30. juna četiri velika sindikata radnica i radnika u javnom sektoru, sa sekcijama drugih sindikata na lokalnom nivou, organizovali su masovni štrajk u centru Londona koji je okupio 800 hiljada ljudi. Dvojica aktivista Marks21 trenutno su u Londonu, povodom političke konferencije Marxism 2011, tako da su se danas priključili štrajkačima na ulicama. Iz Londona piše Vuk Vuković
Nakon poslednjih izbora u Britaniji, na vlast je došla koalicija konzervativaca i liberalnih demokrata, koja je ubrzo počela da reže budžet, smanjuje plate i penzije u javnom sektoru i ukida socijalne službe i beneficije za razne ugrožene grupe. S druge strane, profiti banaka i bankarski bonusi ostali su netaknuti. Umesto da vlada uzima od siromašnih da bi otplatila dugove bogatih, moramo naterati bogate, koji su krizu i izazvali, da za nju i plate.
Današnji štrajk radnika u javnom sektoru demonstrirao je da postoji i druga, borbena i organizovana strana, koja je spremna da stane na put merama štednje i seči budžeta.
Od osam sati ujutru na ulicama su radničke straže, u organizaciji sindikata; spremaju se za veliki protest kasnije u toku dana. Radnicama i radnicima se na jednoj od straža obratio i jedan od egipatskih socijalista i sindikalnih aktivista, neposrednih učesnika revolucije – svoj govor otpočeo je sloganom iz Egipta: „Narod traži pad režima!” Nakon opšteg odobravanja okupljenih, pozvao je na rušenje neoliberalne vlade, ali i na borbu protiv svetskog sistema eksploatacije i tlačenja.
Radnicima su se takođe obratili i članovi Marks21, prenevši im podršku i solidarnost sa njihovom borbom. Demonstranti su skandirali: „Radnici koji su ujedinjeni nikad neće biti poraženi!”
Okupljenima su se obratili i čelnici nekoliko sindikata javnog sektora i predstavnici omladinskih organizacija i grupa koje se bore protiv budžetske seče. Najpopularniji su bili govornici koji su ukazivali na licemerje vlade milionera, koja gura narod u propast, te tražili od konfederacije sindikata generalni štrajk protiv seče na jesen.
Borba britanske radničke klase biće inspirativna i poučna za sve one koji se bore ne samo protiv mera štednje, već i protiv novog represivnog zakona o štrajku, kojim se intenzivno bavimo u ovom periodu.
Ako su MMF, Svetska banka i nacionalne vlade odlučile da na međunarodnom niovu gurnu narod u propast, vreme je da i otpor postane međunarodan. Duh arapksih revolucija se proširio na radnice i radnike u Britaniji i Grčkoj, koji su danas na čelu borbe – sutra to mora biti i ostatak Evrope.