fblogo   twlogo   ytlogo


četvrtak, 21 jul 2016 13:13

Marks: Vodič za buntovnike (feljton) – 10. Marks za naše doba

  Majk Gonzalez
Marks: Vodič za buntovnike (feljton) – 10. Marks za naše doba

Rast globalnog pokreta za pravdu u poslednjih nekoliko godina je doveo do povećanog interesovanja za radikalne kritike kapitalizma kakve je izneo Karl Marks. Ovaj koncizan i konkretan vodič nudi kratak, pristupačan uvod u razvoj Marksovih ideja, od njegove analize toga šta pokreće korporativnu globalizaciju, do diskusije da li je i kako moguće postići ljudsko oslobođenje. Original je pisao Majk Gonzalez za Bookmarks, 2006. godine, pod naslovom „A Rebel’s Guide to Marx“. Pročitajte ovde poslednje, deseto, poglavlje novog feljtona Marks21. Od sledećeg četvrtka pratite naš novi feljton „Kuda dalje nakon Sirize?

Linkovi ka ostalim poglavljima: 123456789 i 10.

10. Marks za naše doba

Uvek ima onih koji viču na sav glas da „Marks nema ništa da ponudi XXI veku”. Oduvek je bilo onih koji, u svako doba, tvrde da su ove ideje imale svoje vreme – i da je ono prošlo. Pad „komunizma” smatra se konačnim dokazom u prilog Marksovoj izlišnosti.

Istina je da su 1989. režimi Istočne Evrope brzo padali jedan za drugim. Zvali su se socijalističkim, ali dok su se urušavali, otkriveno je da radnička klasa nije upravljala ovim društvima, niti su njeni interesi određivali kako će se bogatstva raspodeliti. Naprotiv, osnovna ideja marksizma – da je revolucija samooslobođenje radničke klase – bila je okrenuta naglavačke kako bi se opravdale groteskne i okrutne diktature u kojima je mala grupa vladara ispunjavala sopstvene interese na štetu većine. U svakoj od ovih država, logika kapitala je prevladala – akumulacija po svaku cenu, nadmetanje među državama, iako su ovo odrednice kapitalizma, a ne socijalizma.

Kako bi se shvatili impulsi i zakoni kretanja koji objašnjavaju funkcionisanje kapitalizma, moramo se iznova i iznova vraćati Marksu. Neumorna trka za viškom vrednosti i dalje je ispred svih ostalih obzira, a svet je formiran, ili bolje deformisan, vlašću kapitala.

Izgled procesa rada se menja, buržoazija se može oblačiti drukčije, radnici mogu sve više nositi bela odela ili uniforme koje zamenjuju kombinezone, fabričke mašine mogu zujati dok su pre bile zaglušujuće. Međutim, odnos onih koji poseduju, upravljaju i raspoređuju društveno bogatstvo i onih čiji životi zavise od nadnica koje dobijaju da proizvode to bogatstvo ostaje potpuno isti – onakav kakvim ga je Marks opisao. Kapitalizam našeg veka više liči na Marksov kapitalizam nego što je to bio slučaj sa kapitalizmom njegovog vremena. Samo radnička klasa Južne Koreje danas je brojnija nego svetska radnička klasa iz sredine viktorijanske ere koju je Marks poznavao. Danas je pak mnogo lakše govoriti o svetskoj radničkoj klasi nego u Marksovo vreme.

Efekat staklene bašte, zatrovana jezera, opustošena prostranstva sveta i uvrnuti prazni spomenici ranijim periodima industrijalizacije svedoče o neumornom menjanju sveta sve do ivice uništenja.

Međutim, Marks je želeo da shvati kapitalizam i njegovo varvarstvo ne radi moralne kritike, već radi pripreme oslobođenja radničke klase. Baš kao što kapitalizam ne zna za ograničenja i granice dok se širi, tako i revolucionarni pokret radničke klase mora biti međunarodnog karaktera. Njegova organizovana snaga će jednog dana zbrisati strukture moći i vlasti i dovesti do odumiranja države; ali to neće doći samo od sebe, već kroz radničku borbu. U toku te borbe, moć kapitala neće biti samo dovedena u pitanje i prevaziđena nego će nastati novo društvo u kome će bogatstva čovečanstva biti iskorišćena kako bi se ostvarila ljudska sloboda.

Ovaj zadatak nikada nije bio preči nego danas.

Pročitano 1216 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Politika i društvo

Predsednički izbori kao teatar apsurda: fenomen Belog

U okviru rubrike o predstojećim predsedničkim izborima, analiziramo fenomen Ljubiše Preletačevića Belog, kandidata opozi...

Politika i društvo

Saša Janković: povratak ustavobranitelja

U okviru rubrike o ovogodišnjim predsedničkim izborima, narednih dana ćemo se posvetiti analizi kandidata opozicije. Kak...

Antifašizam

Četnički pomen na mjestu četničkih zločina

Četnici su se i ove godine okupili u Višegradu, mjestu na kojem su počinili masovne zločine u dva posljednja rata.

POKRET Teorija i istorija

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12a. Lukač

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napi...

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 11b. Moralnost i pravda

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napi...

Teorija

Kako napraviti revolucionarnu organizaciju?

Vladimir Unkovski-Korica objašnjava šta zapravo znači lenjinistički princip u izgradnji organizacije, suočava koncepte d...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.