U Srbiji je sjahao Kurta da bi uzjahao Murta. Većina građana nije ni glasala na izborima za predsednika Srbije, zbog spoznaje da suštinske razlike između velikih partija više nema, a oni koji jesu glasali su da bi kaznili korumpiranu, arogantnu, tajkunsku vlast vođe demokrata Borisa Tadića.
Pobeda Tomislava Nikolića nad Tadićem dozvolila je Srpskoj naprednoj stranci (SNS) da ponudi lideru socijalista Ivici Dačiću premijersku fotelju i tako slomi koaliciju između Demokratske stranke (DS) i Socijalističke partije (SPS). Sada izgleda izvesno da će novu vladu formirati SNS, SPS i Ujedinjeni regioni Srbije (URS), skupine regionalnih partija i Dinkićeve G17.
Dominantna šema za tumačenje ovih rezultata, koju plasiraju mediji bivšeg „žutog” režima, je pitanje da li će ova nova vlada moći da vodi Srbiju u Evropu? Neki otvoreno upozoravaju da „Zapad ne veruje Dačićevoj vladi” (Danas, 29.06.2012).
Potencira se činjenica da je Dačić par puta putovao u Moskvu za vreme pregovora o novoj vladi. Svakako, uloga stranih ambasada nije smetala „žutim” medijima kada se krojila prethodna vlada ili rasturala Srpska radikalna stranka. Za njih demokratija ne znači vlast naroda, već naklonjenost Evropskoj uniji.
Pravi skandal je to da je uloga velikih sila toliko velika u srbijanskoj politici da se svaka promena u međunarodnom odnosu snaga odražava na pravljenje koalicija u Srbiji, zašta god glasao narod. Nema ni sumnje da je nova vlada danas manje orijentisana prema Briselu, dakle Evropi, nego pre četiri godine zbog toga što je dužnička kriza pokazala slabost tog bloka zemalja.
No, to ne znači da će nova vlast potpuno da odbije saradnju sa Zapadom. Politka koja se za vreme „žutog” režima nazivala „i Kosovo i EU” se suštinski nastavlja. Prethodna vlast je lavirala između Zapada i Istoka, po potrebi. Vlast je uzimala kredite i od MMF-a i od Rusije, a privatizovala je kako „Železaru Smederevo” Amerikancima ili „Zastavu Kragujevac” Italijanima, tako i NIS Rusima.
To je sve bio pokušaj da se Zapadu da veći deo kolača, navodno zbog ekonomske efikasnosti i veće mogućnosti investicija, a da se Rusima daju energetski resursi, kako bi Rusija blokirala priznanje nezavisnosti Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Do sada se ništa od toga nije isplatilo, u smislu da je model razvoja zasnovan na kreditima i stranim investicijama samo uveo zemlju u dužničko ropstvo i uništio privredu Srbije.
Nova vlast, doduše, ne planira da promeni ništa suštinski, već samo malo da promeni ravnotežu. Već se priča o tome da će premijer ići u Moskvu za povoljan zajam, dok se pojavljuju i medijske spekulacije o tome da će ukrajinski „Donetsk Steel” da kupi „Železaru” koju je „US Steel” vratio vladi Srbije, sve sa dugom od 40 miliona dolara.
No, Zapad će isto tako da pritisne svog miljenika Mlađana Dinkića, čija je partija držala sve konce ekonomske politike od 5. oktobra na ovamo, da nastavi da brani interese zapadnog kapitala i u sklopu ove koalicije. To znači da će od novih vlasti tražiti brutalne mere štednje zarad otplaćivanja dugova. Evo kako Danas prenosi viđenje zapadnih ambasadora:
„Strance ipak najviše brine kako će nova Vlada Srbije da se uhvati u koštac s ekonomijom jer, kako smatraju, SNS, SPS i URS još nemaju nikakav plan. Ipak, imaju izvestan stepen poverenja u Mlađana Dinkića i poručuju da će on „obavezno morati” da nađe model za štednju na platama u javnom sektoru i penzijama. Dinkić mora da se izbori sa SPS i PUPS i da primeni mere štednje, veruju zapadnjaci.” (29.06.2012)
Naravno, Zapad se neće zadovoljiti samo uticajem nad vladom, već će spremati poslušniju opoziciju, kako bi imala poslušniju vlast za slučaj da vlada prevremeno padne. U istom izdanju Danasa može se čitati da se radi o podršci smeni unutar DS. Zapad podržava gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da preuzme vođstvo od Borisa Tadića.
Svakako, unutrašnja borba će u narednom periodu karakterisati i vlast i opoziciju. Vlada neće biti toliko jedinstvena kao u prethodnom sazivu. Sva moć se tada koncentrisala oko Borisa Tadića, predsednika, čija ustavna ovlašćenja nisu bila da vlada: no, on je ipak vladao, zbog lične vlasti koju je imao unutar Demokratske stranke, noseće partije vladajuće koalicije. Nova vlada će biti kohabitacija, dakle kompromisna vlast, u kojoj su mnogo više izjednačeni SNS i SPS.
U međuvremenu, opozicija će barem neko vreme imati unutrašnju krizu, jer je svakako gubitak vlasti za nju bio veliki šok. Pa, ipak, ona će ostati na vlasti po svemu sudeći u Beogradu i Vojvodini, iako ni te koalicije nisu u potpunosti stabilne. Pajtić u Vojvodini želi da izbaci SPS iz pokrajinske vlasti, što bi potencijalno ugrozilo vlast DS u Beogradu. SPS je pre četiri godine izdao Vučića kao što bio mogao sada da izda Đilasa, zarad vlasti na republičkom nivou.
Vlast i opozicija će tako pokazati da ostaju odgovorni prvenstveno krupnom kapitalu, stranim investitorima i spoznorima među velikim silama, a ne građanima koji su za njih glasali.
To će otvoriti veliki jaz između njih i njihovih glasača. Ovo će biti pogotovo istinito za republičku vlast, iako će biti jasno i na nivou lokalnih vlasti i opozicije. SNS i SPS su pobedili zato što su glasači tražili promenu vlasti, dok će strani investitori, na Istoku i Zapadu, kao i tajkuni, tražiti nastavak iste politike.
Teško je zamislivo da će takva vlast i opozicija moći da održe poverenje naroda. To će im biti još teže zbog unutrašnjih podela.
To je velika prilika za one koji žele novu opoziciju, koja bi stavila interes naroda iznad profita tajkuna, banaka, međunarodnih finansijskih institucija i velikih sila. Opozicija koja bi se gradila na interesima radništva i seljaštva, koji stvaraju sva dobra i usluge koje su potrebne društvu, pa i studenata, penzionera, nezaposlenih, Roma, LGBT populacije i drugih isključenih i potlačenih u društvu, mogla bi sada da se izgradi nezavisnim i odlučnim akcijama protiv politike štednje i dužničkog ropstva.
Izgradnja takvog opozicionog političkog pokreta nije laka. Ona bi se suočila sa velikim preprekama. Za početak, policijskom represijom: ne treba zaboraviti da postoji kontinuitet u tom resoru, jer je izgledno da će Dačić opet biti ministar policije. Reforma pravosuđa i medija će verovatno otvoriti vrata poslušnicima novih vlasti, kako bi se udružili sa starim režimskim medijima protiv istinski opozicionih snaga u društvu.
Naposletku, treba upozoriti na još jedno: novu vlast čine isti ljudi koji su devedesetih godina na veliku društvenu krizu odgovorili kanalisanjem narodnog besa u nacionalnu mržnju i bratoubilačke ratove u susedstvu. Tako su naneli ogromne žrtve i uništenje kako susedima, tako i srpskom narodu u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Uvukli su na teritoriju bivše Jugoslavije okupacione trupe i imperijalistički diktat evroatlantskih struktura, koje danas prete istim merama grčkom narodu zarad očuvanja diktature kapitala.
Ti ljudi, vođe SNS i SPS, bili su već jednom spremni da gurnu region u pokolj, pre nego da izgube vlast. DS je njima spremio teren zaduživanjem zemlje. A vođe SNS su čak pozvale Dveri sprske na podršku u drugom krugu predsedničkih izbora. Ako su spremni da opet iskoriste kreaturu ekstremne desnice, potencijalnih Hitlerovaca, što su radili devedesetih godina, da bi pobedili na izborima, kako će tek da reaguju kada budu ponovo suočeni sa narodnim besom zbog politike seče i zaduživanja?
Ta ekstremna mogućnost još uvek nije realnost. Ipak, nova vlast će ove i sledeće godine morati da otplati skoro tri milijarde evra spoljnog duga. To će zatražiti ogromno žrtvovanje već napaćenog stanovništva, koje godinama steže kaiš, izdvaja iz štednje, tone u kreditima. Dakle, ta ekstremna mogućnost može preko noći postati realnost.
Sve to događa se u kontekstu nestabilne i represivne vlasti, opadanja legitimiteta čitave političke klase u Srbiji, zaoštravanja nametanja velikih sila u zemlji i regionu…sveopšte krize. Videli smo u susednoj Mađarskoj da u takvim okolnostima može da zavlada politička opcija koja je na korak od onoga što smo videli devedesetih kod nas, ili čak tridesetih u fašističkim diktaturama.
Isto tako smo videli u Grčkoj da je moguće stvoriti drugačiju opoziciju. Veliki uspeh radikalne leve koalicije SIRIZA na izborima prošlog meseca i njeno plasiranje kao druge partije na političkoj sceni, uprkos svim napadima evropskih i grčkih moćnika, najbolji je dokaz toga. Politika nade i čoveka iznad profita imala je većinsku podršku mladih ljudi u toj zemlji.
Omladina je predvodila pokret otpora diktaturi kapitala u toj zemlji kada je krajem 2008. digla narodni ustanak nakon policijskog ubistva tinejdžera na ulicama Atine. SIRIZA je politički izraz svog besa i želje za promenom koju je prvu tako eksplozivno artikulisala omladina.
Potrebno je, naravno, mnogo više za stvaranje prave promene u društvu: veliki narodni protesti, radnički generalni štrajkovi, stvaranje institucija neposredne demokratije, oružani ustanak protiv vlasti.
Za uspeh takvog pokreta protiv diktature kapitala i za početak regionalnog i međunarodnog pokreta za drugačiji svet koji stavlja čoveka iznad profita, potrebno je danas započeti politiku stvaranja širokih mreža i akcija protiv seče i nepravde i za narodnu demokratiju.
Marks21 je revolucionarna grupa koja izdaje list Solidarnost upravo sa ciljem iniciranja, učešća, povezivanja i kanalisanja svih borbi i snaga protiv kapitalističke vlasti. Mi smo lansirali koaliciju Pravo na protest i Kampanju solidarnosti sa grčkim narodom. To su prvi konkretni koraci ka izgradnji nove levice u Srbiji, koja će morati da uključi radničke sindikate, studentske organizacije, manjinska udruženja, lokalne antifašističke koalicije, ženske organizacije i druge u širok narodni pokret.
Ne treba imati iluzija: buduća vlada će da se ponaša isto kao i prethodna, samo što će međunarodna situacija i dužnička zaostavština „žutog” režima suziti prostor vlastima za kompromis i sa kapitalom i sa narodom. Vlast će stati isključivo na stranu kapitala, a ti?