Tribina o levici u Srbiji, održana 24.11.2011. u prostorijama Udruženja novinara Srbije, trebalo je da predstavi stavove levice o danas ključnim pitanjima koja se sve češće, bez njenog učešća, diskutuju u medijima – poput krize evrozone, dužničke krize i represije nad pokretima otpora, kako u Srbiji tako i u celom svetu.
Na tribini su govorili član Anarhosindikalističke inicijative Ratibor Trivunac, profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Ilić i član naše organizacije Matija Medenica.
Ovo je bila retka prilika za javni nastup, za koju se levica izborila svojim doprinosima u nedavnim socijalnim protestima.
Bilo je za očekivati da će takav proboj smetati onima koji koriste policiju protiv naroda ili onima koji su državu pozvali da studentsku borbu okonča „milom ili silom”.
Dalje, upravo zato što je tribinu finansirala fondacija koja nosi ime ozloglašenog premijera Vajmarske Nemačke Fridriha Eberta, zaslužnog za zločinačka ubistva revolucionarnih heroja Roze Luksemburg i Karla Libnehta, i što organizator, nedeljnik Vreme, svojom uređivačkom politikom promoviše neoliberalizam, trebalo je insistirati ne na međusobnim sukobima, koji bi nas otvorili napadu, već upravo na konstruktivnom razgovoru o stvaranju antikapitalističke alternative u Srbiji.
Ipak, neodgovorno i nasilničko ponašanje dela učesnika tribine ovu priliku pretvorilo je u farsu koju su režimski mediji jedva dočekali da iskoriste kako bi levicu u Srbiji predstavili kao skup bezidejnih diletanata kojih se treba kloniti.
Režimski mediji su tako obnovili pokušaj, kog smo svi bili svedoci, da demonizovanjem levice cepaju studentski pokret u kom je ona u proteklom periodu bila aktivna.
To je najjasnije pri proizvoljnom citiranju grupice od oko pet studentkinja i studenata, koja je usred rasprave upala na tribinu, efektivno se predstavljajući kao zvanična predstavnica studentskog protesta. Ta grupa se pojavila da pročita proglas kojim osuđuje tribinu i potom napustila salu da bi deo nje podelio letke još jedne levičarske grupe. Praktično nikada do sada režimski mediji nisu prenosili izjave studenata sa blokade, ali kada im odgovara predstaviće i šačicu studenata kao zvanične predstavnike pokreta!
Režimski spin upotpunjen je tendencioznim izveštajem RTS-a u kom je izjava Medenice preneta tako da zvuči kao da se levica u parlament ne uzda jer u njemu ne postoji levičarska partija – dok je Medenica govorio o tome da je levica u Srbiji mala, ali bez iluzija o tome da će se protiv kapitalizma izboriti parlamentarnim putem i da je potrebno raspravljati o strategiji povezivanja različitih borbi za demokratska i socijalna prava, po uzoru na pokrete u Grčkoj, Egiptu i Čileu.
Naša borba protiv režimskog ućutkivanja i represivnog gušenja progresivnih pokreta u zemlji upravo diktira potrebu za povezivanjem odozdo svih borbi protiv socijalne nepravde i za slobodu u jedinstveni front, koji bi mogao da se suprotstavi državi kao „odboru koji upravlja opštim poslovima cele buržoaske klase”.
Tek kada takav narodni pokret, predvođen radničkom klasom, nastane i na dnevni red postavi pitanje ukidanja dužničke ekonomije kroz nacionalizaciju banaka pod demokratskom kontrolom i zaplenu krupnog i mafijaškog kapitala, uz planske i demokratske investicije radi otvaranja novih radnih mesta i osposobljavanja besplatnih i kvalitetnih javnih službi, diktatura kapitala će pasti. Režim to zna i zato nas napada.
Borba protiv represije i za slobodu izražavanja je, stoga, sastavni deo antikapitalističke alternative u nastajanju. Ne smemo da destruktivnim i nesolidarnim ponašanjem neprijatelju dajemo izgovor da nas goni. Moramo se osloniti na istinu i disciplinu kako bismo pokrenuli snagu narodnih masa i stvorili političku alternativu.