Portugal se ove nedelje nalazi pred ključnim predsedničkim izborima. Njihova ekonomija je u stanju kolapsa. Mnogi komentatori veruju da će Portugal biti sledeća na listi zemalja članica EU kojoj će biti neophodan finansijski bejlaut.
Manjinska vlada socijal-liberalne Socijalističke partije nalazi se na čelu programa mera štednje. Očekuje se da će desničarski predsednik Kavako Silva u nedelju biti ponovo izabran na tu funkciju.
Luis Fazenda, odbornik iz redova Levog bloka i potpredsednik portugalskog parlamenta, izjavio je za Socialist Worker: „Svi čekaju na to da Međunarodni monetarni fond dobije ključeve portugalske vlade. Kako bi to izbegla, vlada sprovodi plan štednje, režući plate, penzije, javni sektor i povlastice.“
Ovi napadi su do sada suočavani sa ozbiljnim otporom, uključujući tu i generalni štrajk održan 24. novembra.
„Organizujemo ljude da pruže otpor,“ Luis nastavlja. „Tokom generalnog štrajka oko 70 posto radne snage nije se pojavilo na poslu, što je veliki uspeh.
Međutim, vlada nije napravila nikakav kompromis sa sindikatima, i sada mere štednje čini još težim. Sada nameravaju da promene zakon o radu, kako bi olakšali mogućnost otpuštanja.
Svi vladini planovi su recesivni – seku javnu potrošnju, a nema ni traga od privatne koja bi mogla da je zameni, niti se stvaraju nova radna mesta. Kako se radna mesta gase, tako se smanjuje i količina novca koju država prisvaja za sebe. Dok vlada pokušava da izbalansira budžet, ekonomija propada.
Sindikati nastavljaju da protestuju protiv planova, a nakon što se završe predsednički izbori procenićemo potrebu za čvršćom akcijom, poput narednog generalnog štrajka. Takođe ćemo pozvati i na nove izbore, budući da je narod izuzetno nezadovoljan vladom Socijalističke partije.“
Levi blok podržava kandidaturu socijalističkog kandidata Manuela Alegrea, koji je do sada izrazio niz neslaganja sa vladom. Blok nastupa sa radikalnim ekonomskim programom, kako bi osigurao da radnice i radnici Portugala ne plate za krizu kapitalizma.
Luis kaže: „Neoliberalne mere dave Portugal i druge slabije ekonomije. Levi Blok ima alternativni ekonomski program koji se na drugačiji način nosi sa krizom. To uključuje povećanje poreza u finansijskom sektoru, nacionalizaciju energetskih kompanija, plan urbane reforme i menjanje pakta za stabilnost evrozone.
Pakt trenutno nalaže da nijedna zasebna ekonomija ne može da ima godišnji budžetski deficit veći od 3% bruto domaćeg proizvoda, što ide na štetu većine zemalja.“