Prema prvim procenama brojnosti, na današnjoj protestnoj šetnji povodom prajda učestvovalo je između 5500 i 6000 ljudi. To je svakako nezanemariv broj i pokazuje da je ovaj prajd, koji se održao u atmosferi otpora državnoj represiji i desničarskim pretnjama uspeo da motiviše i mobiliše poprilično veliki broj ljudi da uprkos kiši i haosu u gradu izađe i pokaže solidarnost. Dok čekamo detaljnije izveštaje sa lica mesta, delimo tekst letka koji je bio osnova naše intervencije na današnjem prajdu.
Današnji prajd je najbitniji prajd u poslednjih deset godina i događaj koji može da postane bitna prekretnica za organizovanje za LGBT prava u Srbiji. Svi mi smo se okupili da pokažemo da nećemo ustuknuti pred pretnjama i zastrašivanjem ekstremne desnice i da nećemo pristati na to da nam država zabranjuje da dižemo glas i da se organizujemo u borbi za bilo koja prava! Zabranili su proteste protiv Rio Tinta, izašlo nas je desetine hiljada širom Srbije! Zabranili su proteste protiv policijskog časa na leto 2020, izašli smo i trpeli policijsko nasilje! Današnji prajd je deo tradicije masovnog otpora koji se razvija na ulicama Srbije već skoro deset godina i koji će nastaviti da raste!
To je ono što je najbitnije. Kao što smo videli u sramotnom stavu koji je zauzela Ana Brnabić, prva autovana lezbejka na mestu premijera u Srbiji, jasno je da jedna pravila važe za one LGBT ljude koji su deo vladajuće klase, a potpuno druga za one koji, kao i većina Srbije, žive od svog rada. Videli smo isto tako da su, nakon što su Srpska pravoslavna crkva i njen navodno progresivni patrijarh Porfirije preuzeli na sebe zadatak da dignu moralnu paniku, vlasti brže bolje najavile da će „preispitati“ udžbenike koji su stidljivo i u par pasusa pomenuli to da LGBT populacija postoji, da je nauka odavno dokazala da seksualno opredeljenje nije bolest i da je istorija političke borbe za jednaka prava seksualnih manjina duga i važna. Paralelno sa time, birokrate EU, u kojoj u sve više zemalja ekstremna desnica jača iz godine u godinu, kao i predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, u kojima je ove godine pravo na abortus izbrisano iz spiska ustavom zaštićenih prava, nalaze za shodno da „vrše pritisak” na Srbiju da se prajd održi. Nikome od njih nije stalo ni do demokratije ni do jednakosti – naprotiv, njihova taktika je da projektuju svoju moć, održavaju male zemlje u svojim sferama uticaja i, naravno, da zavade i vladaju.
Ništa drugačije nisu ni Rusija ili Kina. I što više ova dva imperijalna bloka budu u oštrijem sukobu u novom hladnom ratu, to će više pitanja pokušati da oblikuju kao sukob između Istoka i Zapada, između „tradicije“ i „slobode“. Vidimo u Ukrajini da se taj sukob uvek znači patnju običnih ljudi, gušenje njihovih političkih prava i smrt, dok kapitalisti svih strana trljaju ruke i zgrću profit.
Ne smemo dozvoliti da to bude sudbina organizovanja za LGBT prava u Srbiji. Zato i moramo srušiti monopol koji par nevladinih organizacija ima na LGBT organizovanje i promeniti način na koji se borimo za jednakost. Prajd ne sme da bude žurka! Prajd ne sme da bude brend! Prajd treba da pokaže da su LGBT ljudi deo društva u Srbiji i da dele najveći deo problema i patnji sa svima ostalima – niske plate, urušeno zdravstvo, obrazovanje, brigu za zaštitu životne sredine.
Osnova za jačanje LGBT pokreta je njegovo ujedinjavanje sa širim pokretom za rušenje postojećeg sistema! Ako ostvarimo to ujedinjenje, više ne moramo pristajati na to da prajd bude žurka za par stotina ljudi uokvirena duplim kordonom policije, već deo šire borbe za jednakost. U toj borbi za jednakost najbolje ćemo rušiti predrasude koji mnogi imaju o nama i izbiti ekstremnoj desnici, vlastima i imperijalistima glavni način na koji pokušavaju da nas okreću jedne protiv drugih i sve drže u pokornosti.
Ne tražimo dozvole!
Odbijamo sponzore!
Ne plaše nas litije!
Solidarnost je naša snaga!