U poslednjem delu feljtona Estel Kuč razmatra odnos između oslobođenja žena i čitavog društva
Džeremi Klarkson* je jednom prilikom, u pesničkom duhu, izjavio da (pazite sad ovo) će svakoga ko ga nazove seksistom „ščepati za epiglotis i olupati mu potiljak o pločnik“.
Džeremi, jednostavno ću to reći: mislim da si seksista.
Seksizam i dalje postoji, otelotvoren u pojedincima poput Klarksona i u raznim državnim strukturama – uprkos napretku za koji su se žene izborile.
To je mnoge žene navelo na preispitivanje sistema i na posmatranje sopstvene potlačenosti kao sastavnog dela kapitalizma.
Mnoge se, ipak, pitaju hoće li kraj kapitalizma staviti tačku i na seksizam.
Pojedine feministkinje smatraju da, pored toga što će nam revolucija verovatno biti potrebna radi ukidanja klasnog društva, postoji potreba za dodatnom revolucijom koja bi ukinula tlačenje žena.
Naravno, pitaju se one, da će i nakon revolucije biti silovatelja ili seksualnog zlostavljanja?
Ukoliko se i pokrenu lokalna obdaništa i kuhinje, sigurno će žene biti te koje će završiti kuvajući i čuvajući drugu decu?
Zapravo, nema nikakvog razloga za tim.
Ovakvo stanovište iznosi sasvim pogrešno shvatanje korena ugnjetavanja žena, kao i same prirode revolucije – onoga što je ruski revolucionar Vladimir Lenjin nazvao „festivalom potlačenih“.
Borba će milione žena navesti na spoznaju sopstvenih potencijala – a milione muškaraca do shvatanja da žene nisu seksualni objekti, već ravnopravne pripadnice radničke klase sa kojima moraju da se bore, rame uz rame.
Iskustvo borbe, bila ona velika ili mala, menja svest ljudi i pruža im novi pogled na svet.
Sam proces revolucije – i zajedničkog rada na stvaranju novog društva – menja ljude. Ipak, ne možemo reći da će ženska potlačenost nestati odmah nakon revolucije.
Neće, jer je tlačenje prisutno već hiljadama godina i tiče se najemotivnijih i najintimnijih aspekata naših života.
Socijalistička revolucija, međutim, neće promeniti samo one ljude koji je stvaraju, već će uništiti i strukture koje reprodukuju tlačenje.
Boljševička partija je 1917, tokom Ruske revolucije, prepoznala neraskidivu vezu između klasnog društva i ženske potlačenosti.
Rusija je tako nakon revolucije postala jedna od prvih zemalja koje su ženama dale pravo glasa i koje su abortus i razvod učinile dostupnim na zahtev – što još uvek nije slučaj u današnjoj Britaniji.
Sovjeti, odnosno radnički saveti, koji su vodili zemlju, uspostavili su komunalne menze, vešernice, obdaništa i obrazovne programe, kako bi ženama pomogli da se oslobode izolacije i napornog rada u kući.
Borba za oslobođenje žena je napredovala brže i dalekosežnije za vreme Ruske revolucije, nego kroz sve zakonske akte na svetu koji su kasnije usledili.
Tokom prošlog veka iznova je dokazivano da su mitovi i stereotipi koji se tiču različitih vrsta diskriminacije, bilo da je reč o seksizmu, rasizmu ili homofobiji, netačni.
Seksizam je ipak uspeo da se obnovi u vidu današnje masovne kulture koja nam šalje poruku da striptiz i pornografija osnažuju žene, iste one čije se pravo na abortus napada.
Način na koji su žene predstavljene u medijima je sraman – jedan autor je to nazvao „usponom glupe devojke“ – žene se ohrabruju da glume da su glupe kako bi bile prihvaćene.
Socijalistička revolucija će se razračunati sa korenima represije nad ženama i učiniti da ovakve predstave zvuče suludo.
Mediji u socijalizmu neće odražavati žensku potlačenost u društvu.
Iako možemo očekivati da će pojedinačni muški šovinisti opstati u kratkom roku, oni neće predstavljati uvažavani društveni tok.
Seksizam nije postojao od kad je sveta i veka i upravo zbog toga nema razloga da opstane u budućnosti.
Istorija borbe za oslobođenje nije istorija uzastopnih pobeda, već istorija koja pokazuje da se najveće bitke dobijaju onda kada obični muškarci i žene izađu na ulice zahtevajući promene i izazivajući strukture koje ih tlače.
Danas, kada se suočavamo sa unazađivanjem svih pobeda koje su žene izvojevale, moramo biti deo masovnog pokreta koji će imati snagu da ovo ponovo uradi.
—
*Klarkson je voditelj popularne TV emisije Top Gear i osvedočeni seksista