O uzrocima trenutne krize u Ukrajini i zadacima levice piše Pavle Ilić. Originalni tekst je dopunjen nakon početka ruske invazije 24. februara i deljen je kao letak na antiratnom protestu na beogradskom Trgu republike.
Današnja ruska invazija na Ukrajinu, nakon višenedeljnih uzajamnih optužbi zapadnih sila i Rusije za ratno huškanje i nepridržavanje diplomatskih rešenja, jasno pokazuje da širi sukob između velikih sila nije samo daleka mogućnost. Mi, kao internacionalistička i revolucionarna organizacija, ovu invaziju nedvosmisleno osuđujemo i podsećamo da je mirno rešenje konflikta i dalje moguće i da je jedino ispravno.
Međutim, ovaj potez Rusije predstavlja predvidljivu posledicu višedecenijske politike širenja NATO-a na istok i pokretanja sličnih ratnih sukoba, pod krinkom tzv. humanitarnih intervencija i odbrane nacionalne bezbednosti. Jedan od ključnih trenutaka u ovom procesu bilo je bombardovanje Srbije, Crne Gore i Kosova 1999. godine, koje je, zajedno sa ratovima u Iraku i Avganistanu, označilo intenziviranje vojnih intervencija američkog imperijalizma. Kao žitelji i žiteljke regiona koji je imperijalističko mešanje u proteklih više od stotinu godina redovno guralo u bratoubilačke ratove, vrlo dobro smo upoznati sa užasima koje oni donose za društvo i najšire slojeve stanovništva, a na prvom mestu za radničku klasu.
Međusobno nepomirljivi interesi američkog i ruskog imperijalizma sukobili su se upravo u Ukrajini, kao zemlji koju obe ove sile žele da imaju u sferi uticaja. Otvaranje mogućnosti pristupanja Ukrajine NATO-u i politika njenog naoružavanja, koju SAD i brojne zemlje EU sprovode već godinama, direktno je otvorila trenutnu krizu. Posledice rata bile bi pogubne ne samo po narod Ukrajine i Rusije, već prete da se preliju i šire. Balkan je region na kom se interesi različitih imperijalističkih sila oštro sukobljavaju, a Srbija i BiH su jedine dve zemlje poluostrva koje nisu uvučene u ovaj opasni vojni savez.
Iako režim u Srbiji tvrdi da se zalaže za vojnu neutralnost, on zapravo oportunistički balansira kako bi zadovoljio uske interese vladajuće klase, a ne interese većine u društvu. To se najjasnije vidi kroz redovne vesti o nabavkama različitih tipova naoružanja kojima se hvale kako Vučić, tako i njegovi parnjaci iz okolnih zemalja. Pored toga, logično ishodište politike evrointegracija, koju SNS sprovodi u istoj meri u kojoj ju je sprovodio i DS, Srbiju sve čvršće vezuje za NATO i zapadni imperijalizam.
Sve leve i progresivne snage u regionu moraju se boriti protiv daljeg širenja NATO-a i konsolidacije njegove moći, ali ne smemo padati u zabludu da se ta borba vodi svrstavanjem na stranu Rusije. Rat po svojoj prirodi vodi uništenju života radničke klase i običnog naroda, i uloga antiratnih pokreta u ovom trenutku jeste onemogućavanje sopstvenih klasa u daljem zaoštravanju međunarodnih odnosa. Srbija mora ostati vojno neutralna. BiH mora ostati vojno neutralna. U svim ostalim državama Balkana mora se zahtevati izlazak iz NATO-a, čija je ekspanzionistička politika i dovela do trenutne krize. Štaviše, NATO treba da se raspusti, jer njegovo postojanje kao tzv. odbrambenog saveza još od pada Istočnog bloka nema nikakvo opravdanje. Takav razvoj biće osnova dugoročnog mira i na Balkanu i u celom svetu.
Za povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine i za Ukrajinu van NATO-a! Za mir!