U petak uveče oko 22h grupa nacista je na uglu Jevrejske ulice i Cara Dušana napala nekolicinu posetilaca Queer Beograd festivala.
Do napada je došlo kada je grupa od desetak momaka prišla grupici od troje-četvoro ljudi. Neko od njih se na engleskom jeziku obratio jednoj od devojaka iz grupe, pitajući je odakle je. Kada je shvatila šta će se desiti, ona je potrčala natrag i povicima pokušala da dozove interventnu jedinicu policije koja je obezbeđivala događaj.
U tom trenutku izbila je tuča koja nije trajala ni minut, budući da se policija pojavila. Nacisti, od kojih su neki na licu nosili i hirurške maske, razbežali su se na obe strane ulice Cara Dušana. Jedan od njih je na licu mesta uhvaćen i priveden istražnim organima, dok je policija u toku noći slobode lišila još jednog od napadača.
Hrabrost ovih “velikih srpskih patriota” ogleda se u činjenici da se u grupi ljudi koju su napali nalazio samo jedan momak koji je noć proveo u urgentnom centru, zbog preloma šake, hematoma na licu i poderotina na nogama. Nekoliko devojaka dobilo je udarce pesnicama u predelu glave i tela, međutim prošle su bez ozbiljnijih ozleda. Policija traga za ostalim počiniocima napada.
Mi najoštrije osuđujemo ovaj napad na pripadnike LGBT populacije i one koji/e ih podržavaju. Normalizacija “modernog” nacionalizma u našem društvu može dovesti samo do ovakvih posledica.
Koliko god da se odnos MUP-a prema činjenici da LGBT populacija zaista postoji poboljšao u proteklih par godina, svako poboljšanje ostaje nedovoljno. Zvanična državna ideologija, danas popularna na Zapadu koliko i na Istoku, brižljivo pothranjuje ekstremističke desničarske grupe koje i van manifestacija poput QB festivala napadaju, prebijaju i omalovažavaju osobe ne-heteroseksualnog opredeljenja.
I najliberalnija politička opcija će u slučaju dolaska na vlast pre ili kasnije posegnuti za nacionalizmom, po istom principu po kom danas vlada SAD-a poseže za nacionalizacijom – zarad opstanka kapitalizma. Prava žena, homoseksualaca, nacionalnih manjina ili “ne-belih” rasa uvek će biti ugrožena u okviru kapitalizma, u većoj ili manjoj meri.
Revolucionarni socijalizam, kao ideja vodilja nas koji se borimo za potpunu ljudsku ravnopravnost i kraj svake eksploatacije, teži izgradnji potpuno drugačijeg društva.
Međutim, revolucionarni socijalizam nije ideja vezana za heteroseksualne muškarace. Uspeh revolucionarnog pokreta zavisiće od stepena u kom su sve eksploatisane i potlačene grupe u društvu uključene u borbu za njegovo ostvarenje. Jedino na taj način moći će da dođe do punog razumevanja diskriminacije koju one u kapitalizmu trpe i, samim tim, načina za njeno iskorenjivanje.
Do tada, homofobija, rasizam, ksenofobija i nacionalizam ostaće simptomi bolesnog društva, ili zdravog kapitalizma; ali ostaće i realna pretnja koja vreba iza svakog uličnog ćoška.