Rektorova izjava da je blokade fakulteta potrebno prekinuti „milom ili silom” zbacila je masku sa neoliberalne reforme obrazovanja u Srbiji. Svi koji danas protestuju protiv visokih školarina i skandalozne reforme obrazovanja postali su neprijatelji države.
Uprava Filozofskog fakulteta je prvo unajmila privatne batinaše kako bi razbila blokadu. Nije prošlo. Potom je izdala saopštenje da zbog blokade – koja je, prema shvatanju vlasti, maslo radikalne levice – više ne može da garantuje bezbednost na Fakultetu, čime je poslala jasan signal fašistima da su im vrata Filozofskog otvorena da napadnu studente u protestu.
Student koji postaje student u protestu prestaje da bude „pravi student”. Pravi student ostaje kvisling iz Studentskog parlamenta, uvek spreman da stane iza Uprave, da rame uz rame sa rektorom javno pljuje proteste, da nakon neuspeha da razbije protest namesti lice puno razumevanja i pretvara se da podržava zahteve, ali ne i metode, samo kako bi nas sprečio da se okupimo i za njih izborimo.
To objašnjava zašto rektorova izjava da na (blokiranom) Filološkom fakultetu nema „pravih studenata” nego samo „žena” nije nikakva slučajnost. Studentkinje koje se bore protiv neoliberalnog uništavanja obrazovanja ne smatraju se pravim studentkinjama. One su zapravo maloletne, nesposobne da se na njih primenjuju zakoni odraslih i zato sama država mora da ih kazni. I baš kao što je u našem patrijarhalnom društvu žena podređena muškarcu, tako i na demokratske aspiracije studentkinja i studenata država odgovara nasiljem i gađenjem.
Situacija u kojoj su se našle studentkinje i studenti je ona u kojoj se nalazi celo društvo. Svako ko ustane za svoja prava suočava se sa represivnim aparatom države: malinarima policijski kordoni brane prilaz Beogradu, radnike zatvaraju u obruče i tuku na demonstracijama, lezbejkama i gejevima brane i samo pravo na javni skup. Zašto se država toliko plaši besa naroda?
Politika evrointegracija dovela je zemlju do ruba propasti, uništila industriju i bacila nas u dužničko ropstvo. Da bi uvela mere štednje, sasekla plate i penzije i otvorila zdravstvo, komunalije i obrazovanje privatizaciji i stranom kapitalu, kako bi mogla da otplati dugove, država mora da preti i bije.
Studentski pokret je do sada uspeo da se odbrani od represije, ali ne i da izbori svoje zahteve. Sada svi znamo šta znači boriti se protiv politike koju sprovodi cela državna mašinerija i protiv pokušaja fašista da iskoriste klimu represije kako bi ponovo popunili redove svojih odreda smrti. Borba mora da se proširi van univerziteta.
Pobedićemo samo ako se borimo zajedno sa radnicama i radnicima i svim obespravljenim slojevima koji se nalaze na udaru krize. Studentski pokret ima snagu da inspiriše narod na borbu, ali samo radnice i radnici imaju moć da promene sistem.
Radnice i radnici u obrazovnom sektoru nalaze se pod represijom, najavom donošenja novog zakona o obrazovanju koji će im ukinuti pravo na štrajk. Nekoliko njihovih sindikata već je otvoreno podržalo studentsku borbu. Sada je pravi trenutak da se izgradi masovan pokret otpora. Prvi korak u toj izgradnji moraju biti zajedničke diskusije studentkinja i studenata sa sindikalnim borcima u prosveti.
Masovni pokret neće nastati sam od sebe. Svi koji shvataju da je dužničko ropstvo uzrok uništavanja društva i rušenja dostupnosti i kvaliteta obrazovanja moraju da se povežu u jedinstvenu organizaciju koja se bori za revolucionarni oslobodilački pokret naroda, za društvo zasnovano na ispunjenju potreba ljudi, a ne kapitala – za socijalizam. Uključi se u borbu – pridruži nam se!
Dole državna represija!
Smrt fašizmu!
Dole državno tutorstvo nad ženama!
Za jedinstvo studentskog i radničkog pokreta!