Objavljujemo tekst Tanje Vasić, magistarke psihologije i programske direktorke organizacije Rom za Rome „Savore“ na temu fašističke pretnje oličene, pre svega, u izbornoj listi „Levijatan – Živim za Srbiju“. Kao jedna od organizacija koje su pokrenule inicijativu Precrtaj fašizam – STOP Levijatanu, pozivamo sve da danas na izborima ponište svoj glasački listić i zaustave ulazak ove fašističke i mračnjačke liste u skupštinu.
U vreme kada se ceo svet opredeljuje da iz svojih sistema protera rasizam, da bar započne tu borbu protiv sistemske diskriminacije određenih manjinskih grupa, Srbija institucionalizuje i diskriminaciju i fašizam. Nakon spekulativnog dopunjavanja Liste „Levijatan – Živim za Srbiju“ i pored sumnje potpredsednice RIK-a Željke Radete da je ta lista prikupila dodatne glasove uz pomoć još nekih političkih aktera, pomenuta lista je sledeće večeri prihvaćena od strane RIK-a.
Dovoljno je zabrinjavajuće da takva grupa uopšte postoji u Srbiji. U Srbiji, kojoj fašizam nije bliska ideologija, koja je generacije i generacije izgubila u borbi protiv fašizma, ali i pre toga u borbi protiv velesila, oslobađajući se od ropstva i oslobađajući druge balkanske narode od ropstva. U toj Srbiji vršljaju Levijatani, vežbajući svoju vlast i moć na najmarginalizovanijoj grupi, nad Romima. Naravno, sve je to uvijeno u borbu za neka prava, pa u tim slučajevima za prava životinja.
U slučaju tzv. spasavanja konja u Nišu vlast nije reagovala. Predstavnici Levijatana su upali u romsko naselje, sproveli „istragu“ o konju i oduzeli ga, zastrašujući mladića i njegovu porodicu. I nikom ništa. I opet su u Beogradu spasavali psa od njegovog vlasnika Roma, i opet ništa.
Iz ta dva slučaja da se zaključiti da je organizacija Levijatan iznad vlasti. Oni nisu nikakva institucija, ali imaju više ovlašćenja i moći od institucija. Niko nije ispitao njihove nadležnosti, niko im nije zabranio takvo delovanje. Levijatan – to je neka paravojna organizacija koja ide po kućama i uvodi red. Zar u Srbiji ne postoji zakon i prava građana, pa čak i kada su ti građani Romi? De facto ne!
Danas su osvanuli na izbornoj listi RIK-a, danas su korak bliže da budu deo srpske Skupštine. Međutim, već danas je njihova misija ispunjena: oni su uz sve praktikovano nasilje uspeli, na koji god način, da sakupe nešto preko 10.000 glasova. Tih 10.000 glasova je najveća bruka i sramota Srbije, makar i ne uspeli da uđu u Skupštinu. U moru negativnih komentara, skoro niko da se dotakne Roma, niko da se zamisli i da se upita, a šta će onda Romi u Srbiji, ako Levijatan postane deo skupštinskog života i ako bude imao glas u institucijama gde Romi ne mogu ni da privire?
Roma nema nigde, Romi su na margini više nego ikad. Iako zvanično odlazi novac za Rome, iako postoji kvaziromsko telo Nacionalni savet, koji je obojen SNS bojama, iako romski NVO sektor kao bajagi deli paketiće kao Deda Mraz, ali se ne bavi suštinskim pitanja prava i sloboda romskih građana. Romi kao da nisu uopšte građani u Srbiji, već kao da žive u jednoj mimikriji stvarnosti, u paralelnom svetu kako bi se njima mahalo samo kada treba pokazati Evropi i svetu kako je Srbija multietničko društvo.
Sada se desio presedan i nikome ko je na zvaničnoj listi RIK-a ne pada na pamet da protestuje protiv mogućnosti da Levijatan uopšte ima svoju zvaničnu listu na izborima 2020. Svako ozbiljan upitao bi se u kom je to društvu moguće. Gde su ti drugi Srbi i srpski političari da se zabrinu zbog onih 10.000 sakupljenih levijatanskih glasova, kako god oni bili sakupljeni? Gde je ta opozicija što bojkotuje izbore da kaže nešto o tome, ili i ta opozicija stoji na istoj onoj tački iz doba njihove vladavine kada je najviše romske dece plakalo rano u pet ujutru kada su bageri nosili njihove kartonske krovove? Ima li nekog u ovoj zemlji, osim na primer gospodina Kesića, koji javno govori o Levijatanu i Romima u svojoj emisiji „24 minuta“, ili Ramba Amadeusa koji pogađa u suštinu kada kaže da je lako empatisati sa afroameričkom populacijom u SAD, ali koliko Roma imamo među prijateljima?
Romi nemaju svoju izbornu listu. Neka grupa Roma pojavila se u Koaliciji za mir Čedomira Jovanovića, da li je to pro forme ili ne ostaje nam da vidimo. Pitanje koje se postavlja je da li srpsko društvo i Srbi kao narod imaju svoju donju granicu tolerancije, imaju li granicu preko koje neće preći. Fašizam ide uvek prvo na najslabije, ali polako kuca i na druga vrata i odjednom zakuca i na vaša, a tada često bude kasno. Kod nas trenutno kuca 10.000 fašističkih, paravojnih, siledžijskih glasova, a mi ih ne čujemo. Šta ce biti ako ojačaju, ako ih bude još više i više, ako budu još glasniji i glasniji. Probudimo se, donja granica je provaljena i bujica je krenula.