Izrael se ponovo obrušio u kampanju terora protiv naroda Gaze. Izveštava, Džonatan Monder Vazdušni napadi i ratni brodovi od juče su ponovo deo svakodnevice u Gazi. U napadima je ubijen Ahmad al-Džaabri, vojni zapovednik izabrane lokalne vlasti Hamasa, uz još najmanje osam drugih Palestinaca.
Među ubijenima su i Omar al-Mašaravi (11 meseci), Renan Jusif (3), Mohamed Kusai (18), Esam Abu Meza (19) i Heba al-Mašaravi (19).
Zapadni mediji nekritički ponavljaju za izraelskom propagandnom mašinerijom. U jednoj od najgušće naseljenih oblasti na svetu besmisleno je govoriti o „hirurški preciznim napadima”.
SAD su se zavetovale da će „ostati uz svoje partnere u Izraelu”, čime je još jasnije razotkrivena sva praznina retorike predsednika Baraka Obame o Palestincima, tokom njegovog govora u Kairu 2009.
Tvrdnja Izraela da se „brani” od raketa Hamasa je drska laž. Upravo je Izrael taj koji je prekršio primirje koje je juna 2008. posredovao Egipat između njih i Hamasa.
Kao što i sam Izrael priznaje, Hamas nakon juna nije ispalio nijednu raketu. Pa ipak, 4. novembra 2008, Izrael je izvršio invaziju na Gazu, pobivši veliki broj pristalica Hamasa. Mesec dana kasnije pokrenuo je „Operaciju liveno olovo”, u kojoj je pobijeno 1,400 Palestinaca. Izrael je taj koji se u velikoj većini slučajeva ispostavlja kao agresor.
Ovo ne iznenađuje. Nikako se ne može staviti znak jednakosti između Izraela, kog su SAD do zuba naoružale, i stanovništva Gaze koje je na borbu primorano.
Privreda
The Lancet, jedan od vodećih svetskih medicinskih časopisa, opisuje kako „konstantna vazdušna prismotra, kolektivno kažnjavanje blokadama i izolacijom, upadanje u domove i komunikacione mreže, ograničenja onima koji bi hteli da putuju, venčavaju se ili rade, čini vođenje dostojanstvenog života u Gazi izuzetno teškim”.
U dokumentima koje je obelodanio Vikiliks, izraelske diplomate objašnjavaju kako je njihova politika da „privredu Gaze drže na ivici kolapsa”. Izrael koristi hajtek „Iron Dome” sistem za presretanje i blokiranje ručno pravljenih palestinskih raketa. Građani Izraela mogu slobodno da se kreću po zemlji kako bi izbegli opasnost. Palestincima to nije opcija.
Palestinci se u Gazi pribojavaju nove „Operacije liveno olovo”. Potreban im je globalan talas solidarnosti. Ipak, nešto danas pravi razliku u odnosu na situaciju iz 2008. – arapski ustanci.
Što se Egipta tiče, koji kontroliše Rafah granični prelaz sa Gazom, poslušni pro-izraelski diktator Hosni Mubarak sada je prošlost. Njegovo mesto zauzeo je Mohamed Morsi, koji je pod ogromnim pritiskom da se suprotstavi Izraelu.
Revolucija je u Siriji stvorila vakuum moći na severnoj granici Izraela, a posledice toga još je nemoguće predvideti. Radnički štrajkovi bujaju u Libanu. Jordanski Labour Watch izveštava o do sad neviđenom stepenu „radničkih akcija” u toj zemlji.
I u Zapadnoj Obali svedočimo porastu štrajkova i protesta. Ove borbe odozdo prete svim trulim režimima na Bliskom istoku koji Izraelu iznova dopuštaju da nekažnjeno radi šta god poželi.