Da li studentski predstavnici koji su pregovarali sa Ministarstvom i pristali na sraman dogovor i dalje imaju legitimitet? Odgovor je jasno i jednoznačno – NE. Marko Jovanović (FPN) komentariše postignuti dogovor SKONUS-a i Ministarstva prosvete, i objašnjava zašto ne smemo pristati na ovakav uvredljivo jeftin trik i puki privid izlaska studentima u susret.
Moramo, pre svega, naglasiti da postupci SKONUS-a nikako ne dolaze kao iznenađenje za nas. Legitimitet formalnih studentskih predstavnika nije postojao ni pre ovih dogovora, a ono malo što se od te iluzije održavalo, isparilo je postizanjem poslednjeg dogovora sa Ministarstvom prosvete, 10. oktobra. Činjenica da je ovo telo deo državne strukture i da ono, pre nego da artikuliše zahteve studenata i zastupa njihove interese pred državnim organima, služi za pasiviziranje mogućeg bunta i biva zgodna forma za legitimisanje bilo kakvih državnih odluka u sferi visokog obrazovanja, kao što se to upravo nakon postignutog dogovora između SKONUS-a i Ministarstva prosvete može videti. Država će tvrditi da je dalji otpor apsolutno neligitiman i neosnovan, međutim, to što su studenti raznih fakulteta na zborovima odlučili da svoju borbu produže i radikalizuju, kao i da je Filozofski fakultet stupio u blokadu, govori drugačije. Studenti neće odustati od svojih prava.
Potrebno je podrobno analizirati postignuti dogovor između Ministarstva prosvete i SKONUS-a. Prva stavka jesu ispitni rokovi. Dobro je poznato da je zahtev studenata bio da se broj ispitnih rokova ne smanjuje, odnosno, da i dalje postoji šest ispitnih rokova. Fingiranje Vlade i njen opsenarski način izražavanja o tome da je predviđeno bilo dodatno smanjenje ne govori ništa, sem što naznačuje dalji pravac „reformi“. Danas pet, sutra četiri. SKONUS je, kao krovno predstavničko telo studenata Srbije, očigledno saglasan sa takvom odlukom.
Druga stavka obuhvata apsolventski staž. Ova tačka sporazuma posebno je skandalozna, budući da se njome nastoje udaljiti stariji studenti, pre svega generacije 2010/11 i 2011/12, od protesta, s obzirom da je njima apsolventski staž odobren na godinu dana. U tekstu dogovora, to je vrlo labavo definisano, jer se navodi da ministarstvo smatra taj zahtev opravdanim. Šta to uopšte treba da znači i u kojoj će to meri garantovati budžetski status apsolventima iz ove dve generacije? Jasno je da ne smemo pristati na ovo, solidarnost je ključ uspeha svih otpora represivnim merama, pa tako i ovim Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ukidanje apsolventskog staža posebno je težak udarac za generacije koje su tek u procesu dolaženja do četvrte godine studija.
Treća stavka bavi se statusom prve generacije bolonjaca, generacije upisane 2006. godine. Zahtev studenata bio je formulisan tako da se studentima u naznačenom statusu produže studije po statutu u skladu sa kojim su fakultet i upisali, bez postavljanja rokova za diplomiranje. Tekst sporazuma između SKONUS-a i ministarstva govori da će ministarstvo uputiti snažnu preporuku fakultetima da na molbu ovih studenata produže rok za završavanje studija. Ostavljanje toliko prostora arbitrarnosti i samovolji upravama fakulteta da u nekim slučajevima produžetak studija odobre, a u nekim ne, nikako nije jasno rešenje.
Dodatna stavka, kojom ministarstvo oslobađa studente plaćanja prijave ispita, prava je smejurija. Prijave ispita deo su administrativnih troškova koje naplaćuju fakulteti, dakle, ministar prosvete i predstavnik SKONUS-a, izvoleli su častiti studente onim što i nije u sferi njihove kontrole i odluke. Farsa i ironija je tim veća ako se nadaju da će ovim jeftinim trikom odobrovoljiti studente i ostvariti da se previde jasne naznake izdaje studentskih interesa.
Situacija je sasvim jasna. SKONUS kao formalno predstavničko telo izigrao je studente i prevideo njihove interese. Ovde je potpuno nebitno da li ovo telo nije institucionalno sposobno da bilo šta promeni ili je ovakav postupak rezultat ličnih odluka, činjenica koja gromovito odzvanja je sledeća – formalni studentski predstavnici ne mogu odbraniti interese studenata. Studenti, otpočevši blokade i na zborovima se izjasnivši za dalji nastavak otpora i njegovu radikalizaciju, istakli su svoju volju. Nećemo pristati na dalje gaženje naših prava.
Situacija zahteva da se solidarnost između svih studenata ove zemlje uspostavi, da se njihove akcije koordinišu i da se borba nastavi. Istovremeno, boreći se protiv gaženja svojih prava i interesa, borimo se i protiv šire društvene represije i državnih mera koje pogađaju široke društvene slojeve. Godinama se rasprodaju fabrike i smanjuju plate – godinama rastu cene – budžetskom sečom se preti zaposlenima i javnom sektoru uopšte – studentska borba je odbrana javnog dobra i biće prepoznata kao takva – samo da studenti dignu glavu i zajedno kažu „ne“, i njihov će se primer slediti. Naša poruka je najšira moguća – Solidarno i borbeno do kraja!