Danas smo u Beogradu marširali u sklopu Levog bloka na osmomartovskom protestu. Iako, nažalost, ponovo organizovan u radno vreme, protestni marš uspeo je da okupi nekoliko stotina ljudi i pošalje poruku solidarnosti sa ženama koje trpe posledice mera štednje: od propadajućeg životnog standarda, do rastućeg mizoginog nasilja. Budući da se posebno proteklih meseci sve jasnije pokazuje da ni sama levica nije imuna na ove društvene metastaze, današnju intervenciju centrirali smo oko borbe za čišćenje seksizma i seksualnog nasilja iz naših redova i stvaranje emancipujućeg prostora u kom se žene osećaju bezbedno, osnažene da razvijaju svoje sposobnosti i zauzimaju vodeća mesta u borbi za socijalizam. U nastavku pročitajte tekst našeg letka. Srećan vam borbeni Osmi mart!
Za borben i beskompromisan Međunarodni dan žena!
Zaustavimo seksualno nasilje!
Verujmo ženama!
Žene su dodatno pogođene merama štednje, prve ostaju bez radnih mesta, i dalje su manje plaćene od muškaraca za isti rad. Prilikom prinudnih iseljenja, samohrane majke posebno su na udaru izvršitelja. Protesti inicijative #MameSuZakon, koje podržavamo i u kojima učestvujemo, skreću pažnju na diskriminaciju trudnica i porodilja na tržištu rada. Žene su dodatno izložene i seksualnom uznemiravanju i nasilju na radnom mestu. Zahvaljujući organizovanoj ženskoj solidarnosti, nasilje koje je Marija Lukić pretrpela izazvalo je javnu osudu i dovelo do smene režimskog funkcionera.
Međutim, seksualno nasilje muškaraca prema ženama je sistemski problem koji pogađa i naše redove – redove svih nas koji se zajedno borimo protiv iseljenja, mera štednje, privatizacije javnih resursa i svih oblika nejednakosti. Ni u jednoj od ovih borbi ne možemo pobediti ako žene u njima ne učestvuju i ne predvode ih. Dok god muškarci budu dominantni učesnici u ovim borbama, to će značiti da principe jednakosti i solidarnosti nismo u stanju da sprovedemo u delo u okviru svojih organizacija i okviru frontova koje vodimo.
Jedna od posledica neadekvatnog reagovanja na seksualno nasilje – neverovanje žrtvama, relativizacija i umanjivanje njihove traume, zahtevanje da se preko toga pređe pod izgovorom da je zajednička borba važnija od individualnog iskustva – jeste ućutkivanje žena i njihovo povlačenje iz političke borbe. Pored sistemskih prepreka, napada kojima smo izložene i od strane vlasti i od strane „opozicije“, naše redove cepaju i nasilnici i oni koji ih štite. To su lažni saborci i saborkinje. Baš zato što nismo sud, policija ili institucije sistema, mi polazimo od verovanja žrtvama i gradimo pokrete u kojima nasilnici neće biti dobrodošli, dok će žene-žrtve nasilja biti ohrabrene i osnažene.
Realnost u kojoj živimo i rastuće nezadovoljstvo žena pokazuju nam da nam je neophodan masovan ženski pokret protiv svih efekata štednje, kako bismo se izborile za pravednije društvo. Oni koji žmure na nasilje u sopstvenim redovima, tu borbu sabotiraju. Isleđivanje i ućutkivanje žena štiti jedino nasilnike.
Zato ovog Osmog marta ističemo poziv na udruživanje i beskompromisnu borbu protiv seksualnog nasilja i svih onih koji se predstavljaju kao saveznici/e, a ućutkuju i retraumatizuju žrtve svojih drugova i saradnika. Tako ne izgleda levica koja će menjati svet, već ona koja najgore od statusa kvo održava i među nama. Ovde smo da iskažemo solidarnost sa svim ženama koje su preživele muško nasilje.