Danas obeležavamo deset godina postojanja Marks21. Tim povodom sastavili smo kratku rekapitulaciju dosadašnjeg rada organizacije, kao i najavu planova sa kojima ulazimo u svoju drugu deceniju.
Pre tačno 10 godina, 27. marta 2008. godine, zvanično je nastala revolucionarna socijalistička organizacija Marks21. Ljudi koji su osnovali našu grupu, ranije aktivni u levim inicijativama u Srbiji i inostranstvu, prepoznali su potrebu da u našoj zemlji počne da se radi na izgradnji grupe koja bi spajanjem najboljih tokova marksističke teorijske tradicije sa aktivnim učešćem u najvećem mogućem broju socijalnih borbi protiv eksploatacije i tlačenja na sebe preuzela nastavljanje teškog zadatka obnove levog političkog prisustva i samopouzdanja i organizovanosti radničke klase u Srbiji.
Deset godina kasnije, Marks21 je jedna od najprepoznatljivijih organizacija na levici u našoj zemlji. Želimo da iskoristimo ovu godišnjicu da se osvrnemo na prvu deceniju našeg postojanja kao grupe i da ponudimo mišljenje o tome šta nam je omogućilo ne samo da preživimo u okolnostima u kojima su brojne druge leve inicijative propale i ugasile se, već i da narastemo, uznapredujemo i zabeležimo brojne značajne uspehe, bez obzira na to koliko oni delovali mali u odnosu na ogroman zadatak revolucionarne promene društva koji smo sebi postavili.
Grupa istomišljenika i istomišljenica
Prvi izazov sa kojim se Marks21 suočio u svom postojanju bilo je privlačenje dovoljnog broja aktivista i aktivistkinja u svoje redove kako bi osnovna organizaciona struktura mogla da se uspostavi. Bitan alat u prvih pet godina postojanja naše grupe bio je časopis Solidarnost koji je pokrenut paralelno sa osnivanjem grupe i koji je uprkos potpuno volonterskom radu našeg članstva uspeo da izađe u preko 30 brojeva u periodu od 2008. do 2013. godine. Prodaje Solidarnosti na protestima i štrajkovima, kao i ispred fakulteta u Beogradu (na prvom mestu Filozofskog) veoma brzo su podigle vidljivost naše grupe i omogućile nam da regrutujemo prvu generaciju aktivista i aktivistkinja.
Za Marks21 ideja privlačenja ljudi koji su se već smatrali marksistima i marksistkinjama bila je nemoguća i strateški beskorisna. Malobrojni takvi pojedinci i pojedinke koji su postojali u periodu još uvek stabilnog tranzicionog optimizma (ekonomska kriza tek je krenula da se pretače u ideološku krizu neoliberalizma u trenutku nastanka naše grupe) bili su uglavnom nezainteresovani za našu viziju izgradnje radničke partije, a mimo njih nismo uspeli da naiđemo ni na kakve skrivene divizije revolucionara i revolucionarki u Beogradu, iz kog smo krenuli da gradimo. U takvom kontekstu prebacili smo naglasak na privlačenje najborbenijih pojedinaca i pojedinki iz borbi u kojima smo redovno učestvovali i njihovu izgradnju u marksiste i marksistkinje.
Česte i dinamične borbe protiv bolonjske reforme i njenih posledica na visoko obrazovanje u Srbiji koje su se odvijale u godinama neposredno pre i nakon našeg osnivanja dovele su do toga da su studenti i studentkinje socijalna grupa iz koje smo od početka najviše regrutovali. Naši aktivisti i aktivistkinje učestvovali su u svakoj značajnijoj blokadi fakulteta u Beogradu, kao i u brojnim studentskim mobilizacijama u Novom Sadu, nastojeći, s većim ili manjim uspehom, da u studentske borbe unesu marksističku analizu i revolucionarne metode organizovanja.
Jedinstveni front(ovi)
Iako smo od samog početka smatrali da je za uspešnu revoluciju potrebna i masovna revolucionarna partija, nikad nismo gajili iluzije da će takva partija u Srbiji nastati tako što će Marks21 u vakuumu rasti dok ne dostigne nekakvu zamišljenu kritičnu masu. Uvek smo smatrali da će levica u Srbiji rasti onoliko brzo koliko efikasno i smisleno bude intervenisala u postojeće socijalne i radničke borbe i nastojala da ih ujedinjuje. U tom pogledu, naša grupa je uvek težila borbi protiv sektaštva i bili smo otvoreni za saradnju sa svim progresivnim snagama sa kojima smo delili ideju o tome kako u konkretnoj situaciji možemo doprineti razvoju organizovanja i samopouzdanja svih onih koji žele da se bore protiv sistema i njegovih posledica.
Marks21 je s ponosom učestvovao u zajedničkim antifašističkim aktivnostima i borbama u Beogradu i Novom Sadu, bio jedan od organizacija osnivačica Levog samita Srbije, aktivno učestvovao u masovnim protestima koje je organizovala inicijativa NDB, a kasnije uz druge aktere na levici učestvovao u logističkom organizovanju masovnih „aprilskih protesta“ 2017. godine u Beogradu tokom kojih je ostvaren do tada neviđen nivo levog akcionog jedinstva na terenu. Nakon kraja protesta učestvovali smo u stvaranju i radu fronta 7 zahteva kao osnove za buduću rekompoziciju levice. U poslednjih nekoliko meseci, zajedno sa političkim saveznicima stvorili smo Združenu akciju Za krov nad glavom, a bili smo i aktivan deo predizborne kampanje inicijative Ne davimo Beograd za lokalne izbore u Beogradu.
Duboko verujemo u to da je za pobedu potrebno uporno i samouvereno nastupati i politički intervenisati u sve borbe odozdo. Iskustva poslednjih 10 godina nam gotovo bez izuzetka potvrđuju da se „zdrav razum“ u našoj zemlji okreće sve više ka idejama levice i da su naše intervencije, kada su bile taktički prilagođene potrebama borbe, doprinosile kako osnaživanju tih borbi, tako i razvoju poverenja između naše grupe i ogromnog broja ljudi sa kojima smo se borili rame uz rame. Verovatno najveći uspeh koji smo kao grupa ostvarili bili su kontakti sa radnicima i radnicama u više fabrika koje su na leto 2017. godine bile u štrajku – Goši, Fijatu i Gorenju. Štrajk u Gorenju uspeo je da pobedi, bez obzira na to što je organizovan bez aktivnog učešća sindikata. Iako su se druge dve borbe završile porazom, mi nastavljamo da održavamo redovan kontakt sa radništvom u Fijatu, kao i sa bivšim radnicima i radnicama Goše, a načinili smo značajne korake ka pokretanju lokalne grupe Marks21 u Kragujevcu (uz postojeće zametke grupa u Novom Sadu i Nišu).
U poslednjih deset godina ostali smo verni ideji prema kojoj je dužnost komunista i komunistkinja da ujedinjuju borbe svih potlačenih u okrilju zajedničke borbe protiv kapitalizma. Taj princip smo u praksi primenili aktivno se zalažući i učestvujući u feminističkoj borbi za rodnu ravnopravnost, otvorivši diskusiju o problemu seksizma na levici specijalnim brojem solidarnosti 2013. godine. Od revolucionarnih organizacija u Srbiji, nesumnjivo imamo najviši procenat ženskog članstva koje po aktivnosti, samopouzdanju i političkoj izgrađenosti stoji rame uz rame sa svojim drugovima. Na ovu činjenicu smo neizmerno ponosni. Zadovoljni smo i nivoom i kvalitetom sopstvenog učešća u borbi za oslobođenje LGBTQ+ populacije u Srbiji – pitanje koje nikad nismo zapostavljali, niti dopuštali da se o njemu ne razgovara u širim frontovima čiji smo deo bili.
Konačno, smatramo da smo jedina organizacija u Srbiji koja konzistentno od svog nastanka pokušava da ponudi teorijske i praktične odgovore na nacionalno pitanje na Balkanu. Takav pristup otvorio nam je vrata saradnje sa brojnim organizacijama u regionu, koja bi u drugačijem slučaju svakako bila zatvorena.
U Srbiji stasavaju nove generacije neopterećene političkim i ideološkim traumama ljudi koji su doživeli izdaju nade koja ih je nagnala da u petooktobarskoj revoluciji zbace Slobodana Miloševića. Njihovi vršnjaci i vršnjakinje širom sveta pokazuju da se neće miriti sa sistemom koji im nije ponudio ništa osim egzistencijalnog užasa pred slikom mračne budućnosti koje je svesna svaka mlada osoba. Iz našeg iskustva, omladina u Srbiji spremna je da se bori za ispravne ideje i progresivne, leve ciljeve.
Teorija kao sidro
Pored aktivističkog rada na terenu na koji smo bezgranično ponosni, smatramo da je jedan od glavnih faktora koji nam je omogućio da preživimo kao grupa bilo i čvrsto teorijsko usidrenje u klasičnom marksizmu čije principe nastojimo da primenimo u Srbiji u XXI veku. Teorijski oslonjeni na tradiciju internacionalističkog socijalizma, uspeli smo da svom članstvu, simpatizerima i simpatizerkama ponudimo konzistentne analize događaja u zemlji, regionu i svetu na osnovu kojih smo sprovodili sve svoje akcije. Zadovoljni smo što možemo da kažemo da smo u većini bitnih rasprava na domaćoj i regionalnoj levoj sceni imali precizne i istinite procene.
Naš veb-sajt i skromna izdavačka delatnost su u poslednjih 10 godina stvorili neprocenjiv resurs za marksiste i marksistkinje sa čitavog srpskohrvatskog govornog područja. U narednom periodu želimo da dodatno pojačamo rad na tom polju.
Uprkos niskom političkom nivou na kom se nalaze borbe u Srbiji, smatramo da upadanje u zamke populizma nije put kojim levica treba da se kreće i spremni smo da u savremenom kontekstu nastavimo da branimo ubeđenje da je socijalističko organizovanje radničke klase najbolji i jedini delotvoran način da se svet u kom živi radikalno promeni.
Napred
Prvih deset godina našeg postojanja poslužilo nam je da budemo deo snaga koje su skinule ljagu sa imena i ideje levice i počele da rade na tome da ona u našem društvu postane vidljivija. Na unutrašnjem planu, eksperimentisali smo sa više različitih oblika organizovanja i zaključili da je nužno krenuti u smeru izgradnje čvršće organizacione strukture sa izabranim i odgovornim vođstvom. Poslednjih godina krenuli smo i sa organizovanjem redovnih kongresa organizacije, kako bismo u atmosferi najšire moguće demokratske rasprave među članstvom donosili strateške odluke koje nam koriste za ispunjavanje srednjoročnih ciljeva.
Već prvih nekoliko meseci 2018. godine za nas je bilo prepuno iskustava i političkih borbi, a tempo ne pokazuje znake jenjavanja. Planiramo da održimo drugu po redu konferenciju Marksizam za XXI vek, nastavimo da radimo na osnaživanju fronta protiv nasilnih deložacija, izgradimo kampanju protiv širenja NATO uticaja u Srbiji i na Balkanu, kao i da nastavimo da se uključujemo u sve socijalne borbe i produbljujemo političke i teorijske domete marksističke levice u Srbiji, na Balkanu i šire.
Pripreme za revolucionarnu borbu počeli smo pre deceniju – pridružite nam se kako bismo nastavili da utiremo put ka pobedi!
Za radničku partiju i Balkansku federaciju!