Sinoć smo bili sa radnicima i radnicama Pošte koji već nekoliko dana svakodnevno protestuju, zahtevajući bolje uslove rada. Pridružimo im se i večeras ispred glavnog distributivnog centra u Zemunu, u Ugrinovačkoj ulici 210b!
Još jedan u nizu ovogodišnjih štrajkova u Srbiji pokrenut je početkom nedelje – i iz dana u dan se širi. Poštanski radnici i radnice u Beogradu već pet dana protestuju ispred glavnog distributivnog centra, smeštenog u Ugrinovačkoj ulici broj 210b u Zemunu. Tu su celodnevno, kako bi pokazali da je rad zaista prekinut. Kako kažu, pošiljke se širom Srbije primaju, dok je njihova distribucija usporena – iako ne i potpuno obustavljena.
Razlozi protesta jesu sve lošiji uslovi rada. Veliki broj radnika i radnica zaposlen je na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, iako u višegodišnjem kontinuitetu rade na poslovima koji su predviđeni sistematizacijom rada; dakle, radeći iste poslove kao i njihove kolege i koleginice zaposlene na osnovu ugovora na određeno i neodređeno vreme, oni primaju niže zarade i ne uživaju radna prava. Dok se broj ljudi zaposlenih u administraciji povećava – po principu političke podobnosti – broj radnika i radnica zaposlenih u distribuciji ostaje nepromenjen i nedovoljan, zbog čega mnogi od njih svakodnevno rade prekovremeno. Ovo ujedno onemogućava da ostvare svoje pravo na godišnji odmor, koje se „prevodi“ u slobodne dane.
Radništvo Javnog preduzeća Pošte Srbije svojevremeno je pogođeno smanjenjem plata u javnom sektoru za 10%; ipak, kako kažu, dok su zaposleni u drugim preduzećima dočekali izvesne naknade, s njima to nije slučaj. Kako se preduzeće ne finansira iz državnog budžeta, navodno nema osnova za povećanje plata – iako je reč o jednom od najuspešnijih preduzeća u Srbiji, čiji profit raste iz godine u godinu, a čak 70% dobiti odlazi u republički budžet.
Stoga se nekoliko stotina ljudi svakodnevno okuplja u Zemunu, boreći se za ostvarenje svojih prava. Prethodnih dana su ih na licu mesta podržavale kolege i koleginice iz Šapca, Uba, Lazarevca, Smederevske Palanke, Velike Plane, Kikinde i Užica; solidarni protesti organizovani su u Novom Sadu, Pančevu, Kikindi, Kuli, Sremskoj Mitrovici i Trsteniku.
Iako se radnici i radnice niza preduzeća u Srbiji bune i stupaju u štrajkove godinama unatrag, učestali štrajkovi u prethodnim mesecima po svom karakteru su ofanzivniji. Sve veći broj ljudi svestan je da nije dovoljno, a ni moguće „samo naći dobar posao“, već da je potrebno izboriti se za adekvatne uslove rada, što je moguće samo kroz kolektivnu borbu. Ujedno, radnici i radnice spremniji su da pritisnu, pa i zaobiđu sindikalne zvaničnike ukoliko smatraju da ih oni ne zastupaju adekvatno – kakav je letos bio slučaj s radništvom Gorenja u Valjevu.
Na sindikatima je da budu dosledni predstavnici i zastupnici interesa radništva i da se međusobno povezuju boreći se za ispunjenje radničkih zahteva; na svima nama je da doprinosimo povezivanju radničkih borbi – solidarnost poštanskih radnika i radnica u nizu gradova u Srbiji predstavlja odskočnu dasku za organizovani, što širi otpor. Levica je ta koja, uz svoju podršku na licu mesta, mora da ponudi i dugoročnije strategije i rešenja. Pozivamo vas da se zajedno angažujemo (i) u ovom štrajku i dokažemo: solidarnost je naša snaga!