Srbija je i u nedelju išla u korak sa zapadnoevropskim trendovima – izborni dan osvanuo je u Beogradu, Aranđelovcu, Boru, Sevojnu i Italiji, a u Nemačkoj je napokon formirana vlada. O politici na Zapadu s britanskog ostrva piše naš Vladimir Unkovski-Korica.
Nemačka
U nedelju je stigla vest da je članstvo Socijaldemokratske partije (SPD) glasalo za obnovu vlasti sa Demohrišćanskom unijom (CDU) Angele Merkel. Te dve partije osvojile su najviše glasova na izborima prošlog septembra: CDU skoro 33%, a SPD nešto više od 20%. To znači da je glavna opozicija „ekstremnom centru“ u Nemačkoj sada ekstremno desničarska AfD (Alternativa za Nemačku), koje je imala nešto manje od 13% na izborima, ali koja je sada u istraživanjima javnog mnjenja navodno preskočila SPD. Vlast je formirana nekoliko meseci nakon izbora, ali se već čini nestabilnom.
Italija
U Italiji su održani parlamentarni izbori koji su pokazali duboku podeljenost u zemlji. Koalicija desnog centra osvojila je 37% glasova, a koalicija levog centra nešto manje od 23%. Međutim, ni jedna ni druga ne može da vlada sama. Štaviše, nije izgledno da će doći do „velike koalicije“ koju bi činile partije „ekstremnog centra“. To je zato što je ekstremna desnica unutar koalicije „desnog centra“ u stvari imala više glasova od „umerene desnice“. Vagu između ta dva tabora čini najveća partija, „antipolitička“ opcija Pokret pet zvezdica, koja je sama osvojila skoro 33% glasova i koja za sada odbija da deli vlast sa bilo kim i preferira manjinsku vladu. To je relativno nova i kontradiktorna politička formacija, koja s jedne strane nudi minimalni prihod najsiromašnijima, a s druge strane reprodukuje antimigrantsku retoriku.
Šta ih spaja?
U oba ova slučaja, jasno je da je glavni trend ka opadanju privlačnosti „ekstremnog centra“ u poređenju sa prethodnim izborima. Dalje, vidljiv je pad socijaldemokratije, tj. levog centra, koji samostalno jedva okuplja petinu glasača. On se u velikoj meri predstavio kao glavna brana protiv desnog populizma, u odbranu postojećih institucija, a pogotovo Evropske unije. U obe zemlje – dakle, u najvećoj i u trećoj po veličini ekonomiji Evropske unije, ako izuzmemo Veliku Britaniju koja izlazi – raste popularnost onih partija koje se eksplicitno ograđuju od postojećeg poretka i Evropske unije. AfD je to radio eksplicitno, kao i ekstremna desnica unutar „desnog centra“ u Italiji. Pokret pet zvezdica ranije je to više podvlačio, dok je sada ublažio retoriku.
Može li se desnica zaustaviti?
Jasno je da su pozicije ekstremne desnice u obe ove zemlje sada jače nego pre, a budući da u Evropskoj uniji „novu normalu“ uspostavljaju velike zemlje, efekti rasta desnice sigurno će se ogledati i drugde. Međutim, treba istaći da je u obe zemlje rast ekstremne desnice još uvek umeren. Ona još uvek ima podršku manje od petine glasačkog tela. U Nemačkoj postoji jaka parlamentarna levica u vidu Die Linke-a, dok je u Italiji vanparlamentarna levica, uključujući radničke sindikate, i dalje veća nego što se može videti na parlamentarnim izborima. U drugim velikim zapadnoevropskim zemljama, ekstremna desnica nije doživela proboj, kao u Španiji i Britaniji. U Francuskoj je situacija i dalje polarizovana. Pobeda ekstremne desnice, dakle, nije predodređena.
Šta sve to znači za Srbiju?
Srbija je zemlja koja već skoro dve decenije vodi zvaničnu politiku približavanja Evropskoj uniji. Destabilizacija tog bloka ne može da nema nikakav efekat na domaću političku scenu. To donekle jača mogućnost za manevar vladajućih klika, koje mogu da se predstavljaju kao faktor koji se nije potpuno prodao Zapadu, iako im je putanja i dalje prema Zapadu. Jačanje desnih snaga u Zapadnoj Evropi može se preneti i na jačanje takvih snaga unutar vladajuće SNS, ali i na političkoj sceni uopšte. Istovremeno, slabljenje Evropske unije i levog centra odražava se u generalnom neuspehu onih snaga u Srbiji koje se predstavljaju kao manje kritične prema evroatlantskim integracijama.
Politička polarizacija koja je vidljiva u kontekstu nestabilnosti u kapitalističkom svetu uopšte otvara, međutim, mogućnosti i za snage koje predstavljaju interese radnih ljudi i javnog dobra i u Srbiji. To se vidi na osnovu protesta protiv Beograda na vodi od pre dve godine, protesta protiv izborne krađe i za socijalnu alternativu od prošle godine i na osnovu blagog rasta opozicije koja je organski vezana za te proteste. Naime, na beogradskim izborima održanim takođe u nedelju, Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ je – uz pomoć raznih snaga s levice, uključujući Marks21 – potukla DS, SRS i Belog, osvojivši 3,5% glasova.
Šta da se radi?
Da bismo išli dalje, moramo biti svesni da je odbrana postojećeg poretka ono što je oslabilo levi centar i uništilo razne radikalno leve snage u Zapadnoj Evropi. Tamo gde je levica bila radikalna, rasla je, a tamo gde je pravila značajne kompromise, kao što je slučaj s italijanskom Rifondacione i sa grčkom Sirizom, stvar je propala. Stoga, koračajući napred, treba da se povezujemo sa najnaprednijim snagama u svetu, ali i da učimo lekcije iz njihovih iskustava. Ne treba nam približavanje velikim blokovima, pogotovo ne Evropskoj uniji.
Treba nam široka i klasno svesna borba protiv desnice, ali i protiv sistema koji je stvara: neoliberalnog kapitalizma. Treba nam politika odbijanja da se plate dugovi i da se sprovodi budžetska štednja na račun radnih ljudi, opcija koja će udariti po tajkunima i preraspodeliti društveno bogatstvo, demokratizovati politiku i ekonomiju, boriti se za žensko oslobođenje i ljudsku ravnopravnost, kao i za regionalno zbližavanje na Balkanu i međunarodnu solidarnost odozdo protiv blokovskih integracija.
Unutar toga, izgradnja nezavisnog revolucionarnog jezgra koje je spremno da se odlučno suoči sa kapitalističkom državom ostaje nužno. Zato nastavljamo da gradimo Marks21 kao organizaciju koja je deo svih progresivnih pokreta i inicijativa, a koji povezuje različite borbe uz razumevanje klasične marksističke ideje da je radnička klasa i dalje ona snaga koja ima interes i moć da zaustavi kapitalizam, zbog uloge koju igra u proizvodnji dobara i usluga u sistemu. Zato vas pozivamo da nam se pridružite i ojačate našu borbu.