Žitelji i žiteljke Limasola, drugog najvećeg grada na Kipru, 23. juna organizuju protest protiv dalje izgradnje luksuznih stambeno-poslovnih objekata u svom gradu, koja je u poslednje dve godine dovela do povećanja cene zakupa od skoro 25%. Vodeći politiku privlačenja stranih investicija, država stoji na usluzi krupnom kapitalu i okreće leđa radničkoj klasi i socijalno ugroženim slojevima, čije su mogućnosti da dođu do krova nad glavom sve manje. Ovim putem iskazujemo punu podršku zahtevima stanovnika/ca Limasola i pozivamo sve koji se zalažu i bore za javni interes i grad po meri njegovih stanovnika/ca, a ne profita, da iskažu solidarnost.
Beograd, protivno volji svojih žiteljki i žitelja, dobija „Beograd na vodi“. Limasol, po istom principu, dobija „Trilogiju“, „Limasol Neo“, „Auru“… i još ko zna koliko stambeno-poslovnih kompleksa, iza čijih privlačnih naziva ne stoje i podjednako privlačne cene. Država Kipar je samo u prva tri meseca ove godine odobrila izgradnju 25 visokih kula u Limasolu, a još šezdesetak čeka svoj red; u pitanju su višespratnice od po 30–40 spratova, sa privatnim bazenima, sportskim terenima, garažama i drugim „pogodnostima“ koje pruža život meren u stotinama miliona i u milijardama evra. Očekivano, dubina džepa prosečnog stanovnika/ce Limasola nije ni izbliza tolika.
Ipak, najveća kipranska luka i značajno ostrvsko sedište globalnih finansija u najvećoj meri oseća posledice pravog procvata investicija, naročito nakon 2014. godine, kada je Kipar uveo tzv. citizenship-by-investment program. Prema ovom programu, koji se u različitim formama primenjuje u dvadesetak zemalja sveta, investitor koji uloži minimum 2 miliona evra u imovinu ili razvoj biznisa na Kipru u roku od šest meseci postaje državljanin EU – zajedno sa članovima svoje porodice – i tako stiče pravo da se slobodno kreće unutar zemalja-članica, ulažući u nove „investicione rajeve“.
Beograd i Limasol uskoro možda neće povezivati samo projekti nalik „Beogradu na vodi“, već i uvođenje sličnog citizenship-by-investment programa u Srbiji. Iako nije članica EU, Srbija ima uspostavljen bezvizni režim sa 138 zemalja sveta, a najniža stopa poreza na dobit u čitavoj Evropi i „visokokvalifikovana, jeftina radna snaga“ koju zdušno reklamira već su dokazane „pogodnosti“ investiranja u Srbiju. Iako ovakav program još zvanično ne postoji, činjenica da državljanstvo Srbije mogu dobiti lica za koja Vlada proceni da deluju „u državnom interesu“ predstavlja solidnu podlogu za dalju izgradnju grad(ov)a po meri stranih investitora.
I sam „Beograd na vodi“ predstavljan je upravo tako: kao projekat „od nacionalnog značaja“, štaviše, investicija „u javnom interesu“. Donesen je čak i poseban zakon, koji je zaobišao celokupno postojeće zakonodavstvo u Srbiji i omogućio da se sa gradnjom stambeno-poslovnog kompleksa počne po hitnom postupku. Javnost u „Beogradu na vodi“ učestvuje samo plaćajući ga: desetine miliona evra novca poreskih obveznika/ca, koji se slio u budžet Grada Beograda i države, već je potrošeno kako bi se obezbedila potrebna infrastruktura, a većinski udeo u vlasništvu, mogućnost upravljanja objektima i njihovog izdavanja trećim licima ima strani investitor. Javni novac finansira privatni profit, a da javnost prethodno nije ni pitana da li je „Beograd na vodi“ projekat u njenom interesu.
Beograd i Limasol zato treba da povezuje solidarna borba njihovih stanovnika i stanovnica za javni interes i javna dobra. Vlade Srbije i Kipra međusobno se takmiče u privlačenju što većeg udela stranih investicija. U tom takmičenju, obe države zaobilaze želje i potrebe najvećeg dela stanovništva i gaze po njihovim pravima da bi udovoljile investitorskom interesu. Država koja opslužuje interes kapitala ne može istovremeno delovati u interesu ljudi.
Žitelji i žiteljke Limasola 23. juna zahtevaju da država interveniše kako bi obezbedila dostupnije stanovanje – bilo tako što će uticati na smanjenje cene zakupa ili tako što će izgraditi infrastrukturu dostupnu džepu običnog čoveka – zatim, veći broj javnih prostora i uključivanje javnosti u donošenje odluka u sopstvenom interesu. Država koja je odgovorna najvećem delu društva, a ne šačici domaćih i stranih kapitalista, neće obmanjivati javnost mantrama o „novom konceptu grada“ i „privlačenju turista“ od kog će svi imati korist, već će direktno delovati u smeru poboljšanja uslova života radničke klase, osiromašenih i društveno osetljivih grupa i slojeva. Ipak, kao što nas svakodnevica iznova i iznova uverava, država u kapitalizmu neće preduzeti te korake svojevoljno – ne bez masovnog, upornog i usmerenog pritiska „odozdo“.
Zato podržavamo stanovnike/ce Limasola u njihovoj borbi za svoj – zaista svoj – grad: po meri običnog čoveka, a ne milionera i milijardera. Pozivamo vas da, bilo deljenjem ovog saopštenja ili sopstvenim rečima, i vi pokažete solidarnost sa njihovom borbom. Do pobede!