Korak reprezentativnih sindikata da napuste pregovore o izmenama Zakona o radu je korak napred za čitavo radništvo Srbije. SSSS i UGS Nezavisnost pozvali su na seriju protesta, počevši od danas ispred Vlade Srbije.
Vlada je namerena da u roku od nekoliko dana, bez javne rasprave, progura najgore zakone o radu i penzionom i invalidskom osiguranju. Ovakvi zakoni legalizovali bi ukidanje poslednjih tragova radničkih prava.
Jednom usvojen, Vladin predlog izmena Zakona o radu smanjio bi primanja radnih ljudi i sprečio prošireno dejstvo kolektivnog ugovora. Legalizovao bi ionako široko rasprostranjenu praksu poslodavaca da menjaju uslove rada, produžuju rad na određeno vreme i time olakšavaju otpuštanje, radno vreme definišu elastično, ne isplaćuju prekovremeni rad…
Planirane izmene Zakona o PIO, između ostalog, smanjile bi penzije i podigle starosnu granicu za odlazak u penziju — i to sa perspektivom da bi i žene i muškarci rođeni od sedamdesetih godina na ovamo u penziju mogli da idu tek sa 65 godina. Generacije mladih, među kojima vlada 50 odsto nezaposlenosti, i oni koji nakon privatizacija i otpuštanja godinama ne mogu da pronađu posao, bili bi kažnjavani penalima.
Ono što se objašnjava „usklađivanjem sa standardima u regionu”, zapravo je praćenje recepta za katastrofu neoliberalnog eksperimenta sprovedenog u Grčkoj. Priča o „rasterećivanju budžeta” i stvaranju „povoljne poslovne klime” za investitore je „strategija razvoja” koja je zemlje periferije EU već gurnula na ivicu propasti. Umesto investicija i novih radnih mesta, ovakva strategija vodi samo novim otkazima, padu standarda i privatizacionom čerupanju onoga što još nije prodato tajkunskim i stranim interesima.
Ovo nije trenutak za premišljanje. Vlada je odbila da odstupi i prešla u otvoreni napad. Razgovorima je došao kraj.
Vlada jednim potezom napada doslovno generacije nas koji živimo od svog rada; i generacije kojima svet rada tek predstoji. To znači da su ulični protesti nužni ali ne i dovoljni. Najavljeno podizanje sindikalnog kampa ispred Vlade obećava, ali ako se ne pretvori u beogradski Tahrir ostaće preslabo oružje za napad koji nam se sprema. Mi pozdravljamo odluku sindikata da se izađe na ulice i pozivamo sve da se u narednim danima priključe protestima, ali ta odluka stiže kasno. Vlada je u blickrig ofanzivi.
Ipak, sada imamo priliku da vratimo borbeni duh i optimizam u naše redove. Vlast je toga svakako svesna i kao i do sada radiće sve da potkupi i zastraši, da nas ponovo podeli i pobedi. Ovo je vreme za hrabrost i solidarnost.
Zato nema više izgovora za izbegavanje sazivanja generalnog štrajka! Sva radna mesta, u proizvodnom i uslužnom, u privatnom i javnom sektoru, moraju da postanu poprišta zborova i diskusija i moraju da koordinišu trenutak u kom će odložiti alate, ugasiti mašine i kompjutere i reći: SAD JE DOSTA!
Kao i do sada, pozivamo na akciono jedinstvo svih sindikata, ne samo dve najveće centrale. U interesu je svih ljudi koji su osuđeni na to da u Srbiji žive od prodaje svoje radne snage da ovi zakoni ne ugledaju svetlost dana. Ovi protesti moraju biti tek početak a ne kraj prave borbe. Na ulice izlazimo da POBEDIMO, a ne da možemo da kažemo da nismo izgubili bez borbe!
Spremajte se za štrajkove i blokade, pokrećite diskusije na svojim radnim mestima, stavite pritisak na svoje sindikalne poverenike/ce, mobilizujte koleginice i kolege, komšiluk, šerujte vesti po društvenim mrežama.
Onima koji su s pravom skeptični prema sindikalnim rukovodstvima poručujemo da su dosadašnje izdaje Orbovića i Čanka u ovom trenutku nebitne u odnosu na novi potop koji nam Vlada sprema u vidu novih zakona o radu, privatizaciji, stečaju i penzionom i invalidskom osiguranju. Ako dobijemo ovu bitku i primoramo Vladu da odstupi, bićemo u boljoj poziciji da preuzmemo natrag naše sindikate od onih koji večito čekaju zadnji čas da se sete da je „socijalni dijalog” samo mrtvo slovo na papiru; od onih koji lagodno žive na osnovu toga što navodno zastupaju naše interese u „visokim krugovima”.
Zato moramo da se organizujemo i nezavisno od sindikalnih rukovodstava, kako ne bismo dopustili kompromise. Moramo da ih pritisnemo otporom i zahtevima odozdo. Ovo je pre svega naša stvar. Stvar svih nas, u sindikatima i van njih, zaposlenih i nezaposlenih, mladih i starih.
Umesto da se do sada popljačkani kapital zapleni i investira u otvaranje novih radnih mesta i pokretanje proizvodnje, Vlada „poslodavcima” poklanja pravni akt koji će im dozvoliti da otpuštaju, da ne plaćaju radništvo, da primoravaju ljude da besplatno rade prekovremeno, da zadrže svaki dinar koji dobiju krvavom privatizacijom i eksploatacijom.
Iz kvalifikovane radničke klase koju imamo danas, stvaramo jeftine nadničare bez ikakvih prava i stučnosti. To je smisao svih reformi proteklih godina, kako školstva i zdravstva, tako i rada i penzija.
Svi koji nisu kapitalisti ili podanici vlasti imaju u interesu da zaustave ovaj napad. To znači čitav narod. Ne budimo pod zabludom da će vlast popustiti pred blagim protestima i pokornim molitvama. Ne očekujmo da će sindikalne vrhuške istrajati ako se radništvo i narod ne organizuju odozdo.
Trenutak je da pritisnemo svim snagama, da organizujemo generalni štrajk!
