Štrajk prosvetnih radnica i radnika trenutno se nalazi na čelu radničkog pokreta Srbije. Njihov protest koji je najavljen za 25. mart na Trgu Nikole Pašića je kulminacija nezadovoljstva koje je nastalo opštom katastrofalnom situacijom u zemlji, posebnim problemima u prosveti Srbije, ali i odbijanjem vlade da pokaže i najmanju želju da sasluša probleme stanovništva.
Ministar Obradović prosvetare omalovažava preko medija, manipuliše informacijama o štrajku i obrazovanju uopšte, preti i smanjuje plate.
Jasno je i to da je, u trenutnoj situaciji, štrajk prosvetara u opštem interesu naroda i omladine, u interesu svih nas.
Iako vlast njihovu borbu predstavlja kao grabljenje mrvica sa velikog stola budžeta države, svesni smo toga da je u pitanju pre svega borba protiv propadanja obrazovanja, protiv neprestanog pada standarda i za bolje uslove rada.
Baš zbog toga vlast i pokušava da slomi štrajk direktnim pretnjama, otkazima, smanjivanjem plata i razjedinjavanjem zaposlenih u obrazovanju – između ostalog i skandaloznim smanjenjem plata čistačicama u školama na ispod 100 evra, a zadržavanjem istog nivoa plata direktorima i zaposlenim u administraciji.
Vlada uporno tvrdi da novca za zahteve prosvetara nema zbog svetske ekonomske krize (za koju su do pre tek nešto više od godinu dana tvrdili da je nećemo ni osetiti!), dok u isto vreme banke obrću desetine milijardi dinara profita na račun kredita od kojih smo svi primorani da preživljavamo!
Da cinizam vlasti bude veći, mediji su svakodnevno preplavljeni novim aferama koje jasno ukazuju na vezu partija na vlasti i u opoziciji sa kriminalnim proneverama našeg novca koji decenijama završava u džepovima tajkuna koji danas svakako ne moraju da stežu kaiš! Izgleda da je i nama bio potreban Vikiliks da bi se potvrdile sumnje koje gaje svi u Srbiji – da se Mišković obogatio na račun krize iz devedesetih tokom koje je ceo narod grcao, a prosečna plata bila 10 maraka.
Ono što dokumenti objavljeni na Vikiliksu ne pokazuju jeste to, šta se sa takvim lopovima i tajkunima desilo nakon Petog oktobra. Jasno je, nova vlast je nastavila da sprovodi istu banditsku politiku kao i stara.
Svi oni su krivi za to što nam je ekonomija uništena privatizacijama i njihovim upravljanjem javnim sektorom, što nam školstvo i zdravstvo propadaju, što je preko milion ljudi ostalo bez posla, a omladina jedva da može da se snađe za posao na crno.
Istrajni štrajk prosvetara je danas veliki korak u borbi protiv ovakvog stanja u zemlji i može da posluži kao inspiracija svima onima koji danas žive bez perspektive, u siromaštvu i strahu. Ali taj štrajk ne sme ostati izolovan.
Još dva sindikata javnog sektora najavila su podršku prosvetarima tokom protesta 25. marta. Ako hoćemo da se izborimo za svoja prava i bolju budućnost moramo da ujedinjujemo naše borbe. Solidarnost javnog sektora može da bude inspiracija i mnogim radnicama i radnicima privatnih firmi, koji mesecima ne primaju plate, trpe tešku represiju gazdi i države i mahom nemaju prava ni da se sindikalno organizuju. Samo na takvim borbenim i solidarnim temeljima možemo da se nadamo boljem sutra.
Ipak, moramo biti svesni da će deo državnog aparata, pravosuđa i policije, čiji su neki sindikati takođe najavili podršku ovom protestu – najavljeni su kao njegovi ravnopravni organizatori – već sutra biti u prilici da po nalogu sa vrha zatvara u policijske obruče, hapsi i presuđuje drugim radnicima koji štrajkuju. Nažalost, to je realnost sa kojom se danas suočavaju hiljade obespravljenih ljudi u Srbiji sa kojima bi trebalo da se borimo rame uz rame.
Širom sveta danas, od Bliskog Istoka, preko Evrope, pa sve do SAD, omladina i radnici zajedno ustaju, bore se za svoja prava i ruše vlade koje ih pljačkaju. Svi režimi su u strahu, vlade padaju jedna za drugom – pod pritiskom naroda koji je nezadovoljan istim problemima koji muče i nas: nezaposlenošću, korupcijom i posledicama dužničkog ropstva.
Nakon pada Mubaraka u Egiptu i ostavke tranzicionog premijera Tunisa, pred kraj marta je, nakon serije protesta, oborena i portugalska vlada, levica u Irskoj pravi značajne proboje… Omladina i radništvo na ulicama stvaraju novu društvenu klimu. Borba do juče nemoguće stvari danas čini nužnim.
Ipak, vlasti su svuda, pa i u Srbiji, namerene da nas nateraju da platimo za krizu koju nismo mi izazvali!
„Fejsbuk protesti” su doprli čak do Zagreba, gde narod hoće da smeni vladu, ali jasno poručuje da ne želi ni postojeću opoziciju na vlasti, sa parolom: Vlada odlazi, narod dolazi!
Slična inicijativa pojavila se i kod nas – omladina je putem interneta pokrenula inicijativu* koja poziva sve nezadovoljne ljude da se 4. aprila u 17 časova, na Dan studenata, okupe na Trgu republike na protestu protiv nezaposlenosti.
Već to bi mogao biti prvi sledeći dan kada ćemo da nastavimo proces ujedinjavanja i izgradnje pokreta za bolju budućnost svih nas!
Ni Tadić ni Nikolić!
Solidarnost je naša snaga!
4. aprila svi na ulice!
Nećemo da plaćamo za njihovu krizu!