Mnogi pretpostavljaju da svi hrišćani odbijaju LGBTQQ prava. Ali da li je tako? Naš omladinac, Ognjen U., vraća se na Bibliju da vidi šta i kako zaista piše o ovoj temi.
Prva stvar koju bih hteo da napomenem je da ne želim da razmatram postojanje Boga u ovom tekstu jer, em to nije poenta, em postojanje boga, Boga, ili bogova nije lako dokazivo.
Naime, ovde želim da se osvrnem na kontradiktornost crkve sa pravima LBTIQQ, odnosno o pogrešnom tumačenju svetih spisa..
Hrišćanstvo se bazira na novim moralnim postavkama koje dolaze direktno od Isusa koji je sin Boga, pa samim tim njegove reči imaju težinu koja se upravo bazira na njegovom poreklu. Ono što je specifično za Isusa je upravo to što on ispravlja određene stvari iz Starog zaveta ali napominje da je bitno poštovati ga. Kao i uz reči da je bitno poštovati svoje roditelje. Dakle mi tu dobijamo direktnu vezu između relacije Otac-Sin i Stari zavet-Novi zavet. Dakle, poenta hrišćanstva je upravo ta da se sluša i tumači Isus uz određena pridržavanja Boga lično, iz Starog zaveta.
Ono što je krucijalno za Isusa lično, je to da kroz svoje govore on forsira svoje tumačenje svog oca, ali uz sve to on govori da njegovog oca treba poštovati i pokoravati se isključivo njemu (Bogu). (Matej 4:10, Luka 4:8). Dakle, Isus u nekoj meri koristi svoj položaj da sprovede određene liberalne promene u društvu tako što će se pozivati na svog oca kao autoritet. A kakve su to liberalne, radikalne promene? Matej 5 (celo poglavlje) govori o tome kako je bilo nekada i kako treba biti u budućnosti. Matej 5:27 govori ne govori samo o tome da ne samo da ne treba činiti preljube, već da objektivizacija žene već postaje greh, gde ženu ne treba posmatrati kao seksualni objekat. To je nešto što danas i dalje pokušavamo kao vrsta da sprovedemo ali ne uspevamo. Naime, hrišćanstvo u svom izvornom obliku, bar kroz ono što nam biblija daje je upravo suprotno od konzervativnog. Crkva je upravo ta koja religiju zloupotrebljava zarad ostvarivanja profita i kontrole nad drugima (Marks III, 1:A).
Ono što je takođe jako bitno je to da Isus otvoreno bio protiv crkve. U Mateju 23, Isus napada jevrejske sveštenike tog perioda i govori o njihovoj želji za moći. On upozorava da ih treba slušati da ne biste bili osuđeni pred njima, ali otvoreno kaže da su iskvareni i da se treba držati podalje od takvog stila života. Hrišćanske crkve su kasnije podizane islkjučivo iz neznanja. Crkva (od grčkog ekklesia) je zapravo skup ljudi, a ne građevinski objekat sa zaposlenima. Čudno je upravo to što se kasnije tumačenje te reči pretvorilo u nešto što je kontradiktorno Isusovim učenjima iz Biblije.
Kako nas ovo sada povezuje sa LGBTIQQ pravima?
Biti gej je osuđeno na oko šest mesta u bibliji .
Prvi se vezuju se isključivo za slučaj Sodome i Gomore u kojem se ne spominje nužno ljubav između dva muškarca ili dve žene već silovanje. (Genesis/Postanak 19)
Sledeći deo je onaj u kojem se otvoreno kaže da je zapravo homoseksualnost abominacija i da furundžije treba pobiti (Levictus /Treća knjiga Mojsijeva 18:22 i 20:13)Ali problem stoji u tome što je hrišćansko tumačenje starog zaveta drugačije. Naime, u tom delu Starog zavera se nalazi gomila drugih “uputstava” za život. Kao što je jedenje svinjetine, školjki, tetoviranje, konzumacija alkohola, dobra i loša vrsta ptica.. koje se kasnije ne uzima kao bitno u novom zavetu (što će reći da ne bi trebalo nužno uzimati samo jedan od oko pedesetak mini-zakona datih u Trećoj knjizi Mojsijevoj koja je bila namenjena isključivo Jevrejima i onima koji žive u Izraelu i to u dodatnim podkontekstima koji su istorijski vezani isključivo za daj period od pre 3 000 godina.). Takođe, ubijanje i osuđivanje kao takvo se u Mateju 5 smatra grehom, tako da je bilo kakvo ciljano ograničavanje prava LBTIQQ grupi, grešno. Pogotovo mora da se uzme razlog zbog kog je zapravo seksualni čin između dva muškarca bio grešan. U tom periodu je zapravo homoseksualni čin uglavnom bio dokazivanje moći, više nego čin ljubavi. Onaj koji daje je zapravo dokazivao nadmoć nad onim koji prima. Tako da je na neki način taj deo bio osuđivan u jevrejskom/hrišćanskom društvu jer je Bog jedini imao prava da pokazuje svoju nadmoć.
Još jedan deo, koji je zapravo najbitniji jer je jedini koji se osvrće na homoseksualnost a iz Novog zaveta je, je deo u kojem Pavle piše Korinćanima. Ali I tu postoji par problema. Prvi je taj da reči apostola Pavla nisu nužno bitne za Hrišćanstvo. Zašto? Zato što apostol Pavle nije bio baš najbistriji među apostolima. Za razliku od Isusa, on je smatrao da žene nemaju pravo glasa. Smatrao je da muškarci ne treba da imaju dugu kosu, i da robovi treba da se povinuju svojim gospodarima (Efežanima 6:5) (što je APSOLUTNO kontradiktorno Isusovim učenjima). Neki čak smatraju da su Pavlovi spisi ubačeni u Bibliju tako da bi crkva dobila veću autoritativnu moć nad vernicima.
Elem, zaključak je, naravno taj da bi Isus (da postoji) bio poprilično uznemiren hijerarhijom, ne samo katoličke i pravoslavne crkve već i hijerarhijom koja se nalazi u državama širom sveta, Pogotovo bi bio razočaran u loša tumačenja knjige koja ima dosta pametnih ekonomsko-socijalnih referenci. Što će reći da pravi Hrišćani ne bi trebalo da se osvrću na ono što crkva propoveda već da se isključivo drže duha Biblije, koju nažalost, izgleda nisu ni pročitali. #Isusbibiokomunista