Saopštenje evropskog antiratnog pokreta
Naše aktivnosti protiv agresivne vojne politike NATO-a, koje smo preduzeli tokom proslave njegovog 60-tog rođendana od prvog do petog aprila 2009. i na kraju svetske nedelje akcije Svetskog socijalnog foruma u Belumu, bile su izuzetno uspešne, uprkos ogromnim smetnjama. Naš cilj je raspuštanje i razoružavanje NATO-a.
Na hiljade ljudi je protestovalo u okviru međunarodnih demonstracija uz parolu „Ne NATO-u – Ne ratu“ i učestvovalo na međunarodnoj konferenciji, u akcijama građanske i pacifističke neposlušnosti, kao i u kampu.
Aktivisti mirovnih pokreta iz svih zemalja članica NATO-a bili su ujedinjeni, kako bi demokratizovali i demilitarizovali odnose između naroda i kako bi tragali za novim oblicima mirnodopske saradnje.
Strah nemačke i francuske vlade od svojih sopstvenih građana bio je očigledan. To je jedino objašnjenje neviđenih opstrukcija ljudi iz regiona, policijske brutalnosti, čestih šikaniranja, delimičnog zatvaranja granica i kršenja Šengenskog sporazuma. Pogažena su osnovna demokratska prava. Nasilje dolazi od strane onih koji su moćni i koji vladaju. Zahtevamo kraj unutrašnje militarizacije. Branimo demokratiju.
Stari NATO iz vremena sukoba dva bloka, oružanog takmičenja, nuklearnih projektila i planova za nuklearni rat izgubio je svoj smisao sa krajem Hladnog rata. Novi „globalni NATO“ preti – globalnom, nezakonitom vojnom politikom intervencije – stotinama hiljada ljudi i životnoj sredini, sprečava civilizovanje međunarodnih odnosa i blokira rešenja za globalne probleme. Od usvajanja strategije napada iz predostrožnosti tokom Bušove ere, preti nam opasnost od novih ratova, čak i onih u kojima bi se koristilo nuklearno naoružanje.
Zbog svega toga, protestovali smo četvrtog aprila 2009, za politički i miran odgovor međunarodnim konfliktima, za povlačenje svih trupa i kraj ratu u Avganistanu, za razoružanje, zaustavljanje siromaštva, zaštitu životne sredine, socijalnu pravdu i ostvarenje ljudskih prava. Mi smo protiv militarizacije Evropske unije i protiv Lisabonskog sporazuma, jer joj on direktno nameće ulogu NATO-a. Tražimo zatvaranje svih spoljnih vojnih baza i drugih vojnih struktura koje se koriste za ratovanje. Tražimo da se vojni budžeti vidno smanje i da se taj novac preusmeri na borbu sa rastućim svetskim socijalnim problemima, tim pre što se nalazimo u sred najveće krize u proteklih 80 godina. Iz krize se nećemo izvući vojnim razvrstavanjima pod diktaturom kapitala.
Naš cilj je Evropa koja širi mir, u svetu solidarnosti, i na tome ćemo raditi. Naše učešće u „rođendanskoj proslavi“ NATO-a, kao i druge akcije preduzete četvrtog aprila u Turskoj, na Kipru, itd. bile su samo početak niza aktivnosti koje će ove i narednih godina biti preduzete protiv NATO-a.
Ustali smo za slobodu i nastavićemo naš otpor ratu i autoritarnim državama. Nastavićemo i međunarodnu saradnju „Ne NATO-u – Ne ratu“.
60 godina nakon osnivanja i 20 godina nakon prestanka sukoba između blokova mi kažemo Ne NATO-u, kao preduslov za svet bez rata – za mir, pravdu, solidarnost i demokratiju.
Strazbur, 4. april 2009.