma i fašizma, siledžije iz Zlatne zore te noći pružile su nam još jedan – razlog koji će još stotine hiljada ljudi privoleti da pristupe antifašističkom frontu.
Kada su fašisti oduzeli život Šehzadu i njegovim roditeljima u Pakistanu oduzeli su savesnog sina, koji je slanjem novca kući omogućio sestri da se uda, ali i čitavoj porodici da preživi u uslovima predatorskog globalnog kapitalizma, uslovima u kojima se sada, usled krize, nalaze i radni ljudi u Evropi.
Ova priča mogla je da probije opnu anti-muslimanskog, anti-imigrantskog rasizma, jer su u njoj mogle da se prepoznaju mnoge ovdašnje radničke porodice koje su šezdesetih, kao i danas, slale starijeg sina na pečalbu u inostranstvo i strepele za njegovu sudbinu.
Dan posle ubistva – bio je petak, džuma-namaz svih Muslimana – ugnjeteni atinski Pakistanci okupili su se po dnevnim sobama i drugim ad hoc prostorijama koje koriste za molitvu u nedostatku džamije. Grčke vlasti još uvek nisu dozvolile izgradnju niti jedne džamije u gradu.
Vest se širila od usta do usta – proverenije nego putem bilo kog medija.
To je ogromnom broju Pakistanaca i pripadnika drugih imigrantskih zajednica priyvalo u sećanje imena, likove i porodice pređašnjih žrtava Zlatne zore. Mnogi su osetili da je ništavilo koje guta sva osećanja zapravo skriveni deo nas samih koji teži da nas odbrani od traumatičnih podsećanja na bliskost smrti od ruku rasizma ili državnog terora.
Ubistvo je i izvedeno da bi prestravilo. Istu je svrhu prethodnog leta imalo i policijsko okupljanje Pakistanaca i drugih imigranata, u sklopu vladinih rasističkih represivnih mera. Vlada Grčke je, sa odvratnom hladnoćom jedinstvenom za državne birokrate, operaciju nazvala Gostoprimljivi Zevs, dvostruko udarajući na azijske imigrante sanitizovanom bajkom klasične „evropske“ civilizacije.
Pakistanska zajednica ušla je u istoriju kada je u avgustu te 2012. godine, umesto povlačenja zbog nedostatka pravnog statusa, preko 15,000 ljudi izašlo na ulice.
Pridružio im se veoma mali broj drugih, među kojima su uglavnom bili moji prijatelji iz koalicije KEERFA i onog dela grčke levice, tada manjinskog, za koji je borba protiv rasizma uvek bila aktuelna. Dodatno, tu je bio i mali broj ljudi poput mene – antirasista iz inostranstva koji su se te nedelje slučajno zatekli u Atini.
U subotu 19. januara 2013. godine, pakistanska zajednica Atine primila je telo Šehzada Lukmana i odlučila da ispred zgrade Opštinskog veća Atine održi dženazu, molitveni obred sahrane. Ta zgrada nalazi se samo par stotina metra južno od trga Omonija, na kojem su se u tom trenutku hiljade nas okupljale radi održavanja demonstracija.
Predvođena hrabrim Džavedom Aslamom, tadašnjim predsednikom Pakistanske zajednice Grčke, povorka ožalošćenih pristigla je na Omoniju i dočekana povicima i suzama.
Odmah su postavljeni na čelo kolone. Po prvi put, makar da ja znam za to, na hiljade Grka pratilo je stotine muslimanskih imigranata – sa decom obučenom u najsvečaniju odeću u prvim redovima – koji su predvodili demonstracije ka trgu Sintagma i grčkom parlamentu.
Sve mi se ovo danas vratilo u sećanje (uz par suza) dok smo se pridruživali antifašistima iz svih frakcija grčke levice, uglavnom lokalcima iz Petralone, na komemoraciji Šehzadove smrti u ovom kvartu.
U par reči i sa velikim dostojanstvom Šehzadov otac, Khadim Husein, koji je doleteo iz Pakistana, obratio se uglavnom mladoj gomili koja ga je pažljivo slušala, rekavši kako mu je srce slomljeno ali da zna da većina običnih ljudi u Grčkoj deli njegovu tugu i žalost.
Za smrt sina on krivi fašiste iz bandi Zlatne zore i rasiste iz struktura vlasti.
Skandiranje protiv Zlatne zore odmah prihvatili i slučajni prolaznici. Nije da je u ovoj oblasti potrebno pridobijati ljude protiv Zlatne zore, ali ono što je bilo ohrabrujuće je to što se toliko ljudi voljno odazvalo. Ovo pokazuje da su i oni svesni opasnosti koju Zlatna zora i dalje predstavlja.
Zaustavili smo se na ćošku na kom je Šehzad ubijen. Mala tabla stoji kao spomenik. Platila ju je i postavila lokalna biciklistička grupa.
Obližnji anarhistički skvotovi inicirali su protestnu šetnju i insistirali na prisustvu lidera pakistanske zajednice, koji su ujedno i stubovi koalicije KEERFA, a pozvali su i celokupnu radikalnu levicu – uključujući, naravno, i lokalnu organizaciju Sirize.
Bio je to masovan, ujedinjujući i ohrabrujući događaj sa kog želim da podelim nekoliko stvari.
1. Imajući povod u vidu, marš je bio masovan – više stotina ljudi. Bilo je, naravno, i većih marševa. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice u septembru 2013. godine, posle fašističkog ubistva repera Pavlosa Fisasa (Pavlos je nastupao onog januarskog dana kada smo šetali za Šehzada).
Međutim, ovo što se danas desilo ukazuje na ograničenja inače validnom zapažanju da se, uopšteno, društveni pokreti na radnim mestima, ulicama i univerzitetima ne kreću linearno s jednog vrhunca na drugi.
U proteklih par meseci nije bilo nekih vrhunaca i intenzivnih borbi na nacionalnom nivou. Ali zato je bilo nebrojeno mnogo mobilizacija poput ove današnje, bilo da se radilo o rasizmu i fašizmu, neisplaćenim zaradama, napadima na skvotove i javne proteste, blokadama fakulteta ili nečem drugom.
„Ovo danas pokazuje da Petralona ima antirasistički pokret,“ rekao mi je jedan od učesnika protesta iz Sirizine antirasističke organizacije.
Ovaj aspekt realnosti verovatno nećemo videti u izveštajima mejnstrim medijima o politici u Grčkoj, ali predstavlja veoma bitnu odliku života radničke klase u danima koji prethode izbornoj pobedi levice.
2. Na današnjim demonstracijama bilo je najmanje tri bloka povezanih sa tri različite levičarske izborne liste. U danima koji dolaze analiziraću katkad isuviše frustrirajuće pitanje organizacionih struktura i podela na grčkoj levici.
Današnji događaj, ipak, pruža bitnu protivtežu i kontekst. Veliki broj levičarskih aktivista/kinja u jednom radničkom kvartu pokazao je sasvim jasno da je sposoban za saradnju iako istovremeno naporno rade za različite kandidate koji na izbore izlaze za samo sedam dana.
Međutim, samo su aktivisti Sirize ostali do kraja marša, koji se odužio – što je i razumljivo za partiju koja je na pragu pobede (nešto od čega smo se proteklih decenija mi na levici odvikli).
Najvažnija stvar je, doduše, na levici rasprostranjen i uzajaman stav da nisu samo velike, partijsko-političke stvari bitne – među kojima izbori u nedelju po značaju možda i premašuju tu kategoriju. Događaji poput današnjeg marša ostaće podjednako bitni i posle izbora.
3. Društveni pokreti i levica uspevaju da zabeleže pobede. Ukoliko sagledamo ukupni položaj radnog naroda, pobeda protiv mera štednje je zaista bilo malo.
Napravljen je, međutim, opšti napredak na nivou antirasističke svesti i kulture i razumevanja represivne prirode državnih struktura poput policije.
To je najočiglednije po pitanju rasizma (nasuprot slabom povezivanju ovog problema sa problemom fašizma i Zlatne zore).
Antirasizam, odbrana imigranata i protivljenje islamofobiji zabeležili su mnogo veću podršku u grčkom društvu i, ključno, u drugim društvenim pokretima i levim krugovima, što je posledica događaja kao što je ubistvo Šehzada Lukmana i pokreta koji je usledio.
Grčkoj levici ne manjka junaka i poginulih heroja. Jedan od advokata koji su pro-bono učestovali u privođenju Šehzadovih ubica pravdi danas me je podsetio da je ovo prvi put da jedan imigrant postane nacionalni simbol i da se u njegovom susedstvu redovno održavaju komemoracije.
I Pakistanci su, naravno, danas bili tu. Ali, za razliku od protesta protiv državnog progona imigranata 2012, danas su demostranti većinom bili Grci, a ne Pakistanci.
Već sam pisao o antifašističkom pokretu u Grčkoj.
Osim toga, istpitivao sam i kako, umesto da deluju kao liberalni protivotrov nacionalnom šovinizmu i rasizmu, političke intervencije Evropske unije, drugih evropskih vlada i političkog establišmenta širom kontinenta zapravo proizvode začarani krug rasizma i desničarske radikalizacije, koji podstiču i neskriveni fašisti, profitirajući iz situacije.
Predstojeće nedelje uključiću pitanje rasizma u grčkom društvu i poziciju imigranata u analizu sukoba koji će se odigravati između EU i Sirizine vlade.
Trojka je – ne smemo to zaboraviti – zajedno sa grčkom političkom klasom odgovorna za ulazak fašista u evropsku vlast, tako što su otvoreni fašisti, poput Makisa Voridisa, postali ministri kada je partija LAOS uključena u koaliciju Nove demokratije i PASOK-a.
Trojka je, osim toga, insistirala na postavljenju neizabranog premijera, bankara Lukasa Papadimosa.
Ovaj dan, koji je za mnoge obeležen Šehzadovim ubistvom, želim da završim sledećom poentom.
Naravno da je svaki evro i svaki cent minimalne nadnice, penzija, plata, poreza koji se nameću radnim ljudima itd. važan – i to veoma. Isto toliko značajna je i suma koja se izvlači iz Grčke kako bi se servisirao neotplativi dug.
Zato i nije neko nebitno pitanje kakve će, bilo usled hrabrosti ministara ili borbenosti masovnih pokreta, biti plate, penzije, nacionalni dug itd. pod novom vladom u mesecima koji će uslediti posle izbora.
Ali rasizam, rasistička ubistva, policijska represija i slanje imigranata u koncentracione logore još jasnije govore o tome šta je u osnovi na kocki u Grčkoj i Evropi.
Možete – na primer – dobiti polovično povećanje plate, prepoloviti brzinu nestanka radnih mesta, ili uspeti da vam otpišu onoliko duga koliko je neophodno – i na to u datim uslovima gledati kao na pobedu.
Ne možete da dobijete polovičnu sahranu, polovinu rasističkog ubistva, samo malo saradnje između fašista i policije i tako dalje.
I kada se ljudi, kao danas, priključe nekoj anti-rasističkoj akciji, oni se ne bore samo za par centa više po satu minimalne nadnice. Njih motiviše borba za suštinsku promenu društva.
Kada su stotine hiljada borbenih ljudi izašle na ulice protiv Zlatne zore, oni nisu tražili ponovne pregovore oko propalog ekonomsko-političkog paketa sistem koji je dozvolio da se u zemlji koja je bila jedna od njegovih najvećih žrtava ponovo pojavi čudovište nacizma.
Zato je danas bilo veličanstveno videti levicu kako ujedinjena maršira za nešto što naše ciljeve projektuje čak i iza velike, ali ipak konvecionalne promene, ka zaista radikalnoj transformaciji našeg društva.
Dok su meštani i meštanke Petralone uzvikivali slogane „Šehzad Lukman, zei!“, „Šehzad Lukman, zindabad!“ (Šehzad Lukman živi!), činili su to očekujući velike promene. I ne nadaju se da će im ih doneti konvencije evropske politike.
Molimo vas da podržite ovaj poduhvat. Kevinove reportaže se finansiraju od prodaje „Siriza – nada na grčkom“ majica, kupite vaš primerak na portalu Fudbal filozofije.
Ostale izveštaje pročitajte ovde