U četvrtak, 14. februara, ceo svet će biti na nogama – milijardu ljudi ustaje da simbolično zapleše protiv nasilja nad ženama! Inicijativu je pokrenula autorka Vagininih monologa, Iv Ensler, kao nastavak njenih zalaganja za podizanje svesti o problemima sa kojima se žene danas suočavaju širom sveta.
Kako u najavi stoji: „Jedna od tri žene u svetu bude silovana ili pretučena tokom svog života”. U Srbiji je stanje sve lošije. Dovoljno je reći da je društvena klima danas takva da oko polovine srednjoškolaca smatra da muškarac treba da ima glavnu reč u kući i da je abortus „greh”, dok devet odsto smatra da žene treba tući. Žene rade i po nekoliko sati više od muškaraca (u kući i van nje), a manje su plaćene za obavljanje istog posla. Aktivistkinje ACT Women-a skrenule su pažnju na to da je do kraja novembra 29 žena u Srbiji stradalo od ruke bivšeg ili tadašnjeg partnera. Najgore aspekte retradicionalizacije društva trpe upravo žene.
Mi se zalažemo za punu ravnopravnost žena i muškaraca. Položaj koji žene zauzimaju u odnosu na muškarce proističe iz toga kako je celokupno društvo uređeno. U kapitalizmu su dominantni interesi interesi kapitala i oni presudno utiču na oblikovanje svih drugih društvenih odnosa. Kapitalu odgovara besplatan rad u domaćinstvu, odgovara mu da polovinu ljudi na svetu isplaćuje još manje, odgovaraju mu ideje koje nas dele na žene i muškarce, crne i bele, gej i strejt itd. Otuda ovakve ideje postaju sve popularnije upravo onda kada je neometano funkcionisanje sistema dovedeno pod znak pitanja.
Ukoliko nema posla, jedina perspektiva ogromnoj većini žena su udaja, besplatan rad u domaćinstvu, i uopšte preuzimanje uloge brige za muža-oca-opskrbitelja, decu i starije ukućane (ovome doprinosi i potpuna propast javnog sistema odgoja dece i brige za stare u poslednjh 20 godina). A posla nema, niti će ga u skorije vreme biti. Poslednja istraživanja pokazuju da je 48.8% mladih između 20 i 25 godina starosti nezaposleno, kao i 35.6% onih između 25 i 29 godina. Opšti ekonomski pokazatelji i vladina ekonomska i kulturna politika samo dodaju ulje na vatru panike. Mi smo generacija bez perspektive.
Zbog svega toga žena je nesamostalna i samim tim ranjiva, podložna maltretiranju i nasilju. Silovanje i ubistva su „samo” najteže forme koje to nasilje poprima: ogromnoj većini žena poznati i nepoznati muškarci svakodnevno zagorčavaju život, od dobacivanja na ulici, do fizičkog maltretiranja. Jezik je tu najbolje ogledalo realnosti: opšte je prihvaćeno da se, recimo, slabići i izdajice pogrdno nazivaju raznim alternativnim imenima za vaginu. To je odraz toga kako vladajuća klasa vidi ženu-majku-domaćicu u današnjem društvu: kao objekat, kao manje ili više kvalitetan – i po mogućstvu seksi – usisivač sa sposobnošću za reprodukciju radne snage i, eto nažalost, glasnim žicama.
Ali na te ideje nije imuna nijedna društvena klasa, nijedna skupina ljudi ma koliko bila prosvećena. „Misli vladajuće klase u svakoj su epohi vladajuće misli” (Marks) i zato posebnu pažnju moramo posvetiti borbi protiv seksizma u našim redovima: u studentskom, antifašističkom, radničkom, LGBT i svim drugim pokretima u kojima učestvujemo.
Iskustvo nam je takvo da seksizam i nejednak tretman žena uglavnom prolaze nezapaženo, ili se i sami uzbunjivači ismevaju i maltretiraju. Ovo je evidentno kako na ulici, faksu, u školi ili na poslu, tako i na internetu. Posao raskrinkavanja nazadnih ideja biće neuporedivo efikasniji ako ga budemo radili zajedno i organizovano.
Novi pokret za žensko oslobođenje nastaje u celom svetu. Nova generacija mladih žena inspirisana je idejom slobode. Nas su u proteklih nekoliko godina inspirisali snimci, fotografije i tekstovi o neverovatnom heroizmu žena širom sveta: od revolucionarki Arapskog proleća, preko aktivistkinja Occupy protesta, demonstrantkinja u Grčkoj i ostatku Evrope do studentkinja u Čileu i Kvebeku. U Indiji su krajem prošle godine silovanje i smrt jedne žene prouzrokovali talas masovnih demonstracija protiv sistema koji takvo ophođenje prema ženama toleriše i podstiče.
Ali svuda gde se žene istaknu kao sposobne liderke dolazi i do često brutalnih reakcija sistema. Popravke nisu dovoljne, kapitalizam i patrijarhat moraju biti iskorenjeni zajedničkom borbom eksploatisanih i potlačenih žena i muškaraca.
Ponosni smo što možemo da budemo deo ovog novog talasa feminističke teorije i prakse. Posebno nas raduje činjenica da beogradski V-day protest organizuju mlade i nezavisne aktivistkinje, spremne da se suprotstave problemima sa kojima se žene ovde i sada suočavaju. Pred nama je veliki posao izgradnje prave masovne i borbene ženske mreže i njenog povezivanja sa svim srodnim pokretima – ka artikulaciji alternativne politike za izlazak iz krize i stvaranje uslova za istinsku jednakost i slobodu svih nas. Uskoro iz štampe izlazi i specijalno izdanje Solidarnosti posvećeno borbi za žensko oslobođenje. Nadamo se da ćemo time moći da pružimo skroman doprinos razvoju diskusije o daljem organizovanju pokreta.
Zato pozivamo sve da nam se pridruže u četvrtak 14. februara u 14h na Trgu republike u protestnom plesu, kao i u predstojećim diskusijama!
Jovana Ristić i Matija Medenica