Ovo je poziv na solidarnost sa kolegom studentom, ali je i poziv koji se tiče svih nas. Piše Miloš Stefanović.
U petak 19. novembra, nakon burnije svađe sa prijateljima u studentskom odmaralištu na Avali, policija je privela jednog dvadesetčetvorogodišnjeg studenta Arhitektonskog fakulteta zbog remećenja reda i mira. Na prvi pogled situacija ne deluje preterano neuobičajena niti kao nešto što bi sa sobom povuklo posebno katastrofalne posledice. Ipak, dotični student je sticajem okolnosti postao žrtva kafkijanskog pakla, samo zbog jednog jedinog ključnog faktora – svog porekla. Naime, u pitanju je Milad Nikbakht, student sa razmene iz Irana, prema rečima kolega i koleginica odličan drug i uzoran student.
Ipak, mediji su, gladni senzacionalizma i lakog profita, zanemarili sve te faktore i fokusirali se na samo jednu činjenicu – tu da dolazi iz većinski muslimanske zemlje – da bi je u jeku skorašnje tragedije u Parizu zloupotrebili i konstruisali daleko dramatičniju verziju događaja. Iako se nisu potrudili ni da mu pravilno napišu prezime i pogode zemlju porekla (u prvim izveštajima je stajalo da je iz Iraka), dali su sve od sebe da sa svakim novim člankom sve više izvrnu i preuveličaju stvarna dešavanja. Na kraju je, prema verziji događaja koju su preneli mediji, ispalo da je Milad pretio da će dići hotel u vazduh, u providnom pokušaju da ga povežu sa teroristima iz ISIL-a. Miladovi prijatelji i kolege redom negiraju ovu verziju događaja i bilo kakve Miladove veze sa islamistima, a o samom apsurdu povezivanja studenta iz šiitske zemlje sa sunitskim ISIL-om nećemo trošiti reči. Bez obzira, Milad je žigosan kao potencijalni terorista i uručen mu je nalog za deportaciju najkasnije do ponedeljka, odnosno sutra.
Miladove kolege i koleginice sa Arhitektonskog fakulteta su pokrenule onlajn peticiju kojom pozivaju da se Milad ne deportuje. Možete je potpisati ovde.
Užas kroz koji sada prolazi Milad nije izolovan slučaj. Kroz celu Evropu struji talas islamofobije. Narod muslimanske veroispovesti, arapskog i, šire, bliskoistočnog i srednjeistočnog porekla trpi ogromnu državnu i vandržavnu represiju. Ni kod nas ovo nije prvi takav slučaj. Prema nezvaničnim informacijama, neposredno posle terorističkog napada na Pariz policija je legitimisala i pretresala sve studente i studentkinje arapskog porekla u Studentskom gradu na Novom Beogradu. U tom talasu islamofobije i panike među stanovništvom, političke elite evropskih država i Rusije su iskoristile priliku da, pozivajući na nacionalno jedinstvo u borbi protiv terorizma, učvrste svoju vlast i pojačaju državni represivni aparat. Francuska, kao najočigledniji primer, je brojčano ojačala policijske snage, zavela vanredno stanje i redovno sprovodi racije širom čitave zemlje.
Ni Srbija nije izuzetak – Vučićev cirkus nazvan „Štit” – pokazna vežba snaga bezbednosti – nije ništa drugo do holivudski izrežirana demonstracija snage represivnog aparata, kojom se narod treba uplašiti i držati u pokornosti. Državno-medijska propagandna mašinerija radi punom parom, preusmeravajući mržnju osiromašenog i gladnog naroda sa vlasti na razne „neprijateljske” spoljne faktore i jačajući nacionalizam i ksenofobiju. Granice Srbije su već zatvorene za “ekonomske migrante” sa Bliskog Istoka, a možemo očekivati i novu turu represivnih zakona i drugih mera. Već najavljen drakonski nacrt Zakona o javnom okupljanju, kojim se javno okupljanje mora najaviti čak osam dana unapred, će se savršeno uklopiti u planove Vučićevog režima.
U ovom poduhvatu Vučić će vrlo lako naći saveznike u ekstremnoj desnici, koja će u prilici da se isti okrene protiv „spoljnih neprijatelja” i istinski anti-sistemskih elemenata vrlo lako odbaciti svoj površno anti-režimski diskurs i dati podršku vladi u “borbi protiv terorizma”, što će i sam Vučić vrlo rado prihvatiti. Donekle sličan primer smo videli u Francuskoj, gde se socijaldemokrata Oland zvanično konsultovao sa Marin Le Pen oko načina na koji se treba odgovoriti na napade. Dokazi da idemo u tom pravcu se vide sa svih strana – vrlo zanimljiv detalj sa sinoćnog dnevnika je mladić u Obrazovom duksu koji sa oduševljenjem komentariše „Štit” I podržava jačanje službe bezbednosti. Ovim savezom Vučićev režim može sebi obezbediti određenu količinu podrške u samoj bazi – što je upravo ono što mu trenutno najviše fali – i dati mu podlogu da sebe ponovo predstavi kao populističkog političara koji razume i ispunjava „ono što narod želi”, pa makar to bio i najreakcionarniji, najnazadniji sloj naroda. Iako je do sada odnos Srbije prema izbeglicama bio među najboljim u Evropi, ovim potezima se odnos prema njima u budućnosti može u potpunosti promeniti.
Ipak, ovim savezom državnog i uličnog nasilja nisu ugrožene samo izbeglice ili ljudi u sličnom položaju kao Milad. Ugroženi smo svi mi. Ukoliko dozvolimo da zaživi ksenofobna islamofobna panika koja omogućuje jačanje državne represije i ponovni izlazak ekstremne desnice van političke margine, pored gušenja sloboda i napada na ljude druge veroispovesti ili stranog porekla, isto tako će stradati ljudi iz drugih etničkih zajednica, radništvo, žene, seksualne manjine i „politički nepodobni”. Ovo što se sada desilo Miladu bi sutra isto tako lako moglo da se desi bilo kome od nas. Zato se sada ugledajmo na studente i studentkinje Arhitektonskog, podržimo peticiju i sprečimo Miladovu deportaciju, a na duže staze radimo na izgradnji jednog širokog fronta solidarnosti – solidarnosti sa ljudima s kojima nas, i pored drugog jezika, vere i nacije, povezuje daleko više nego sa Vučićevom kamarilom ili briselskim birokratama – zajedništvo u potlačenosti od strane istih ljudi i istih snaga. Stanimo na put rasističkom i islamofobnom ludilu vlasti i desnice!