fblogo   twlogo   ytlogo

Mere štednje

Krajem maja ove godine bili su najavljeni popis i zaplena imovine KBC „Dragiša Mišović“, što je uspešno sprečeno zajedničkom akcijom pokreta „7 zahteva“, Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, Anarhosindikalističke inicijative (ASI), Marks21 i okupljenih građana i građanki. Usled pritiska javnosti, izvršitelji se nisu pojavili, a umesto njih došao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je izjavio da KBC „Dragiša Mišović“ radi normalno, da građani i građanke nemaju razloga za zabrinutost, ali i da će nadležni poštovati sudske odluke.

Za sutra je, pak, najavljen dolazak izvršitelja, koji će obaviti popis opreme. Stoga vas pozivamo da se u sredu, 12. jula, u 10 h okupimo i ponovo odbranimo KBC „Dragiša Mišović“, koji predstavlja ogledni primer napada na javno zdravstvo. Zašto se privatni interes stavlja ispred javnog i zašto je nužno boriti se protiv toga, piše naša članica Marija Spasić.

U Ruskoj Federaciji, zemlji zahvaćenoj dubokom ekonomskom krizom, gde deficit budžeta daleko nadmašuje zvaničnih 3% BDP-a, a represija, antisocijalne političke reforme, sankcije i mere „štednje“ stvaraju neverovatne teškoće za većinu stanovništva, liberalni populista poziva javnost da se pobuni protiv korupcije u najvišim instancama vlasti.

Prenosimo intervju sa Kostasom Lapavicasom objavljen na portalu Prometej.ba. Kostas Lapavicas (1961, Solun) grčki je marksistički ekonomista i profesor na SOAS-u pri Univerzitetu u Londonu. Magistrirao je na Londonskoj školi ekonomije (LSE), a doktorirao na Birkbek koledžu. Kao član Sirize je 2015. godine bio izabran u grčki parlament. Autor je više stručnih članaka i knjiga iz oblasti ekonomije, među kojima valja izdvojiti: Profiting Without Producing: How Finance Exploits Us All (2013), Financialised Capitalism: Expansion and Crisis (2009) i Social Foundations of Markets, Money and Credit (2003). Prošle godine uredio je zbornik Marxist Monetary Theory. Poznat je po svojoj kritici modernog zapadnog finansijskog sistema, posebno grčke i evropske dužničke krize, te Evropske unije same.

U intervjuu Lapavicas tvrdi da je Nemačka najveći problem EU, povratak nacionalnom suverenitetu postavlja za ključni deo strategije evropske levice, objašnjava zašto se ne slaže sa Janisom Varufakisom i zašto je Siriza negativno iskustvo.

Razgovor vodio Darko Vujica.

Prvim u nizu tekstova koje ćemo objavljivati i prenositi u okviru rubrike posvećene ovogodišnjim predsedničkim izborima pravimo kratak osvrt na aktuelnu (jednim delom i poduže aktuelnu) političku scenu, novitete koji isplivavaju i one koji bi tek mogli i na njihove potencijale da zaokrenu političku putanju u Srbiji.

O novoj privatizacijskoj ofanzivi pišu Tamara Kostić i Jelena Lalatović.

Posle više od tri meseca, Srbija ima novu Vladu. Da li to znači ikakve promene u kursu državne politike?

Nakon više decenija na marginama, radikalna levica u Evropi se vraća na scenu. Prošle godine je, po prvi put nakon pada Berlinskog zida, na vlast  stigla partija iz komunističke tradicije – Siriza u Grčkoj. Njeno kratko iskustvo na vlasti je uzdrmalo redove radikalne levice širom sveta. Ali ona je nastavila da raste. Podrška ukazana Berniju Sandersu je prvi put stavila socijalizam na političku mapu SAD. U Britaniji je dolazak anti-imperijaliste, Džeremija Korbina, na kormilo Laburističke partije uzdrmao političku scenu te zemlje. U Španiji je koalicija Podemosa i Ujedinjene levice uzela više od petine glasova. Svuda se postavljaju slična pitanja: kako do vlasti i šta na vlasti? Zato smo odlučili da prevedemo i objavimo tekst našeg člana Vladimira Unkovskog-Korice izvorno objavljen na sajtu Counterfire kao pamflet. Tekst se bavi specifičnim okolnostima u istočnoj Evropi i lekcijama zapadne levice za levicu u našem regionu. Ovde će biti serijalizovan svakog četvrtka. Primerak celog pamfleta biće uskoro dostupan na našem sajtu u PDF formatu.

Linkovi ka ostalim poglavljima: PU123Z.

Naš član Pavle Ilić je na prošlogodišnjem Marx is' Muss kongresu intervjuisao Ričarda Bojda Bareta, člana saveza Ljudi ispred profita (People Before Profits Alliance). Razgovor se nastavio i na Marx is' Muss-u ove godine – intervju napravljen 2016. možete pročitati ovde.

Prevremeni izbori za narodne poslanike, održani dvadeset četvrtog aprila, ishodili su relativno izvesnim ishodom: Srpska napredna stranka ponovo je odnela ubedljivu pobedu sa, prema poslednjim podacima Republičke izborne komisije, 48.2% glasova. Razliku u odnosu na prethodne parlamentarne izbore, održane 2014. godine, predstavlja, barem u mogućnosti, veći broj opozicionih stranaka – ili potencijalnih koalicionih partnera – koje će iz Skupštine vedriti i oblačiti srbijansku društvenu realnost.

<< prva < prethodna 1 2 3 4 5 naredna > poslednja >>
1/5

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Imperijalizam

IMPERIJA I PODELA: NASILNI KRAJ BRITANSKOG RADŽA

Suprotno ružičastom pogledu na dekolonizaciju, kraj britanske vladavine u Indiji je bio obeležen nemarom i dvoličnoš...

Radnička borba

Masovni štrajk: šta je pisala Roza Luksemburg o radničkoj borbi?

Sto jedanaest godina nakon što je prvi primerak “Masovnog štrajka” nemačke revolucionarke poljskog porekla, Roze Luk...

POKRET Teorija i istorija

Teorija

Užasi postmoderne su užasi postmarksizma

Ovaj tekst je originalno objavljen sa drugačijim naslovom u američkom onlajn časopisu Jacobin. Preveo ga je St...

Istorija

Povratak Revoluciji: Oktobar 1917. godine

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Istorija

Uspon i pad Kominterne

Pred vama je recenzija Kominterne Dankana Halasa, knjige koja je originalno izdata 1985. godine. Kako piše naš č...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.