Od prvog do petog jula u Londonu je održan Festival marksizma pod sloganom „Ideje kojima menjamo svet“.
Sa preko četiri hiljade posetilaca iz svih krajeva sveta manifestacija u organizaciji britanske Socijalističke radničke partije (SWP) predstavlja dokaz da marksizam, kao jedna još uvek živa i aktuelna ideja na svetskoj političkoj sceni, doživljava svojevrsnu renesansu, koja u skoroj budućnosti može postati najozbiljnija pretnja vladajućem kapitalističkom poretku.
Ekonomska kriza, klimatske promene, emancipacija žena, borba za LGBT prava, anarhizam, antifašizam, politička situacija na Bliskom Istoku, u Africi i Južnoj Americi, nauka, borba za obrazovanje, misao Marksa, Lenjina, Trockog, Roze Luksemburg… ovo su samo neke od tema o kojima se diskutovalo na čak 190 tribina, raspoređenih na pet lokacija u pet termina od jutra do mraka, sa do dvanaest tematski različitih tribina istovremeno!
Posetioci su bili na slatkim mukama s obzirom na sastav izlagača, među kojima su se našla i neka od najzvučnijih imena savremene levice: Aleks Kalinikos, Ištvan Mesaroš, Slavoj Žižek, Tarik Ali, Toni Ben, Hester Ajzenštajn, Haifa Zangana, Kristin Bušolc, Džon Holovej, Stiven Rouz, Majkl Rouzen i mnogi drugi intelektualci i aktivisti.
Nakon celodnevnih tribina priređen je i zanimljiv kulturni program, sastavljen od svirki, filmskih projekcija i poetskih i stend-ap večeri.
Za petočlanu delegaciju Marks21, kraj festivala je predstavljao trešnju na vrhu torte. Sa više od hiljadu ljudi u publici, završni skup je bio i najposećeniji.
Nakon zaključnih izlaganja Martina Smita (SWP) i Panosa Garganasa (SEK – Grčka), vodećih ljudi dve najbrojnije partije članice Internacionalne socijalističke tendencije, svi prisutni su ustali i sa stegnutim pesnicama u vazduhu otpevali Internacionalu.
Posetioci iz svih krajeva planete, od Južne Koreje do Kanade, jednom zauvek su se odrekli nacionalnih himni, uzvikujući reči himne revolucionara.
Zajedništvo u razlikama je u tom trenutku simbolično smenjeno zajedništvom u međunarodnoj solidarnosti i jednakosti, a osećaj nepobedivosti koji je svečano zatvaranje ovogodišnjeg Marksizma probudilo, iznedrio je novu nadu da će se čuvena krilatica sa Marksove nadgrobne ploče ipak ostvariti.