Na jučerašnjim parlamentarnim izborima Grčka se rascepila na dva dela: Front straha i terora i Front nade. U neizvesnoj trci, konzervativna partija Nova demokratija osvojila je prvo mesto, sa 29.53% glasova. Odmah iza nje, izbila je koalicija radikalne levice Siriza, sa 27.12% glasova.
Predmet ovih izbora bilo je pitanje nastavka primene dva uzastopna memoranduma koje su dosadašnje partije vlasti – Nova demokratija i PASOK – potpisale sa Trojkom Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a. Memorandumi su narodu Grčke nametnuli oštre „mere štednje”: desetine hiljada otkaza i masovnu nezaposlenost (22%), totalnu privatizaciju javnog sektora, ukidanje socijalne države, ogroman pad plata i penzija… Grčka je danas na ivici humanitarne katastrofe.
Sve sile starog sveta ujedinile su se u zastrašivanju naroda Grčke, kako bi ga primorale da prihvati neokolonijalno tutorstvo Trojke (EU, ECB, MMF) – samo kako bi se spasile evropske banke. To je možda najvidljivije u stavovima nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je pred grčke izbore izjavila da „ne trpi neposlušnost”.
Front straha je upozorio narod Grčke da će, ukoliko nastavi sa svojom revolucijom, biti izbačen iz evrozone i bačen lavovima finansijskih tržišta. Svi borci za slobodu moraju danas biti uzbuđeni zbog toga što narod Grčke nije poklekao pred ovim pretnjama. Mizernih dva i po posto prednosti koji je vodeća partija Fronta straha, očaja, represije i gladi uspela da namakne nakon višenedeljne kampanje viktimizacije levice samo je formalna pobeda. U uslovima terora i pritisaka svih mogućih i nemogućih sila, sa svih strana, prava moralna pobednica ovih izbora je Siriza.
Siriza je na čelu Fronta nade, fronta koji je izneo 17 generalnih štrajkova i bezbroj uličnih demonstracija i okupacija radnih mesta, fakulteta i trgova. Siriza je partija koja zahteva odbacivanje memoranduma i jedinstvo levice u borbi protiv nametnutih dugova i mera štednje. Time je proširila politički horizont borbenih masa i pokretu ponudila samopouzdanje i političku alternativu dužničkom ropstvu i neokolonijalnom tutorstvu – radničku vladu koja bi nacionalizovala banke i industriju pod demokratskom kontrolom, nametnula visoke poreze bogatašima, tajkunima i Crkvi, poništila neoliberalne kontra-reforme, javni novac uložila u nova radna mesta i socijalnu državu, povisila minimalnu platu, izjednačila plate muškaraca i žena i napustila NATO.
Predsednik Nove demokratije Samaras pozvao je na stvaranje „vlade nacionalnog spasa”, koja bi pored njih uključivala socijal-neoliberalni PASOK (12.28%) i Sirizu. I predsednik PASOK-a, Venizelos, izjavio je nakon zatvaranja birališta da Grčka mora pod hitno oformiti vladu „nacionalne odgovornosti” koja ne može da postoji bez Sirize. Sama činjenica da su obe partije vlasti svesne toga da neće moći da stabilno vladaju bez podrške Sirize je pobeda borbenog naroda Grčke. I jedna i druga partija htele bi da dodaju nijansu crvene u mrak diktature kapitala koji već godinama sprovode pod EU-tutorstvom. U ime narodnog ustanka protiv memoranduma, Siriza je rekla „ne” učešću u bilo kojoj vladi koja bi se formirala nakon ovih izbora.
Sa kojim god snagama da ND i PASOK odluče da prave novu vladu (poput Demokratske levice), to će biti izuzetno nestabilna i nelegitimna vlada diskreditovanih partija, bez minimuma podrške u narodu za dalje sprovođenje mera štednje. Narod Grčke nije glasao za nastavak režima gladi. Ipak, nije ni u potpunosti bio spreman da raskrsti sa EU. Svaki pokušaj nastavljanja režima torture ne samo da će dovesti do novih eksplozija u narodu, već će dovesti do potpune diskreditacije apsolutno svih političkih snaga koje budu sarađivale sa takvim režimom. Politički sistem nastaviće da se raspada pod pritiskom narodnih borbi.
Budimo jasni, jučerašnji izbori nisu rešili krizu u korist banaka. Pravi gospodari, evropske berze, već su glasali: kamata na španske obveznice skočila je na kriznih sedam posto, dok se i italijanske kamate bliže terminalnom stanju. One su svesne toga da su španske banke nesolventne. Svesne su da 550 milijardi evra koje Grčka duguje nemačkim, francuskim i španskim bankama nikada neće biti vraćene. Na ivici smo novog talasa finansijske krize u evrozoni.
Kao što smo i pre izbora pisali, ko god da pobedi moraće da se brutalno obračuna sa opozicijom kako bi uspeo da sprovede svoj program. Signali koji koje evropske berze šalju znače da pobeda pro-memorandumske partije ne uliva dovoljno poverenja: ta partija će ući u otvoreni rat protiv naroda.
Polarizacija
Grčko društvo se polarizuje. Porast glasova za ND u odnosu na prethodni pokušaj izbora u maju odražava regrupisanje desnice oko te partije. Nekoliko manjih partija koje su se ranije otcepile od ND, pod pritiskom EU, vratile su se u njen tabor. Drugim rečima, izbijanje ND na prvo mesto ne odražava porast glasova za desnicu, na čijem se ekstremu nalazi neo-nacistička Zlatna zora, koja se na ovim izborima – održanim nedugo nakon njihovih mobilizacija protiv imigranata i fizičkih napada na levičarke na televiziji – učvrstila na sedam posto podrške.
Činjenicu da će nova vlada morati da pribegne ekstremnim vidovima represije upotpunjava i formiranje „evropske policije” Evropol, koja će, prema pisanju Politike, imati zadatak da se obračuna sa radikalnom levicom u Grčkoj – pod vođstvom Nemačke. Udarna pesnica predstojeće represije biće Zlatna zora – partija za koju glasa oko 60% policajaca i koja ima dugu istoriju saradnje sa policijom protiv narodnog pokreta. Front straha pretvara se u Front reakcije.
S druge strane, došlo je do eksplozivnog rasta Fronta nade – uprkos tome što, za razliku od buržoazije koja se vratila pod skute ND-a, ostatak levice koji stoji stoji levo od Sirize nije umeo da pomogne svom frontu, odnosno Sirizinom konkretnom zahtevu za jedinstvom levice u borbi protiv memoranduma. Ne zaboravimo, radi se o levici koja je do sada bila centralna za organizovanje radničkog, studentskog i opštenarodnog otpora van parlamenta.
Predizborna propaganda Komunističke partije (KKE) fokusirala se na napade na Sirizu, kao na partiju koja hoće da spasi buržuje, koja neće da raskrsti sa EU. Kaznili su ih sami njihovi glasači, od kojih je polovina svoj glas dala Frontu nade.
Nažalost, i revolucionarna levica je zaboravila šta je bio predmet ovih izbora. Umesto da se koncentriše na pitanje toga da li će narodu Grčke biti omogućeno da sam izabere svoju vladu i odupre se neokolonijalnim pritiscima, ona se fokusirala na formalno pitanje prihvatanja ili odbacivanja EU. I njih su kaznili sopstveni glasači. Tako je podrška antikapitalističkoj koaliciji Antarsija pala na 0.33%.
Revolucionarna levica pred sobom ima važnu ulogu. Ona mora pomoći Frontu nade. Grčka revolucija može da zbaci sistem neokolonijalnog tutorstva samo ukoliko pokret unutar i van parlameta jedinstveno nastavi i produbi svoju borbu. Ova borba radnog naroda mora da pruži hrabrost i nadu nezaposlenoj omladini, radnicima koji su izgubili posao, stanovnicima izolovanih sela, starima koji se plaše potpune društvene dezintegracije i svima ostalima koji su i dalje zastrašeni pretnjama koje servira Front reakcije.
Svaki dalji napredak Fronta nade pružaće inspiraciju celokupnom radnom narodu i slamaće jedinstvo Fronta reakcije, ali i sve-evropskog režima brutalizacije života, urušavanja demokratije i diktature tržišta.
Perspektive
Balkan je, kao i ostatak Evrope, u okovima dužničkog ropstva i privrednog kolapsa. Kao i u ostatku Evrope, demokratija se nalazi na udaru tržišta. Na izborima u Srbiji država je manipulisala glasom naroda kako bi oformila vladu. Narod u Srbiji nije glasao da Tadić bude premijer, niti da se Dinkić vrati na vlast. Nije glasao ni za to da nova vlada počne da primenjuje iste mere štednje protiv kojih se narod Grčke godinama bori. Pa ipak, to je upravo ono što će se i desiti. I Srbija će protiv svoje volje dobiti vladu tajkuna i evropskih elita.
Živimo u presudnim vremenima. Sadašnji režim evrozone je neodrživ. Uoči novog talasa finansijske destrukcije, Siriza je pokazala put levici u Evropi. Srce borbe protiv EU tiranije kuca u Grčkoj.
Zbog toga levica na Balkanu, kao i u celoj Evropi, mora da se bori za odbranu naroda Grčke od EU tiranije. Pobeđujemo ili gubimo zajedno. Pobeda Fronta nade u Grčkoj srušila bi režim mera štednje u evrozoni, ali bi bila i prva pukotina u imperijalističkom sistemu neo-protektorata na Balkanu (BiH, Kosovo, Makedonija).
Juče je u Beogradu održan drugi skup solidarnosti sa narodom Grčke. Govornici, među kojima je bio i predsednik Granskog sindkata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”, Tomislav Živanović, istakli su sličnosti između situacije u Grčkoj i Srbiji i potrebu za kampanjom balkanske solidarnosti sa narodom Grčke i izgradnjom nove levice u Srbiji. Takva kampanja mogla bi da bude jezgro pokreta za narodnu demokratiju.
U četvrtak, 21. juna, u 19 časova održavamo javnu diskusiju u Kabinetu (Rajićeva 14, Beograd) na kojoj ćemo razgovarati o pokretanju kampanje solidarnosti sa narodom i levicom Grčke. Pozivamo sve koji ne budu mogli da prisustvuju da nas kontaktiraju i pridruže se borbi za narodnu demokratiju, protiv dužničkog ropstva.
060/300-1917