Tri udružena prosvetna sindikata stupila su u najavljeni delimični štrajk 24. januara 2011. U petak 28. januara veliki broj osnovnih i srednjih škola širom Srbije obustavio je nastavu. U štrajku učestvuje oko 1,212 škola, dok je oko 600 njih potpuno obustavilo nastavu. Zahtevi sindikata tiču se poboljšanja materijalnog položaja prosvetnih radnika, koji su odlučni su da štrajkuju dok im se zahtevi ne ispune.
Jasno je i da je država odlučna u svojoj nameri da slomi štrajk prosvetara i da se pri tom koristi represivnim metodama poput zastrašivanja i zabrane kretanja, pretnji telefonom, medijskim manipulacijama i iznošenjem lažnih podataka u javnost (kao što je izjava premijera da bi ispunjenje zahteva prosvetara dovelo do inflacije od 300%).
Revolucije u Tunisu i Egiptu su odjeknule i u ušima naše vladajuće elite na šta ukazuje činjenica da su prosvetare optužili za podsticanje sličnih nemira u Srbiji. To je očigledan znak da je vladajuća klasa u strahu, pa pokušava da podeli radničku klasu i predstavi revoluciju na Bliskom Istoku kao nešto nepoželjno i štetno po narod.
Oštar odgovor države je znak zaoštravanja sukoba između klasa i pogoršanja materijalnog stanja radnika koji na to reaguju štrajkovima i protestima. Najavljeni štrajk Nezavisnog sindikata policije – represivnog aparata države – samo je još jedan znak nestabilnosti u zemlji i objašnjava nervozu, kako vlasti tako i opozicije.
Zahtevi prosvetnih radnika ne samo da su opravdani, već predstavljaju minimum koji radništvo može zatražiti u trenutku u kom vlast pokušava da otplaćivanje krize banaka i drugih kapitalista prebaci na teret radnica i radnika, kako bi sprečila ekonomski krah sistema.
Novca za prosvetare ima, budući da su banke u Srbiji samo u prvoj polovini 2010. godine profitirale sa 15.4 milijardi dinara, a da ne govorimo o njihovom godišnjem profitu ili profitima drugih velikih kompanija.
Umesto da već osiromašena radnička klasa plaća za njihovu krizu, novac za ispunjenje radničkih zahteva i poboljšanje opšteg ekonomskog stanja naroda, trebalo bi uzeti od onih koji su ovu krizu izazvali.
Sve veća represija pri gušenju socijalnih nemira (studentskih i radničkih) i pogoršanje materijalnog stanja radničke klase upućuju nas na sve veću potrebu za stvaranjem šireg antikapitalističkog fronta koji bi bio u stanju da odgovori na državnu represiju i ponudi alternativu kapitalizmu.
Pozivamo sve koji ovu borbu smatraju nužnom i neodložnom na solidarnost sa prosvetnim i ostalim radnicima, kao i da nam se pridruže u formiranju fronta koji staje u odbranu njihovih prava i bori se protiv državne represije.
Pismo podrške štrajku prosvetara
Svetska ekonomska kriza dovela je do prezaduživanja mnogih država, bankrota preduzeća i ogromne recesije. Radništvo i najugroženiji slojevi društva u čitavom svetu suočeni su sa oštrom sečom budžeta i padom prihoda, u pokušaju vladajućih klasa da teret krize prebace na njih. Širom Evrope i sveta radnički pokret je do sada pružio izvanredne primere otpora: od masovnih generalnih štrajkova u Grčkoj i Francuskoj, do aktuelne revolucije u Tunisu, koja preti da se proširi Bliskim Istokom.
Srbiju, koja se već decenijama nalazi u krizi, nova globalna recesija samo je dodatno pogodila. Suočavamo se sa zamrzavanjem plata, stečajevima, otpuštanjima, sve višom stopom nezaposlenosti, a nasuprot toga – vrtoglavim rastom cena osnovnih proizvoda i usluga.
Reforma obrazovnog sistema ide u korak sa neoliberalnom reformom čitavog društva – znanje se pretvara u puku robu koja postaje dostupna samo bogatima, a država pokušava da gde god može umanji svoje izdatke. Ovo dovodi do situacije u kojoj obrazovni sistem proizvodi lako zamenjive šrafove koji treba da obavljaju krute i unapred određene dužnosti, umesto da radi na stvaranju svesnih i kritičkih mislilaca.
Solidarnost sa prosvetnim radnicima je u opštem interesu svih nas – roditelja, đaka, ali i širih slojeva društva. Nadamo se da će vaš štrajk biti prvi u seriji masovnijih radničkih borbi protiv otpuštanja, za bolje uslove na radnim mestima i veće plate, kao i da će vaša borba uroditi plodom.
Napad na jednog je napad na sve nas! Zbog toga mi podržavamo vašu borbu i nadamo se njenom uspehu i široj solidarnosti đaka, studenata i radnica i radnika iz javnog sektora.
Solidarnost je naša snaga!
Redakcija Solidarnosti