15) Politika koja se ne bori istovremeno i protiv lokalnih vladajućih klasa i protiv međunarodnih vladajućih klasa ne može da ponudi izlaz iz situacije
Postoji uvreženo verovanje da je loša politika posledica grešaka ili nesposobnog vođstva, te da se ona može ispraviti boljim odlukama i boljim vođstvom. Podvrgnuti smo velikom pritisku da poverujemo u to da je sistem u kom živimo suštinski dobar. Ako se i ne govori uvek o sukobu dobra i zla, govori se o izboru između „ne toliko lošeg“ i „mnogo goreg“.
Ova iluzija se ne odnosi samo na ljude na Zapadu, već i na one koji, poput OVK, traže pomoć sa Zapada. Kada bi se samo ogrnuli u američku ili britansku zastavu, dobili bi svu pomoć koja im treba da ostvare svoj san. Ono što NATO-ov rat na Balkanu pokazuje jeste da se ne može verovati nijednom od naših vođa, jer njih motivišu stvari koje su suštinski suprostavljene stvarnim potrebama i interesima čovečanstva. Kakvu nadu može da ponudi NATO posle njegove uloge u sukobu Kosova i Srbije? Kakvu nadu može da ponudi Milošević ili ostatak srpskog vođstva? Kakvu nadu može da ponudi Rugova ili umerene vođe kosovskih Albanaca?
Nužno je razvijati drugačiji pristup odozdo, za kakav su se pravi socijalisti i socijalistkinje uvek zalagali – jedino on će stvoriti alternativu. Međutim, ta alternativa mora da se gradi kroz borbu protiv tlačenja i eksploatacije svugde gde oni postoje. Istinsko jedinstvo nikada ne može da nastane ako se poriču stvarne muke ljudi, kamoli ako se na te muke prosto odgovara lepim rečima i simboličnim gestovima. Stvaranje poverenja koje može da prevaziđe nacionalnu mržnju neće biti lako. Ono će zahtevati da se radnici i radnice i socijalisti i socijalistkinje u zemlji koja tlači bore i istinski žrtvuju za radnike i radnice i socijaliste i socijalistkinje u potlačenoj zemlji, koje bi, u suprotnom, potisnula sile nacionalne mržnje. I oni u potlačenoj zemlji moraju da rade isto to, ali glavni zadatak pada na one u tlačiteljskoj zemlji, jer u njoj leži uzrok problema i jedino u njoj može da se nađe rešenje. Dakle, u zemljama Zapada i u Evrope nužno je napadati sam temelj NATO-ove sile. U lokalnim tlačiteljskim silama, poput Srbije, nužno je graditi opoziciju koja nije zavedena nacionalizmom, već odlučno napada sve njegove forme, do tačke spremnosti da zagovara poštovanje prava na samoopredeljenje – jedino tada se može doći do rešenja.
Stalno smo u iskušenju da počnemo da se nadamo da će neko drugi uraditi ovaj težak posao umesto nas. Međutim, NATO-ov rat na Balkanu pokazuje da je stvaranje ovakve opozicije na Zapadu danas bitnije nego ikad do sad, jer se na Zapadu nalazi moć koja našim vođama omogućava da prave haos širom sveta, ali, ovde se nalazi i potencijal da se ovaj proces preokrene, tako što ćemo im osujetiti planove i skunuti ih s vlasti. Samo tako možemo da stvorimo priliku da koristimo bogatstvo celog sveta u interesu celog čovečanstva – a samo to je prava humanitarna politika.