Dve nedelje nakon prvog masovnog protesta, na platou ispred Gradske skupštine Beograda održan je još jedan, do sada najmasovniji, protest protiv nasilnika na vlasti koji saziva inicijativa Ne davimo Beograd. Između deset i petnaest hiljada mahom mladih demonstranata i demonstrantkinja, raznovrsniji govori sa jasnijim ideološkim sadržajima, brojne parole i još brojniji transparenti ukazuju na to da se Beograd i Srbija potencijalno suočavaju sa prvim masovnim socijalnim pokretom od onog koji je doveo do revolucionarne promene režima krajem prošlog milenijuma.
Ovim tekstom nadamo se da ćemo nastaviti da razvijamo diskusiju među najširim krugovima aktivista i aktivistkinja i ljudi koji su se već uključili ili žele da se uključe u pokret na ulicama Beograda. Tekst kojim smo propratili prethodni Ne davimo Beograd protest možete naći na sledećem linku.
Izgleda da su prethodne dve nedelje pripreme već urodile opipljivim plodovima – na skupu je govorilo više ljudi uključenih u različite projekte protivljenja vlastima, uključujući Đokicu Jovanovića, predsednika Udruženja predsednika skupština stanara iz Niša koje se već preko godinu dana bori protiv lokalne vlasti i nameta na cenu stanovanja i komunalija u Nišu, i Zoe Gudović, dugogodišnju borbenu feministkinju.
I sadržaji samih govora su primetno usmereniji i određeniji. Čuli smo podsećanja na to da je radništvo u Srbiji suočeno sa nehumanim uslovima rada, kao i da je kapitalizam uzrok većine problema protiv kojih smo se okupili i da su oni međusobno povezani i neodvojivi. Konačno, jasan antifašistički karakter čitavog protesta – kroz gromoglasno otpozdravljanje sloganu “Smrt fašizmu – Sloboda narodu!” kojim je profesor Jovanović okončao svoj govor, do Rundekove verzije pesme Ay Carmela! koja preti da postane neformalna himna okupljanja deluje ohrabrujuće u periodu u kojem fašizam raste širom Evrope i nastoji da preotima društvene pokrete.
Iako se kolona protezala više kilometara, a logistika kojom organizatori protesta raspolažu teško da bi mogla biti dovoljna da bi se svaki njen deo kontrolisao, raduje nas i činjenica da je u najvećem njenom delu skandiranje “Vučiću, pederu!” lako bilo nadglasano povicima “Vučiću, lopove!” kojima bi se priključivali i ljudi koji bi sa prvobitnom parolom otpočinjali. Ovaj vid aktivne ideološke borbe u pokretu svakako je bio potpomognut i govorom Zoe Gudović koja je podsetila okupljene da “nije loše biti peder, ali je loše biti lopov i zlotvor”.
Međutim, i ovaj put je izostalo spajanje postojećeg građanskog protesta sa bilo kakvim vidom organizovanih radničkih mobilizacija. Ne smemo zaboraviti da je projekat “Beograd na vodi” samo izraz opšteg trenda privatizacije javnog dobra koja je otpočela još devedesetih, a svoj glavni zamah uzela nakon 5. oktobra. Stoga, logični saveznici protesta protiv Beograda na vodi i protiv otimačine javnog prostora su oni koji su izloženi još direktnijem napadu privatizacija – radnici i radnice privatizovanih, opustošenih i u stečaj oteranih firmi širom zemlje. Takvo savezništvo mora se graditi i negovati i sindikati će imati posebnu odgovornost da doprinesu njegovom nastanku.
Željko Veselinović, predsednik otvoreno levičarskog sindikata Sloga koji poziva na formiranje radničke partije, bio je među okupljenima, iako bez sindikalnih obeležja. Nadajmo se da će do aktivnog i vidljivog učešća sindikata u protestima u Beogradu, i nadajmo se, drugim gradovima, doći u najskorije vreme.
Jer je upravo vreme ono što nas trenutno pritiska. Druga masovna mobilizacija u dve nedelje završena je ponovnim demonstrativnim zasipanjem gradske skupštine toalet papirom (gde je nekoliko rolni bačeno i ka bloku Levog samita Srbije iz pravca bloka libertarijanske desnice, Libeka, sa kojima je marširao i Saša Radulović). Za razliku od prošlog puta, nije ni nagovešteno kada će doći do sledećeg protesta (sem toga da će biti “uskoro”), niti kakve će se mere preduzimati ukoliko vlast nastavi da ignoriše proteste, što joj za sada polazi za rukom.
Energija prisutna na protestima u Beogradu je neverovatna, međutim, ne smemo se zavaravati mišlju da će ovoliki broj ljudi okupljati ukoliko se u okviru samog protesta ne utvrdi jasna strategija za ciljeve koje pokret želi da postigne.
Marks21 će se zalagati za sledeće:
1) Povezivanje borbe protiv korupcije lokalnih vlasti u Beogradu sa radničkom borbom kao i sa borbom studenata i studentkinja protiv predloga novog Zakona o visokom obrazovanju koji ukida budžet.
2) Stvaranje javnih prostora za diskutovanje ideja o daljem razvoju strategije i taktike pokreta.
3) Beskompromisnu borbu protiv kooptiranja protesta od strane ma kakvih antinarodnih snaga (dolazile one iz mejnstrima ili sa ekstremne desnice).
4) Odbranu javnog dobra kroz okupaciju javnog dobra. Parola “NAŠ GRAD” imaće smisla samo onda kada svojim telima i svojom zajedničkom snagom pokažemo da grad zaista jeste naš – njegovi parkovi, njegove ulice, njegovi mostovi i njegove institucije.
Pozivamo vas, stoga, da nam se pridružite na prvoj javnoj diskusiji koju organizujemo sa ciljem upoznavanja i razgovora sa svim zainteresovanima koju ćemo održati u subotu 27.5. u Zadruzi Oktobar sa početkom u 19h.
Pozivamo vas i da sami budete organizatorke i inicijatorke, organizatori i inicijatori rasprava o tome kuda idu ovi protesti koji zaista mogu dovesti do borbe većine ljudi u interesu većine ljudi. Pozivamo vas da zajedno sa nama marširate i da nam pomognete da u Srbiju vratimo levu politiku i svest o važnosti socijalnih pokreta!
Do pobede!