Gaza nakon izraelskih vazdušnih napada 2021. (foto: Halil Hamra, AP)

Beograd solidarno uz Palestinu: međunarodna podrška palestinskoj borbi[7 min. za čitanje]

U sredu, 12. maja, u organizaciji palestinske dijaspore u Srbiji održan je protest na Trgu republike u Beogradu, a u znak podrške i solidarnosti sa palestinskim narodom, koji je od početka maja izložen nivoima izraelske agresije kakve nismo videli najmanje još od 2014. godine i izraelske operacije „Zaštitna ivica“ (Protective Edge). U tadašnjem ratu protiv Gaze život je izgubilo više od 2000 Palestinaca/ki (velikom većinom civila, od čega su oko četvrtine bila deca), a povređeno je više od 10.000 (oko trećine su bila deca); ubijeno je petoro izraelskih civila (uključujući jedno dete) i oko 70 vojnika tzv. Izraelskih odbrambenih snaga (IDF).
Prema poslednjim podacima, u poslednje dve nedelje ubijeno je više od 150 Palestinaca/ki (više od četvrtine su deca) i oko desetoro Izraelaca/ki (uključujući jedno dete). Povod za najnoviji talas izraelske agresije bili su palestinski protesti protiv prinudnih iseljenja iz naselja Šeik Džara u Istočnom Jerusalimu, koji u skladu sa važećim međunarodnim zakonodavstvom pripada Palestini. Međutim, još od Šestodnevnog rata 1967. godine Izrael nelegalno okupira Istočni Jerusalim (kao i Zapadnu obalu, pojas Gaze i Golansku visoravan). U skladu sa višedecenijskom izraelskom praksom naseljeničkog kolonijalizma, Okružni sud u Jerusalimu naložio je prinudno iseljenje većeg broja palestinskih porodica iz Šeik Džare, kako bi njihove kuće zauzeli izraelski kolonisti i doprineli održavanju stabilne izraelske većine u Jerusalimu (u pitanju je zvanična politika izraelskih vlada još od kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina, koja podrazumeva „demografski balans“ od 70% Izraelaca i 30% Palestinaca u Jerusalimu). Cilj evikcija iz Šeik Džare i sličnih kolonizatorskih politika jeste, naravno, da se Palestincima u potpunosti oduzme pravo na život, stanovanje i rad na teritorijama koje Izrael iz godine u godinu sve šire okupira, te da se u praksi sahrani mogućnost tzv. dvodržavnog rešenja, po kome bi Istočni Jerusalim bio glavni grad nezavisne palestinske države koja bi postojala paralelno sa (okupatorskim) Izraelom.
Nakon represije protesta protiv prinudnih iseljenja u Šeik Džari, izraelska policija upala je i u džamiju Al Aksa, odakle je suzavcem, šok-bombama i gumenim mecima isterala muslimanske vernike. Tom prilikom povređeno je više od 300 Palestinaca/ki. Posebno je groteskno što se napad na vernike u Al Aksi odvio tokom meseca ramazana, koji za pripadnike/ce islamske veroispovesti predstavlja sveti mesec.
U svetlu eskalacije izraelske agresije, kao i organizovanja rasističkih pogroma nad Palestincima od strane izraelskih ultradesničara, Beograd se pridružio mnogobrojnim gradovima u svetu koji ovih nedelja grade novi međunarodni pokret solidarnosti sa Palestinom.

Nekoliko stotina ljudi koji su u sredu prošli – i zastali – na beogradskom Trgu republike mogli su čuti pokliče: „Sloboda Palestini“, „Stop [izraelskoj] okupaciji“, „Od reke [Jordan] do [Sredozemnog] mora, Palestina će biti oslobođena“, „Spasimo Šeik Džaru“ i mnoge druge. Time je, umesto govorima, palestinska dijaspora u Srbiji obznanila šta se trenutno događa u Palestini, kao strahovita posledica višedecenijske kolonizatorske politike države Izrael.

„Mi živimo pod okupacijom skoro 73 godine. Imamo puno pravo da branimo ono što je naše. Danas smo ovde, sa svojim prijateljima iz Srbije i svojim dragim porodicama, svi zajedno, kako bismo pokazali čitavom svetu i pokazali Srbiji da smo ujedinjeni i da nas ništa ne može slomiti“, rekao je Sami Mhana, jedan od organizatora protesta i prvi sekretar u palestinskoj ambasadi u Srbiji.

Mhana trenutno obavlja diplomatsku službu u Srbiji. U Palestinu, kaže, sada ne može da se vrati, ali može da u drugim zemljama apeluje na sistematsko tlačenje palestinskog naroda i kršenje osnovnih međunarodnih konvencija od strane Izraela.

„Izrael ima punu podršku Sjedinjenih Država. Šta god da Izrael uradi, Sjedinjene Države će reći da Izrael ima puno pravo da odbrani sebe. Ovo je neprihvatljivo. Izrael iz dana u dan zauzima sve više palestinskih teritorija i širi svoje nelegalne naseobine. One su međunarodno prepoznate kao nelegalne: Izrael ne može da gradi na palestinskoj teritoriji [koju okupira]“, kaže Mhana.

Ono što je pak ohrabrujuće jeste što se širom sveta diže novi talas besa zbog izraelske okupacije i solidarnosti sa borbom palestinskog naroda – za samoopredeljenje, povratak izbeglica u svoje domove i protiv aparthejda koji izraelski režim sprovodi. Čak i u krugovima američke „visoke politike“, u kojoj (i dalje) vlada široki proizraelski konsenzus republikanaca i demokrata, napokon mogu da se čuju progresivni glasovi koji Izrael otvoreno nazivaju aparthejdom i zahtevaju da SAD preuzmu svoj (značajan) deo odgovornosti za normalizaciju i promociju okupatorskog režima – pre svega, putem izdašne vojne pomoći od 3,8 milijardi dolara godišnje. Naravno, ne treba se zavaravati da je američka politika prema Izraelu time temeljno poljuljana – ali se pod uticajem širokog i sve snažnijeg međunarodnog pokreta solidarnosti sa Palestinom pojavljuju po tobožnju „jedinu demokratiju na Bliskom istoku“ opasne pukotine u uobičajenom razumevanju odnosa između Izraela i Palestine.

To primećuje i Sami Mhana, koji kaže da Izrael redovno plasira lažnu sliku o Palestincima kao „samoubilački nastrojenim napadačima“ koji nastoje da „fizički ugroze“ Izraelce – i sam Izrael, bez obzira na to što upravo Izrael nastavlja sa okupacijom, mimo svih mirovnih sporazuma, i odbija pregovore sa Palestinskom upravom. Time tzv. dvodržavno rešenje (i) u realnosti pada u vodu, jer Izrael, širenjem oblasti pod nelegalnom okupacijom, krši i same preduslove formiranja paralelne palestinske države.

Socijalisti i socijalistkinje, uključujući našu organizaciju, zalažu se za tzv. jednodržavno rešenje, koje podrazumeva oslobađanje celokupne teritorije od Sredozemnog mora do reke Jordan (koja se ponekad naziva „istorijskom Palestinom“) od kolonizatorskog režima i stvaranje jedinstvene, demokratske države, u kojoj će Palestinci, Izraelci i drugi narodi uživati podjednaka građanska prava. Trenutno stanje je takvo da ne samo da Izrael aktivno podriva konvencionalnu međunarodnu politiku dvodržavnog rešenja, već u isti mah sprovodi u delo i pervertiranu, nedemokratsku varijantu jedne države: Izraela, u kome se palestinskom narodu sistematski negiraju i krše osnovna građanska prava. To da Izrael sprovodi politiku aparthejda više se ne čuje samo u radikalno levim krugovima: krajem prošlog meseca ovo je potvrdio i Human Rights Watch, u opsežnoj pravnoj analizi koja zaključuje da Izrael (treba da) snosi odgovornost za zločine protiv čovečnosti.

Zato palestinska borba predstavlja ultimativni politički lakmus našeg vremena. Zato je palestinsko pitanje nešto što se tiče ne samo političkih analitičara s posebnim interesovanjem za Bliski istok, nego svakog čoveka. Zato je bitno otvoreno osuditi Izrael kao tlačiteljsku silu i prepoznati palestinski narod kao potlačen, umesto kukavičkog i prevarnog medijskog, pa i dominantnog političkog narativa – nažalost, čak i na delovima međunarodne levice – po kome je u pitanju „sukob jednakih“, te obe uključene strane zaslužuju podjednaku osudu. Pokušaji da se bude „neutralan“ u situaciji vrlo očiglednog dispariteta moći, gde postoje tlačitelj (država Izrael) i potlačeni (palestinski narod), uvek su svrstavanje na stranu tlačitelja, makar ono bilo i nesvesno.

Izgradnja solidarnosti sa Palestinom – putem uključenja u globalnu BDS (Boycott, Divestment and Sanctions – pokret za bojkot, prestanak investicija i sankcije Izraelu) kampanju, kroz pritisak da Srbija ne premešta svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, kao i otvorenim i istinitim imenovanjem stvarnosti izraelskog aparthejda i nužnosti međunarodne borbe da se on sruši – sada je neophodan motor za demokratsku revoluciju i oslobađanje od neslavnih decenija kolonizacije i okupacije na prostoru od Sredozemnog mora do reke Jordan. Slobodna Palestina je jedan od imperativa ljudskosti naše epohe.

 

O aktuelnim dešavanjima u Palestini, međunarodnom značaju palestinske borbe i konkretnim načinima na koje možemo da gradimo kampanje solidarnosti u Srbiji razgovaraćemo na večerašnjoj Zoom tribini „Palestina: Jedan svet, jedna borba“ sa Društvom srpsko-palestinskog prijateljstva i Društvenim pokretom Plamen. Pridružite nam se!

Link ka Fejsbuk događaju: https://www.facebook.com/events/1580784832110917

Zoom link za tribinu: https://us02web.zoom.us/j/87846721409