fblogo   twlogo   ytlogo


petak, 22 april 2016 15:35

Strategija i taktika (feljton): 10. Jedinstveni front

  Džon Ris
Strategija i taktika (feljton): 10. Jedinstveni front

Kako levica može da se organizuje da bi pobedila? Šta su revolucionarna strategija i taktika? Kako bi na bazi više decenija praktičnog iskustva i teorijskog rada dao odgovor na ova pitanja, vodeći marksista i antiratni aktivista u Britaniji, Džon Ris, je napisao knjigu koju će Marks21 izdati u vidu feljtona. Objavljivaćemo po jedno poglavlje svakog četvrtka. Kada izađe cela knjiga, moći ćete i da je skinete u PDF formatu ili naručite u štampanoj formi. Original na engleskom možete naći na ovom linku. Sledi deseto poglavlje.

Linkovi ka ostalim poglavljima: 123456789, 10111213.

Preveo Pavle Ilić.

10. Ujedinjeni front

Kao što smo pokazali u prošlom poglavlju, mreža manjine revolucionara mora naći načine da se udruži sa širim delovima radničke klase. Mnogi među takvim radnicima i radnicama će već biti organizovani u okvirima političkih partija koje su generalno, politički govoreći, protivnici revolucionarne organizacije, najpre socijaldemokratske partije, poput Laburističke partije u Britaniji.

Potreba za ovim jedinstvom je očigledna: radništvo je najjače kada je ujedinjeno, i postoje mnoge borbe koje moraju da se vode, pre nego što se dostigne revolucionarna situacija, kada će se većina radnika i radnica slagati sa revolucionarnim idejama.

Ukoliko revolucionarni radnici i radnice dozvole da ih političke razlike odvoje od drugova i drugarica koji podržavaju socijaldemokratske partije oko pitanja sindikalne borbe, ili antiratnih kampanjâ, ili borbe protiv fašizma, vladajućoj klasi će biti lakše da nas sve zajedno pobedi. Lav Trocki se ovom temom veoma odlučno bavio 30-tih godina XX veka, kada je savetovao revolucionare u Nemačkoj, oko toga kako da se suprotstave rastućoj pretnji koju su predstavljali nacisti predvođeni Hitlerom.

Nemačka Komunistička partija (KPD), koja je dobijala uputstva od Staljina, odbila je da se ujedini sa Socijaldemokratskom partijom (SPD). Socijaldemokrate su, po mišljenju komunista, podržavale kapitalizam, a upravo je kapitalizam dovodio do fašizma. Kako možemo pobediti fašizam, pitali su, ukoliko se ne suprotstavimo kapitalizmu? A socijaldemokrate podržavaju kapitalistički poredak, stoga, mi se ne možemo ujediniti sa njima. Ta politika je išla toliko daleko da su pripadnici SPD-a nazivani „socijal fašistima“.

Kako bi odgovorio na ovakve stavove, Trocki je koristio adaptaciju jedne Ezopove basne:

Trgovac stokom je jednom prilikom odvezao nekolicinu bikova u klanicu. Kada ih je prodao, ka bikovima je krenuo mesar sa svojim oštrim nožem.

„Zbijmo redove i nabodimo ovog dželata na naše rogove,“: predložio je jedan od bikova.

„Dopustićete, na koji način je mesar išta gori od trgovca stokom koji nas je ovde doveo tukući nas usput?“: odgovoriše ostali bikovi, koji su političku teoriju učili od Dimitrija Manuilskog [jedan od vodećih staljinista u tom periodu].

„Ali, moći ćemo da se osvetimo trgovcu nakon što završimo sa mesarem!“

„Ni slučajno,“- odgovoriše bikovi, odlučni u svom stavu: „Vi pokušavate da zaštitite naše neprijatelje s leva; vi ste običan socijal-mesar.“

I tako su odbili da zbiju redove.

Tragično, ova priča se ispostavila kao predskazanje propasti i smrti. Iako je prost zbir glasova KPD-a i SPD-a (da ne govorimo o političkoj organizovanosti i snazi) bio viši od podrške koju su nacisti uživali u trenutku kada je Hitler došao na vlast, njihov neuspeh da se ujedine, doveo je do propasti nemačkog radničkog pokreta, Drugog svetskog rata i Holokausta.

U svom pozivu na ujedinjeni front, Trocki je koristio lekcije koje je naučio tokom Ruske revolucije. Tokom nje, uspeh revolucije bio je rezultat uspešnog ujedinjenja. Odlučujući događaji odigrali su se tokom leta 1917. godine.

Slabost privremene vlade koja je preuzela vlast u Rusiji nakon Februarske revolucije je razočarala radništvo i seljaštvo, koji su je podržavali, a osokolila njene carističke protivnike. Na leto 1917. godine, ta vlada, u tom trenutku pod vođstvom umerenog socijaliste, Aleksandra Kerenskog, bila je suočena sa pokušajem desničarskog vojnog udara koji je predvodio caristički general Levr Kornilov.

Tokom čitavog leta, Kerenski se obračunavao sa revolucionarnim levičarima i levičarkama - Trocki je utamničen, a Lenjin primoran da se skriva. Ovakvi potezi vlade, dodatno su ohrabrili zaverenike oko Kornilova. Zaista, do poslednjeg trenutka, Kerenski je direktno podržavao udar. Jasno je da su mnogi boljševici bili nevoljni da brane vladu Kerenskog. Međutim, Lenjin i Trocki su tvrdili da je Kornilovljev udar veća i neposrednija opasnost, i da se boljševici moraju ujediniti sa pristalicama privremene vlade, kako bi on bio ugušen.

Trocki je kasnije tvrdio da bi, da je Kornilov bio uspešan, svetski usvojen termin za fašizam - bila reč na ruskom jeziku. Ali, boljševici se jesu ujedinili sa pristalicama privremene vlade. Kroz radničke sovjete zajedno su organizovali odbranu revolucije, što se najpre ogledalo kroz naoružavanje radništva, i Kornilov je, na kraju, pobeđen

Ovaj uspeh radničkog pokreta pomerio je ravnotežu snaga na dva načina. Prvo, moć se prebacila sa obogaljene privremene vlade na radničke sovjete. Drugo, revolucionari su dobili mnogo veći politički uticaj, nauštrb umerenih socijalista poput Kerenskog.

Kao što je Lenjin rekao u žaru borbe:

Čak i sada, mi ne smemo podržavati vladu Kerenskog. Ovo bi bilo neprincipijelno. Moguće je da ćemo biti upitani: zar se nećemo boriti protiv Kornilova? Naravno da se moramo boriti! [...] Borićemo se, borimo se protiv Kornilova, kao što se bore i trupe Kerenskog, ali mi ne podržavamo Kerenskog. Naprotiv, mi otkrivamo i ukazujemo na njegove slabosti.

Uspeh odbrambenog ujedinjenog fronta protiv Kornilova je utabao put Oktobarskoj Revoluciji. Međutim, ovo je bilo moguće samo zato što su boljševici zadržali sopstvenu posebnu i nezavisnu političku organizaciju u okviru ujedinjenog fronta.

Ujedinjeni front je predstavljao organičeni politički dogovor oko zajedničkog delovanja, a ne program opšteg političkog ujedinjenja ili rastapanja boljševičke partije u širu koaliciju radničke klase.

Boljševici su, zapravo, istrajavali u svojoj kritici vlade Kerenskog čak i dok su sarađivali sa njom protiv Kornilova. Da nisu to radili, Kerenski bi iz borbe protiv Kornilova izašao ojačan i ponovo bi se okomio na boljševike. U trenutku kada je zajednički cilj postignut, boljševici se nisu stideli (niti je trebalo) da se vrate sopstvenom, nezavisnom političkom programu.

Primer koji bi trebalo da služi kao opomena bi bili tzv. „narodni frontovi“ 1930-tih. S početka, kada je Trocki pozivao na stvaranje ujedinjenog fronta svih organizacija radničke klase, kako bi se borilo protiv fašizma, staljinističke komunističke partije (KP) napravile su ultralevi zaokret, odbijajući bilo kakvo jedinsto sa glavnicom radničkog pokreta, koji su otpisali etiketom „socijal fašizma“.

Međutim, kako je postalo očigledno u kakvu propast je vodila takva sektaška i razdorna politika, KP su se okrenule za 180 stepeni i usvojile politiku narodnog fronta.

Trockijev ujedinjeni front bio je poziv na jedinstvo radničkih partija, najpre Komunističke i Socijaldemokratske partije u Nemačkoj. On je, dakle, nameravao da ujedini sve radnike i radnice čiji je klasni interes ležao u borbi protiv fašizma, bez obzira na to, da li su se svi slagali kako doći do socijalizma.

Nasuprot tome, narodni front je težio tome da zbliži radničke organizacije i srednjeklasne, liberalne i buržoaske partije - to je bio front „naroda“, a ne radništva. Opasnost ovakvog pristupa je jasna: delovi srednje klase mogu imati privremenog interesa da se suprotstavljaju fašizmu, ali za razliku od radništva, njihov opstanak kao klase, nije bio pod pretnjom. To je načinilo srednjeklasni otpor fašizmu mlakim i nestalnim.

A cena nije mogla biti veća. Narodni front je ograničavao aktivnosti radničke klase, tako što ih je podređivao njihovim buržoaskim saveznicima - koji bi često bili uplašeni radikalizmom i borbenošću sukoba.

Svaki masovni ujedinjeni front može biti privlačan pojedincima i strujama iz srednje klase - ali oni ne smeju određivati, niti nadgledati politiku, akcije i usmeravanje fronta. Pitanje je ko koga predvodi. U ujedinjenom frontu, partije radničke klase određuju pravac kretanja; u narodnom frontu, one su svedene na prirepke politike buržoaskih partija.

Koje su lekcije naučene na osnovu ovih primera? Pre svega, revolucionari moraju da nastoje da se ujedinjuju sa najširim snagama u okviru radničke klase. Takođe, moraju se opirati zvaničnim savezima sa buržoaskim organizacijama, koje teže da ograniče delanje radničke klase. Konačno, oni uvek moraju da održe sopstvenu nezavisnost, težeći pritom da utiču na i pridobijaju druge radnike i radnice sa kojima su u borbi protiv zajedničkih neprijatelja.

Ovo može da se uradi samo ukoliko se istovremeno radi na stvaranju jedinstva radničke klase i na izgradnji revolucionarne organizacije.

Pročitano 1264 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Politika i društvo

Orbanova ofanziva na CEU

Stefan Gužvica piše o najnovijoj represivnoj meri Orbanovog režima: napadu na Srednjoevropski univerzitet (CEU) u Budimp...

Politika i društvo

Predsednički izbori kao teatar apsurda: fenomen Belog

U okviru rubrike o predstojećim predsedničkim izborima, analiziramo fenomen Ljubiše Preletačevića Belog, kandidata opozi...

Politika i društvo

Saša Janković: povratak ustavobranitelja

U okviru rubrike o ovogodišnjim predsedničkim izborima, narednih dana ćemo se posvetiti analizi kandidata opozicije. Kak...

POKRET Teorija i istorija

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12a. Lukač

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napi...

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 11b. Moralnost i pravda

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napi...

Teorija

Kako napraviti revolucionarnu organizaciju?

Vladimir Unkovski-Korica objašnjava šta zapravo znači lenjinistički princip u izgradnji organizacije, suočava koncepte d...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.